Plastični novac u tuđem džepu

Uvođenjem čipa kao mere zaštite platnih kartica, njihova zloupotreba u EU je smanjena, a zbog upozorenja da će se ta vrsta kriminala preseliti i u Jugoistočnu Evropu i realnih opasnosti od ekspanzije zloupotrebe platnih kartica, policija, pravosuđe i poslovne banke u Srbiji započinju međusobnu saradnju i osnivaju jedinstvenu bazu podataka.
– U Srbiji je prošle godine zabeleženo 179 krivičnih dela falsifikovanja i zloupotreba platnih kartica. Zakonodavstvo u Srbiji predvidelo je sankcionisanje zloupotrebe, ali i posedovanje i izradu sredstva, kao što su skeneri za čitanje elektronskih podataka sa magnetne trake platne kartice – ističe Saša Živanović, šef Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta u oblasti finansija, ostalih novčanih tokova i falsifikata novca u MUP. Živanović navodi da su štete koje nastaju zloupotrebom kartica ogromne i dodaje da je Evropol policiju Srbije još prošle godine upozorio da će doći do migracije takve vrste kriminaliteta iz zemalja EU u Srbiju. On kaže da uprkos najavama inostranih kolega, zloupotreba kartica nije postala masovna pojava u Srbiji. Ipak, napominje da očekujemo povećanje nakon razvoja elektronske trgovine.

Ne ispuštati karticu iz vida

Najsigurnija zaštita korisnika kartice je da prilikom plaćanja karticu nikada ne ispušta iz vida i da se plaćanje na pos terminalu vrši pred njim. Naročito na benzinskim pumpama i restoranima gde se najčešće i neovlašćeno pribavljaju podaci. Karticu treba tretirati kao novac, što ona i jeste, pin kodove nikada ne držati zajedno sa karticom i čuvati ih tako da je samo korisniku kartice jasno da je to pin kod. Ukoliko se primeti nestanak kartice potrebno je odmah o tome obavestiti izdavaoca kako bi istu blokirao, a svi izdavaoci kartica imaju službe koje 24 sata rade na tim poslovima.

Najjednostavniji vid zloupotrebe platne kartice je njena krađa. Korisnici kartica u Srbiji svoje pin kodove najčešće nose zajedno sa karticama, pa olakšavaju lopovima da podignu keš na bankomatu, ili plate robu ukoliko kartica umesto potpisa, zahteva pin kod. Živanović ukazuje da kriminalci na razne načine dolaze do pin koda i dodaje da taj kod za svog vlasnika treba da predstavlja „sveti broj koji se ne sme dati ni bankarskom službeniku“.

Izdato pet miliona kartica

Procenjuje se da je u Srbiji izdato pet miliona platnih kartica. Ta cifra svakodnevno raste, pa se na osnovu prakse zemalja sličnih Srbiji zaključuje da postoji potencijal za izadavanje čak 14 miliona platnih kartica. Prva kartica u Srbiji je izdata 1969. da bi se to zaustavilo 1992. Diners Club International, ponovo počinje da izdaje kartice 1996. Ukidanjem čeka, kartica postaje jedino sredstvo za odloženo plaćanje.

– Često koriste blutut topove, pomoću kojih kradu informacije sa mobilnog telefona gde većina ljudi zapisuje kodove. U trgovini korisnici takođe ukucavaju svoj pin kod ispred trgovca, što je pogrešno. Česti su primeri krađe koda tako što osoba koja podiže novac ne obraća pažnju na osobe iza sebe, na primer dete, koje pamti šifru. Ta druga osoba poturi novčanicu i kaže kako je ispala, čovek se sagne, a osoba iza njega krade karticu i beži – objašnjava Živanović.
Zamenik javnog tužioca Četvrtog opštinskog tužilaštva u Beogradu Jelena Pančić ukazuje na to da svetski standard ne zahteva identifikacioni dokument korisnika kartice, što olakšava zloupotrebu. – Ta dela najčešće vrše džeparoši, drugi lopovi, kolege i slično. Dešavalo se da karticu koristi i supruga bez znanja muža, ili je dete uzme od roditelja da bi simpatiji kupilo vredniji poklon. U ovim poslednjim slučajevima korisnik kartice otkriva da je ona korišćena tek kada račun dođe na naplatu – kaže Pančić.
Ona navodi da postoje i slučajevi izrade takozvanih kartica bliznakinja, odnosno duplikata originalne kartice. To se radi kopiranjem slipova, ili skimovanjem. Skimer je, inače, mali uređaj koji omogućava da se podaci sa magnetnog zapisa kopiraju i kasnije iskoriste za izradu identične kartice. Podaci se „skidaju“ u prodajnoj mreži, ili prilikom plaćanja usluga. U tim slučajevima se kod nas najčešće javljaju kartice stranih banaka izdavaoca i korisnika, čiji su limiti znatno veći.
Kartice se najčešće izrađuju u Bugarskoj, koja predstavlja evropski centar za izradu falsifikata novca, kartica i čekova. Domaće banke trpe štetu zato što su u obavezi da isplaćuju transakcije po tim karticama, a osobe koje ih zloupotrebljavaju najčešće imaju više tih kartica.
– Dosad procesuirana lica po prevari nisu imala dobit ispod nekoliko stotina hiljada ili miliona dinara. Ta lica najčešće nisu iz krimogene sredine, što dodatno otežava njihovo otkrivanje. Lica koja se bave prevarom najčešće poseduju i falsifikovana dokumenta koja glase na isto ime kao i kartica – kaže Pančić. Ona kao interesantan podatak navodi da se prilikom podizanja gotovine kradenom karticom, uglavnom koriste bankomati na prometnim mestima i glavnim ulicama. – Zbog toga su bankomati obezbeđeni sigurnosnim kamerama koje beleže sva lica koja podižu novac. Te fotografije se kasnije koriste u identifikaciji izvršilaca – ističe Pančić.
Osim pobrojanih, javljaju se i zloupotrebe biznis kartica izdatih preduzećima za poslovne račune. Te kartice se koriste u poslovne svrhe, na primer za dnevnice i reprezentacije. Međutim, dešava se da korisnici kartice koriste i za lične potrebe, što je sankcionisano. Ima i slučajeva gde se kao izvršioci pojavljuju vlasnici radnji i ugostiteljskih objekata, koji omogućavaju provlačenje falsifikovanih kartica kroz pos terminale. To posle iskazuju kao promet, iako on ne postoji, a za te usluge dobijaju procenat od vrednosti napravljenih transakcija.
– Koriste se klopke koje se stavljaju na mestu gde se kartica ubacuje u bankomat, zadržavaju je pa je korisnik ne može izvući. Kada se udalji, krimogene grupe uzimaju karticu. Zato se na bankomatima sada stavljaju i posebni uređaji za zaštitu od takvih sprava. Javljaju se i grupe koje prazne bankomate tako što novac izvuku iz bankomata pre nego što on registruje transakciju. Ima i slučajeva u kojima se celi bankomati uz pomoć kamiona i sajli iščupaju iz zemlje – objašnjava Pančić.
Nastavlja se