Pekli i magarce

Ovako je upravnik Specijalnog rezervata prirode Zasavica Slobodan Simić dočekao goste i pojasnio otkud Festival pečenja u ovom kraju, uz konstataciju da su se oni moru silnih „ijada“ pridružili tako što su se dosetili da organizuju ovu masovnu ponudu pečenih jela bez kojih se ne može.

Naime, SRP Zasavica i Udruženje kulturnih stvaralaca Srbije „Zavičaj“ došli su na ideju da organizuju festival, upravo iz razloga jer je pečenje jelo za sve prilike. Tako su na ovom prvom festivalu svoje umeće pokazali kulinari iz cele Srbije, a na trpezi se našlo skoro sve što hoda, gmiže, leti, i što se kako-tako kreće: puževi, žabe, zmije, magarci, prasad, jagnjad, paunovi, fazani, golubovi….

Među vrsnim majstorima bilo je i onih koji s pravom tvrde da pečenje ne podrazumeva samo meso, već i „ono pride“. Tako su se predstavili i sa vrhunski pečenim paprikama, kolačima i pecivima. Uz rakiju, normalno. Najboljima su dodeljene i posebne nagrade – „majstor pečenja“, „zlatni tanjir“, „zlatni ražanj“, „zlatna furuna“ i „zlatna trpeza“. Lepo vreme išlo je naruku brojnim posetiocima, a na otvorenom prostoru nastupilo je desetak izvornih grupa i kulturno-umetničkih društava iz cele Srbije. Opšti utisak je da je Zasavica te subote bila jedna velika pečenjara. No, ajmo redom.

Iz sela Lipe kod Smedereva Udruženje žena „Čobanice“ pripremilo pečene poslastice i domaću radinost. Miladinka Blagojević i Slađana Milovanović kažu da je najveće interesovanje za hranu pripremljenu po starim receptima i rukotvorine. Predsednik MZ Lipe Toplica Milovanović i ovde promoviše njihove tradicionalne „Pastirske dane“, dok vrsni majstor Radiša Radojković priprema nešto posebno – barenu jagnjetinu na hajdučki način. Uz jagnjetinu, potrebni su samo so i voda, ali i lesa od pletenog pruća, vatra se podrazumeva. I dobar apetit. Ukus je božanstven, baš kao i jagnjetine ispod, kako oni kažu, „vršnika“ od bronze i lima.

U blizini Đorđe Belomarković iz sela Zasavica 1 u sremskomitrovačkoj opštini divi se pečenom magarcu i kaže da je iznenađujuće lepo i ukusno i da nije verovao da može imati takav ukus. Tik do pečenog magarca, prasad s ražnja, pečene ćurke, guske, a onda zmije, žablji bataci, puževi, pa jarići, fazani, golupčići… Ko voli i sme – probao je.

Na Festivalu su se, u reprezentativnim narodnim nošnjama, pojavile i članice Udruženja žena sela Jamena, na tromeđi Srbije, Hrvatske i Bosne. Milka Zarić priča nam da su posetioci jedva čekali da probaju divlje golupčiće i divlje prase s ražnja. Za one malo konzervativnijeg ukusa, pripremljeni su i kulen, sir, kobasica, kolači…

Nasuprot njima porodica Živanka Čikića iz Zasavice 1 donela je sve što se peče: prase s ražnja, testa, paprike, dobro pečenu rakiju, a posetioci su se prosto otimali za gužvare sa sirom, bundevom i kupusom.

– Naša cela porodica se bavi turizmom. U kuću primamo jednodnevne ekskurzije, posle ih dovodimo ovde u rezervat. Od toga žive četiri generacije i, za sada, nije loše, ali bi moglo biti i veće koristi – vajka se Živanko.

Predsednica Udruženja žena „Sveti Trifun“ iz sela Saraorci kod Smedereva Ela Srećković priča da je njihovo udruženje relativno mlado po godinama postojanja. Do sada su išle širom Srbije, na sve festivale gde su pozvane. Poznate su po izvanrednoj narodnoj kuhinji i očuvanju tradicije, a Festival pečenja je bio dobra prilika da razmene recepte sa ženama iz drugih krajeva i uzmu nove mustre za ručnu radinost.

Sve u svemu, izobilje mesa, a nije falilo ni pića. Neko od posetilaca reče da je ovo bio pravi praznik za oči i nepca. Za holesterol i pritisak ove subote se nije marilo. Važno je da se dobro jelo. Do sledeće prilike i novog festivala.

Zlatni ražanj

Nagrada „Zlatni ražanj“ dodeljena je pekarama „Leka“ iz Mačvanskog Prnjavora, „Bair klas“ iz Mačvanskog Belotića i „Srećko“ iz Ravnja.

Priznanje „Zlatni ručak“ dobili su Lovačko društvo iz Sremske Mitrovice, Restoran „Konoba“ iz Rume i Radojica Đorđić iz Radenkovića, a nagradu „Zlatna trpeza“ ponelo je domaćinstvo Tane i Živana Čikića iz Zasavice 1.