Petrija se vratila kući

Povodom obeležavanja slave, ispred jame „Aleksandrov potkop“ okupili su se rudari i njihove porodice, a pridružila im se i glumica Mirjana Karanović, koja je u Senjskom Rudniku 1980. godine snimila kultni film „Petrijin venac“.

Poznata glumica je došla na poziv Bratinskog udruženja iz Senjskog Rudnika, čiji projekat pod nazivom „Petrija nekad i sad“ ima za cilj bolji i kvalitetniji život žena u ovom rudarskom mestu i okolini.

– Turizam će sad kod nas da bidne, kažu, sve će novo da naprave – reči su koje je sa puno nade u filmu izgovorila Petrija (Mirjana Karanović), a koje se danas ostvaruju. Senjski rudnik – kolevka industrijalizacije i prvog modernog rudnika uglja, najveći i najstariji rudnik u Srbiji, uz pomoć fondova Evropske unije postaće svojevrsna turistička atrakcija. Zbog svog izuzetnog značaja i potencijala, Senjski rudnik je atraktivna lokacija za buduću turističku ponudu ovog kraja. Lepota prirode, bogat žargon i kulturno nasleđe daju dodatnu vrednost lokalitetu.

„Petrijina kuća“, gde je sniman čuveni film, nalazi se na kraju Radničke ulice, sokaka sa kaldrmom iz turskog doba i s kućama naslonjenim jedna na drugu. Svaka druge, treća je zakatančena. I na Petrijinoj kući katanac i polupani prozori.

– Ovde je bila ona bašta gde je ona sadila kupus. Osamdeset posto filma snimano je ovde, u Senjskom rudniku. Ona kafana iz filma je bila napravljena od stiropora, a ja se zanosim idejom da je u budućoj stalnoj postavci muzeja obnovimo. I ona je deo istorije – kaže Miroslav Nikolić, kustos Muzeja ugljarstva.

Kada je sniman film, pre 33 godine, bilo je interesantno, sećaju se meštani.

– Posle smo imali dosta posla da očistimo naselje. Film govori o sudbini rudarske žene i porodice, i ima jedan deo scenarija koji govori da postoje zalihe uglja koje niko neće da kupi. Ali pošto mi u stvarnosti nikada nismo imali uglja na zalihama, nismo mogli da proizvedemo koliko se traži, oni su to morali da fingiraju. Pa je dovoženo blato i zemlja, sipani su po ulicama, farbani crnim bojama da asociraju na ugalj i imali smo mnogo problema dok smo to očistili i sredili kad su filmadžije otišle – seća se Mića.

„Petrijina kuća“ je sada napuštena, ali je važan deo budućeg turističkog kompleksa. Otkupio ju je jedan rudar, mada njegova dva sina, koji žive u Ćupriji, dolaze retko.

U Senjskom Rudniku postoje tri ulice – Radnička, Centralna i Činovnička. Naselje broji 450 stanovnika. U samom rudniku danas ima 250 zaposlenih. Od toga oko 200 rudara. Radi se u sve tri smene. Godišnje iskopaju 35.000 tona visokokaloričnog mrkog uglja, najkvalitetnijeg u Srbiji.

– Nekom čudnom igrom sudbine svi najvažniji događaji u novijoj istoriji srpskog rudarstva, mislim na drugu polovinu 19. veka i gotovo ceo 20. vek, dogodili su se baš ovde. Od 11. jula 1853. do danas jama Senjski rudnik neprekidno radi – kaže Mića Nikolić.

Projekat „Senjski Rudnik – Regionalni centar kulturne baštine“, koji se finansira iz donacije Evropske unije, prvi je projekat u regionu Zapadnog Balkana koji se bavi rehabilitacijom industrijskog nasleđa i problemom stagnacije sa kojim se suočavaju industrijska naselja.

Dan kad je poginula cela smena

Cela smena rudara ostala je zarobljena pod zemljom pre tačno 120 godina, to je bila jedna od najvećih rudarskih nesreća u Srbiji, a dogodila se upravo na dan Svetog Prokopija. U znak sećanja na nastradale rudare, uprava Senjskog Rudnika sagradila je 1900. godine crkvu Svetog Prokopija, a ovaj svetac je od tada slava varoši.

Izložba fotografija parova

U okviru „Senjski Rudnik Festivala“ 27. jula na potoku Potočurak, koji u lokalnoj tradiciji predstavlja simbol ljubavi, biće održana izložba starih fotografija parova iz Senjskog Rudnika. Takođe, u okviru Festivala 3. avgusta organizovano je godišnje okupljanje stanovnika Senjskog Rudnika, a centralna proslava je 6. avgusta povodom Dana rudara.