Više od 60 odsto građana Niša smatra da danas ima više korupcije nego pre deset godina, a skoro 90 odsto da se korupcijom, odnosno nuđenjem novca ili druge usluge, lakše završavaju poslovi u svim javnim ustanovama, pokazuje studentsko istraživanje o poverenju građana Niša u sudstvo i druge javne institucije.
Istraživanje je urađeno na reprezentativnom uzorku od 450 ispitanika, sa teritorije svih pet gradskih opština u Nišu. Prvi put su ga zajedno radili studenti niškog Pravnog fakulteta i Departmana za sociologiju Filozofskog fakulteta.
Nišlije smatraju da najviše korupcije ima u sudovima – tako misli čak 70 odsto ispitanih, a potom u prosveti, lokalnoj administraciji, carini, zdravstvu i policiji. Na pitanje kojom bi ocenom od jedan do deset ocenili stepen korupcije u „prvoplasiranom“ sudstvu, skoro 80 odsto anketiranih je dalo odličnu ocenu. Čak 12 odsto je korupciju u pravosuđu ocenilo čistom desetkom, osam odsto devetkom, a 15 odsto anketiranih osmicom. Korupciji su najskloniji ljudi sa srednjim i visokim obrazovanjem.
Studentsko istraživanje je pokazalo da čak 78 odsto Nišlija smatra da njihova prava mogu biti ugrožena zbog načina na koji sudovi rade. Oni veruju da na sudije najviše utiču ljudi na vlasti, zatim osobe iz privrednih krugova, dok je predsednik suda na trećem mestu. Čak 79 odsto anketiranih smatra da sudije ne tretiraju jednako sve građane, uz ocenu da povoljniji tretman uživaju ljudi koji imaju vlast ili novac. Ipak, na pitanje da li misle da svoja prava mogu da ostvare pred sudom, 64 odsto anketiranih misli da može. Na pitanje da li su ikada ponudili mito ili dali novac da bi lakše završili posao u sudstvu 14 odsto anketiranih je odgovorilo potvrdno, dok 86 odsto tvrdi da nikad nije dalo mito. Čak 80 odsto ispitanih misli da je moguće odložiti izvršenje sudske presude zbog korumpiranih sudskih izvršitelja.
Po mišljenju Nišlija, najuglednija zanimanja u Srbiji su političar i pevač. Iza njih su lekar, privatni preduzetnik, fudbaler, sudija i glumac. Na začelju tabele su profesor, naučnik, sveštenik, policijski inspektor, oficir i inženjer. Najneugledniji su književnici. Ipak, oni smatraju da ovakav redosled nije vrednosno opravdan, jer ocenjuju da bi „najuglednija zanimanja trebalo da budu“ lekar, profesor, sudija i naučnik. Prema mišljenju anketiranih građana, tek iza njih bi trebalo da se nađu političar, sveštenik, policijski inspektor, oficir, književnik, inženjer, privatni preduzetnik, fudbaler i glumac. Pevačbi trebalo da se nađe na samom dnu vrednosno ispravne lestvice.
– Ovakvi rezultati nisu nikakvo iznenađenje, osim što su, možda, povoljniji od očekivanih. Pokazali su da građani smatraju da je korupcija izuzetno prisutna u svim segmentima društva. I spisak najuglednijih zanimanja nije neočekivan, naprotiv, prilično je star. Rezultati istraživanja iz 1987. u kome sam učestvovao se zapanjujuće poklapaju sa sadašnjim. I tada je najveći problem bila nezaposlenost, a najuglednija zanimanja ista kao danas. Za tih 30 godina se nekoliko puta promenila država u kojoj živimo, promenio se i sistem, promenile su se i sve druge stvari u našim životima, ali su odgovori na ova pitanja isti. Možda je to i najteži nalaz ovog istraživanja, pošto u društvenom smislu najviše obeshrabruje – kaže za Danas dekan Filozofskog fakulteta Momčilo Stojković.
Stojkovićocenjuje da raširenoj korupciji u Srbiji kumuju nepovoljne socijalne okolnosti, koje traju većgodinama. Ljudi se, kako kaže, ne rađaju kao dobri ili loši, ali ih nezaposlenost i siromaštvo teraju na korupciju, pogotovu ako ona sistemski nije žigosana kao društveno zlo. On smatra da je za suzbijanje ovoliko raširene korupcije neophodna trajna i ozbiljna sinergija celog društva, od porodice do policije i pravosuđa.
– Naš život je decenijama unazad izmešten iz regularnih tokova tako da je korupcija dobila pravo građanstva. Ona se u Srbiji smatra zahvalnošću ili neminovnošću, kako bi se završio neki posao, dobila zdravstvena usluga, završila škola ili isposlovala presuda. Mnogi rezonuju: „Svi to rade, pa zašto ne bih i ja.“ Nema oštre osude javnog mnjenja, pa ni pravosudnih organa, većse ceh plaća samo pojedinačno i sporadično. Izbije poneka afera, nazove se „Indeks“, pa se prozove jedan, Kragujevački univerzitet, a uopšte ne rešava problem korupcije koja postoji na univerzitetima u Srbiji – zaključuje Stojković.
Najmanje bi slušali policiju i Vladu
Na pitanje čijoj odluci bi se povinovali zato što je pravedna čak i ukoliko je po njih nepovoljna, građani kažu bi najradije poštovali odluku obrazovnih institucija (28 odsto), a zatim crkve (26 odsto) i suda (24 odsto). U slučaju donošenja ispravne, ali po njih štetne odluke, najmanje bi slušali policiju (13 odsto) i Vladu (samo devet odsto ispitanika).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
