„Pobeda je ženskog roda“: Izložba u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu posvećena antifašistkinjama

Ako kročite u Muzej savremene umetnosti u Novom Sadu, imaćete priliku da vidite izložbu pod nazivom „Pobeda je ženskog roda“, koja prikazuje i podseća nas na borkinje, ratnice, studentkinje, a pre svega antifašistkinje koje su se rame uz rame sa muškarcima borile u Drugom svetskom ratu za oslobođenje države i sopstvenu slobodu od potlačenosti patrijarhatu.

Kako objašnjava Kristina Meneši, jedna od autorki izložbe, cilj postavke je da se obeleži osam decenija od pobede nad fašizmom ali tako što ćemo konačno jasno videti i žensku stranu otpora. Prema njenim rečima, žene su se u antifašističku borbu masovno uključivale, preuzimajući nove društvene uloge i time trajno menjajući rodnu dinamiku.

„Sećanje na pobedu iz 1945. godine, u koju je utkan i ženski doprinos, danas afirmiše slobodarske, borbene i antifašističke temelje rodne ravnopravnosti“, rekla je Meneši.

Ulazim u muzej, penjem se uz stepenice i čujem različite televizijske priloge iz pedesetih godina prošlog veka. Prva stvar koja mi zapada za oko jeste velika crvena petokraka.

Posmatrajući istorijske spise i različite predmete, pokušavam da zapamtim svaku informaciju koja mi se nalazi pred očima. Primerak novina „Žena danas“, nastao tridesetih godina, sa fotografijama žena na naslovnim stranama, u meni budi duboku fascinaciju. One su se zaista borile.

Razmišljam o tome koliko su patile, koliko su bile nedužne. Čitam ispovesti Sonje Marinković, Feješ Klare i mnogih drugih žena koje su bile spremne da daju svoj život kako bi osetile slobodu.

Sonja Marinković bila je jedna od najznačajnijih žena sa ovih prostora u borbi u Drugom svetskom ratu i jedna od prvih žena koja je dobila odlikovanje narodnog heroja u Kraljevini Jugoslaviji. Pred streljanje je izgovorila: „Pucajte, ovo su komunističke grudi!“ Danas mnoge opštine, škole i ulice na području Vojvodine nose njeno ime.

Klara Feješ, studentkinja Medicinskog fakulteta i aktivna učesnica antifašističke borbe, aktivirala je bombu i izvršila samoubistvo kako ne bi živa pala u ruke mađarske policije. Danas studentski dom u Novom Sadu nosi njeno ime.

Mnoge žene bile su uhapšene i služile su zatvorske kazne širom Vojvodine. Tome svedoče brojni vezovi, na kojima su na parčetu tkanine koncem – najverovatnije izvučenim iz sopstvene garderobe – i iglom upisivale svoja imena i vreme provedeno u zatvoru.

Izloženi su i različiti vezovi sa natpisima koji izazivaju jezu, a najupadljiviji su: „Nevini i dalje stradaju“, „Duh borbe i otpora rađa se opet“ i „Patriotizam je inat“.

Gledam plakate koji predstavljaju poziv za priključivanje Narodnooslobodilačkoj vojsci, a posebno se zadržavam ispred jednog na kojem piše: „Žena i djeca se bore, a ti?“

Fascinirana sam jer je na plakatima korišćen rodno senzitivni jezik, pa se pitam: kako to da su ga ljudi prirodno koristili pre osamdeset godina, dok se danas i dalje vode polemike oko upotrebe imenica ženskog roda?

Svedočanstva streljanja i stradanja nalaze se širom prostora. Lukrecija Ankucić otišla je na vešanje sa crvenom maramom vezanom oko glave, pevajući pesmu „Padaj silo i nepravdo“. Lola Vol je dželatima, uoči izvršenja smrtne kazne, izgovorila: „Zašto drhtite? Ne vešaju vas!“

U svedočanstvima prepoznajemo temelj na kojem počiva razumevanje slobode, podsećanje da su žene svojim delovanjem, žrtvom i istrajnošću postale neizostavan deo istorije.

Njihova hrabrost, prkos i spremnost da se bore za pravednije društvo predstavljaju osnovu na kojoj i danas gradimo ideju ravnopravnosti. Izložba je podsetnik da rodna ravnopravnost, kao i sloboda, nikada nije trajno osvojena, već iznova odbranjena.

Još vesti iz ovog grada

Profesor iz Novog Sada učenicima prikazivao pornografiju

Prevozniku Jaćimoviću policija vratila i treći autobus

PSG: Jovoviću postavljen još jedan uređaj u kućnom pritvoru, pokrećemo akciju „Budi glas“

Utopija: Muzički scenski podsetnik na plemenitost i otpor