Polovinom oktobra, u pariskom centru Bobur – Žorž Popmpidu, otvorena je retrospektivna izložba Pjera Sulaža (Pierre Soulages), devedesetogodišnjeg slikara „crne boje i svetlosti“. Sam slikar za svoja platna kaže da pripadaju „drugoj-crnoj“, crnoj iz koje izbija svetlost. Međutim, kako sam Pjer Sulaž ujedno kaže da njegova platna predstavljaju utisak koji ima njen posmatrač, reklo bi se da on slika borbu svetlosti sa mrakom, borbu u kojoj svetlost pobeđuje.
Sam umetnik na pitanje (koje mu je postavljeno još davne 1986), zašto slika crnu boju, odgovara sa „ZATO“. Drugom prilikom izjavio je da je već sa pet godina voleo crnu boju. Očito je i dalje voli, ne samo na svojim platnima, već je odeven isključivo u crnoj boji.
Većina njegovih slika, po pravilu vrlo velikih dimenzija (4 x 2 metra ili veće), pokrivena je debelim slojem isključivo crne boje. Njegovi prvi radovi rađeni su bojom za parket i drvo i tušem na papiru, potom prelazi na crno ulje na platnu, a od 1979. isključivo koristi akrilisku smešu i asfalt na staklu koju, dok je još sveža i nije stegnuta, metalnim češljem, češagijom ili špahtlom brazda, najčešće paralelnim linijama. Tako je ponegde smesa stanjena čak za po nekoliko santimetara, a drugde podebljana. Ujedno se smenjuju površine crne mat boje sa onim sjajne crne. Svetlost postavljena iznad slika odbija se od neravnina boje stvarajući utisak, bar potpisniku ovih redova, o pobedi svetlosti nad crnilom. O značaju osvetljavanja njegovih platna govori svedočenje zaposlenih u centru Bobur, da su umetnik i njegova supruga Kolet danima sa radnicima centra podešavali svetiljke na izložbi.
Na nekim slikama, umetnik je između crnih išpartanih površina naneo poneku nepravilnu liniju belom bojom. Na prvim njegovim platnima bele površine prekrivene su nepravilnim crnim površinama, među kojima probija poneka tamno braon ili tamno plava koja se pretvara u crnu. Naravno svi ovi, ili bilo koji opisi slika, pogotovo platna Sulanža, predstavljaju negaciju umetnikovog truda, jer sliku treba videti i stvoriti svoj utisak o njoj! Izložba ostaje otvorena do 8. marta 2010, te nađete li se u Parizu ne propustite da je vidite.
Izloženo je više od stotinu slika ovog umetnika, nastalih od 1946. do današnjih dana, koga svrstavaju među najpoznatije apstraktne slikare od Drugog svetskog rata do današnjih dana. Platna za izložbu su došla iz muzeja, privatnih kolekcija ili od prijatelja u SAD, Španiji, Nemačkoj, Norveškoj, Francuskoj…
Pjer Sulaž rođen je 1919. Sa dvadeset godina, 1939. polaže težak prijemni ispit na prestižnoj pariskoj Nacionalnoj školi lepih umetnosti (Ecole nationale des beaux-arts). Međutim, ne upisuje akademiju već se vraća u svoj rodni Rodez. Mobilisan je da bi posle kratkotrajnog otpora agresoru bio demobilisan 1940. godine. Počinje da se bavi slikarstvom i ujedno vinogradarstvom kako bi izbegao obavezan prinudni rad za vreme okupacije. Ubrzo posle kraja rata izlaže samostalno u Francuskoj, Nemačkoj i Njujorku. Prvu retrospektivnu izložbu ima 1960. u Hanoveru, a potom 1966. u Hjustonu. Najmlađi je slikar kome je 1967. muzej moderne umetnosti u Parizu priredio retrospektivnu izložbu. U Centru Bobur izlaže prvi put 1979. godine. Njegove slike dostižu cene od 100.000 do 500.000 evra, a u Londonu na aukciji u Sotbiju (2008), jedno njegovo platno prodato je za milion i po evra!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
