Pisac u vozu Moskva – Petuški

Jedan od dva Jerofejeva ruske književnosti („Postoje dva Jerofejeva u ruskoj literaturi. Jedan je odličan pisac. Ovaj je genije“) postigao je svetsku slavu malobrojnim knjigama, među kojima se neobični roman Moskva-Petuški najčešće vezuje za njegovo ime. Ovo delo poslužilo je Novačiću kao glavni izvor inspiracije, pored poznatih detalja iz Jerofejevljevog života, u pisanju ove biografije. Ušavši u poetiku pisca, Novačić beleži život čoveka koji, kako Basara kaže, nije brinuo za hronologiju i faktografiju. Tako se iskustvo Venje, junaka Jerofejevljevog romana Moskva – Petuški, i njegovih anđela, preliva na stranice Novačićeve knjige. Autor se, naime, sledeći primer svog junaka, poigrava granicama stvarnosti i fikcije, stvarajući biografiju u kojoj su delo i život pisca neraskidivo povezani.

Jerofejev postaje jedan od svojih junaka – boem, pijanac, intelektualac sa društvene margine. „Svoje junake nisam izmišljao: ja sam živeo sa njima“. Suočeni sa smislom i tamom opstanka u staljinovskoj i poststaljinovskoj Rusiji, alkohol je za njih jedini mogući život. „Niko ne zna kako je umro Puškin, a kako se pročišćava politura, to svako zna u Rusiji“.

Pored Jerofejevljeve porodice, žena i prijatelja, kolega-radnika i pijanaca, autor uvodi u priču ličnosti iz javnog i umetničkog života poput Lenjina i Brodskog, ali i njegovog američkog pandana Bukovskog.

Jerofejev je, slično „bludnom sinu“, čoveka čiji intelekt ima veliki potencijal, koji nije moguće iskoristiti budući da je nesposoban za prilagođavanje potrebama sredine u kojoj se nalazi. Njegova kreativnost, međutim, nikada ne može biti sputana. Ona iz njega izvire u svakom njegovom razgovoru sa prijateljima, njegovim razmišljanjima, receptima za brojne koktele i sredstvima opijanja. Konačno, njegova kreativnost je u delima koja nikada ne bi ni bila objavljenja da nije bilo njegovih prijatelja i žene. „Moja sloboda je apsolutna. Pisao sam šta sam hteo i kako sam hteo. I ne žalim zbog toga. To je najveća privilegija. I ne može se nikakvim parama platiti“.

Mada na prvi pogled tragičan, ne može se ne pomisliti da je Jerofejevljev život, kako ga predstavlja Novačić, upravo onakav kakav je on želeo da bude – bez patetike, bez suza, samo jedan osmeh na licu tokom razgovora sa pijanim anđelima.

Pisac i novinar iz Beograda, Aleksandar Saša Novačić (1939), autor je romana Dosije Čehov: Iz beležnice pukovnika NKVD (Beograd, 2004; Skoplje, 2006), drame Tri velike ljubavi u kratkom životu Antoše Čehontea i romansiranih biografija Gogolja i Bulgakova. Roman Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela izašao je u izdanju izdavačke kuće Dobar naslov.