Foto: Privatna arhivaZa ovih pet dana na putu svašta je doživeo. Od toga da su ga častili pivom „misleći da je fudbalski sudija” do toga da mu dve gospođe „ljubazno ponude vožnju” a kada su čule da podržava studente samo zalupe vrata i odu. Profesor Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu već peti dan pešači sam na studentski skup u Novom Sadu.
Danas, pre podne je preko mosta već „prešao” u Vojvodinu i dok ovo čitate prolazi Surčin.
Docent kragujevačkog FIN-a Vukašin Slavković na skup u Novom Sadu krenuo je sam još pre pet dana u subotu ujutro. Nije planirao da ide do Beograda već direktno za Novi Sad. Pak, (is)planirao je da se susretne sa kolonama studenata kod Inđije, Pazove (Stare ili Nove – videće), najverovatnije sutra u četvrtak.
Iz Kragujevca je krenuo trasom (navodi samo velika mesta): Čumić (lojalnost zavičajnosti), Aranđelovac, Lazarevac, Obrenovac, Dobanovci, Pazove i Inđija… Put od sedam dana za isto toliko deonica pešačenja,. Prosečno dnevno prepešači rutu od 25 do 27 kilometara.
A, deonica zbog konfiguracije terena ima lakših ali, bogami, i onih drugih.
– Najteža je bila odmah na početku, u Šumadiji, Šatornja – Aranđelovac, Aranđelovac – Lazarevac. Bilo stvarno „ubistveno”, baš teško. Prema Lazarevcu ima mnogo uspona, pa je put od 35 izgledalo kao da ima 50 kilometara. Posle je, polako spuštanje juče prema Obrenovcu bilo mnogo lakše, kaže Vukašin Slavković za Danas.
Logistiku konačenja i spavanja „pokrio” je pre nego što je krenuo na novosadski skup.
– Spavam kod ljudi koje sam tokom ovih godinu dana od kada su počeli protesti upoznao, koji su bili moji gosti u Kragujevcu, preko organizacija čiji sam član – IT Blokade i Slobodnog univerziteta. Od kada se pročulo putem medija za moju „šetnju” počeli su i građani da me prepoznaju, pozivaju i nude pomoć, priča on.
Prema njegovim rečima, to što pešači sam lakše ja za logistiku nego kada je u pitanju veća grupa ljudi.
– Mnogo je teže kad ide velika grupa, smatra on, dodajući da početno nije bil u planu da sam otpešači relaciju Kragujevac – Novi Sad, ali su prijateljima i kolegama sa kojima se dogovarao iskrsle razne stvari od bolesti do obaveza.
To ga nije pokolebalo. Kako kaže nema frku što je sam na putu.
– Fizički sam spreman, „užigan za šetanje” tako da nemam takvih strahova, ističe Vukašin Slavković, dodajući, onako skroman kakvog ga je Bog dao, da se sve to „malo i preuveličava” i da to nije „baš, baš toliki podvig”. To on tvrdi, ne mi.
A, logično je da tokom tolikog putešestvija bude i anegdota, dešavanja i lepih i ružnih.
U Donjoj Šatornji svratio je da popije pivo u popularnom kafiću „Geri”, bilo mu uz put.
– I bi pivo, Odmah stiglo, časte meštani. Razlog – pomislili su da sam fudbalski sudija. Onako žedan otresem pivo pa im ljubazno objasnim – da nisam. Objasnim im ko sam i šta radim Pozdravili su čitavu situaciju, priča kroz smeh Slavković.
A, prekjuče, u ponedeljak dok se spuštao ka Aranđelovcu dve starije gospođe koje je sreo na putu stale su i pitale da ga povezu.
– Ja sam im rekao o čemu se radi i zahvalio se. One su me pitali da li pešačim za ili protiv studenata? Odgovorio sam im da sam profesor i da pešačim za njih i sa njima, i ko i kako uopšte šeta protiv. Na to su mi rekle: „Da me onda ne bi ni povezle!”, podigle prozor, zalupile vrata i gas, navodi o i takve dogodovštine.
Ipak, fudbalskim rečinikom, za sada 2:1 „vode” pozitivni utisci.
– Juče, u utorak je čovek koji je gledao prilog na N1 veče ranije čim sam skrenuo u Stepojevac, stao, pozdravio me i viknuo: „Bravo!”. On je meštanin, ima kuću u Stepojevcu, a kada me spazio na drumu okrenuo je kola i vratio se. Rekao mi je: „Svaka čast, profesore. Je li vam trebao bilo šta?”, a kad sam ja rekao – ništa samo mi je dobacio – vidimo se u subotu u Novom Sadu. Nastavio sam ka Lazarevcu, prepričava i ovaj susret na putu naš sagovornik.
Kao učesnik svih velikih dosadašnjih studentskih okupljanja (i, na direktnom udaru zvučnog topa 15. marta u Beogradu) očekuje (priželjkuje) da će sve da protekne u miru kako i dolikuje takvom komemorativnom okupljanju.
– Ako bude nečega, to će biti, „naštelovano”, namešteno i ubačeno, od huligana kojima rukovodi vlast. Ali ja živim u nadi da ima razuma, i da ćemo da se okupimo, odamo poštu nastradilm žrtvama i raziđemo u miru, ističe on.
I, nastavlja da pešači. Za kraj poručuje – svaki korak ovog pešačenja je jednostavno još jedan korak bliže slobodi.
Vukašin Slavković za Danas to reče i dalje uteče. Daleko je Novi Sad pešaka, nije mu dangubiti.
Aktivista na meti „Crne ruke”
Kao što je Danas već više puta pisao Vukašin Slavković, docent kragujevačkog FIN-a aktivan je preko IT Blokada, Slobodnog univerziteta i zborova gađana u Kragujevcu od prvog dana studentskih protesta. U Kragujevcu je sa kolegama, među prvima u Srbiji organizovao na više lokacija potpisivanje peticije za vanredne izbore.
Učestvivao je na svim protestima kao i na performansima poput „svečanog” otvaranja Gradske tržnice koju je lokalna vlast rekonstruisala duže od pet godina.
Njegovo angažovanje nije proteklo „nezapaženo”. Kako smo već svojevremeno izveštavali početkom meseca Vukašin Slavković dobio je preko društvenih mreža pretnje „da će ga stići Crna ruka”. Slučaj je prijavio policiji koja nikada nije pronašla „pošilaoce”. Ni to ga nije pokolebalo.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
