Podjednake šanse HDZ i SDP

Dosadne, uglavnom bezidejne parole u kojima su dominirali negativni tonovi i međusobne optužbe glavnih protivkandidata, vladajuće Hrvatske demokratske zajednice i opozicione Socijaldemokratske partije, obeležile su kampanju za nedeljne parlamentarne izbore u Hrvatskoj. Iako se Hrvatska nalazi pred mnogo novih izazova – od ulaska u Evropsku uniju i NATO, te potrebe za korenitim društvenim i ekonomskim reformama – stranke su se uglavnom bavile jedne drugima.

Kako se biraju poslanici

Prema Ustavu, Hrvatski sabor ima najmanje 100, a najviše 160 poslanika, koji se biraju na period od četiri godine. Po 14 poslanika bira se u deset izbornih jedinica u Hrvatskoj, te osam u 12. izbornoj jedinici koju čine predstavnici nacionalnih manjina. Ostali poslanici se biraju u 11. izbornoj jedinici za dijasporu, a broj mandata zavisi o odzivu birača na birališta. Izbori u inostranstvu biće održani dan ranije, što znači 24. novembra. Ove izbore pratiće najviše posmatrača – čak 8.500. Prema izbornim pravilima, prve procene mogu se saopštiti po zatvaranju biračkih mesta u nedelju posle 19 časova.

Dve najjače stranke nisu uspele da obezbede znatniju razliku u podršci, odnosno sasvim sigurno nijedna od ovih stranaka neće moći samostalno da formira novu vladu. Ipak, ukoliko SDP osvoji tesnu većinu, kakav scenarij pokazuje veći broj anketa, realno je pretpostaviti da bi SDP zbog većeg koalicijskog kapaciteta mogla da preuzme vlast u zemlji. Posebno zbog činjenice da se predsednik Hrvatske Stjepan Mesić u kampanju jasno svrstao na stranu te partije. Ne treba, međutim, zanemariti, da će HDZ u slučaju takvog rezultata primamljivim ponudama pokušati da privuče stare koalicione partnere, poput Hrvatske socijalno-liberalne stranke ili nove, Hrvatsku seljačku stranku.
Analitičari ukazuju da će situacija biti jasna jedino ukoliko jedna od dve velike stranke uspe da ostvari nadmoćnu pobedu, što znači da osvoji više od deset mandata u odnosu na glavnog konkurenta. U tom slučaju može da računa na podršku poslanika Hrvatske stranke umirovljenika, Hrvatske socijalno-liberalne stranke, Hrvatske seljačke stranke i poslanika manjina. Treba podsetiti da je upravo uz koaliciju sa ovim stranaka (osim HSS), HDZ 2003. samostalno formirao vladu. Samo jedno ministarstvo i to pravosuđa pripalo je Vesni Škare – Ožbolt iz Demokratskog centra, ali je se HDZ „oslobodio“ u trećoj godini mandata.
Dodatni razlog za neizvesnost ovih izbora je činjenica da su gotovo sve manje stranke, osim Hrvatske narodne stranke Vesne Pusić koja je najavila saradnju sa SDP, ostavile otvorenu mogućnost za saradnju s obe velike stranke, odnosno nisu je eksplicitno isključile.
Negativna kampanja, prema procenama analitičara, nije donela pozitivne poene HDZ i SDP. Tako se osim kampanje usmerene na kritiku HDZ, SDP najviše zamera što je u kampanju krenuo sa dva lica – liderom Zoranom Milanovićem i kandidatom za premijera Ljubom Jurčićem. Na taj način, smatraju politički analitičari, SDP je zbunio birače, pa je verovatno i to bio razlog što je poslednje dve nedelje kampanje sa izbornih plakata te stranke gotovo preko noći nestao Jurčićev lik. U SDP, međutim, tvrde da nisu odustali od njegove kandidature za premijera.
Kao glavni nedostaci HDZ kampanje navode se, između ostalog, koketiranje Ive Sanadera sa radikalnom desnicom s kojom je prekinuo nakon dolaska na čelo HDZ, te korišćenje retorike iz tuđmanovske ere poput „nacionalnih neprijatelja“. Javno mu je zamereno i korišćenje državnog položaja za stranačku promociju, a mnogi se pitaju da li će mu i u kojoj meri koristiti podrška fudbalskog kluba „Dinamo“, posebno ako se zna da postoji jak antagonizam između tog kluba i splitskog Hajduka, koji je upravo iz Sanaderovog rodnog kraja. U prilog mu sasvim sigurno ne ide činjenica da nije ispunio neka od ključnih obećanja iz prošle kampanje, kao ono da će Hrvatsku uvesti u EU 2007. odnosno da neće izručiti hrvatske generale Haškom tribunalu.
I dok se HDZ u kampanji tradicionalno oslanjala i na glasove dijaspore, pre svega na one iz susedne Bosne u Hercegovine, te je za kampanju angažovala pojedine popularne sportiste, poput kapitena hrvatske fudbalske reprezentacije Nika Kovača, predsednik SDP Zoran Milanović je i na kraju kampanje ponovio da se protivi da se o stanju u zemlji odlučuje izvan Hrvatske. I glavni izborni slogan te parije bio je „Odlučimo u Hrvatskoj“.
– Mnogi su došli ovdje, u Banovinu, na otoke. Ti ljudi su naši ljudi, žive u Hrvatskoj i dijele sudbinu ove zemlje. O Hrvatskoj i zakonima prema kojima živimo mi, odlučujemo mi, a ne izvan Hrvatske. Biramo, ne glasamo. Ovo je puno više od glasanja ovo je biranje – obrazložio je svoj stav Milanović. Naime, zbog ovakvog stava, kao i zbog žestokih kritika na račun pojedinih biskupa i Katoličke crkve zbog njihove podrške HDZ, Milanović se našao na udaru. On je, ipak, kazao da će uvažiti glasove dijaspore, ali i da će se ukoliko dođe na vlast zalagati za promenu izbornog zakona.
Hrvatska je podeljena na deset izbornih jedinica, posebnu 11. izbornu jedinicu za dijasporu i 12. za pripadnike nacionalnih manjina. Upravo bi glasovi dijaspore, od čijeg odziva zavisi i broj mandata u toj izbornoj jedinici, mogao biti „jezičak na vagi“ u tesnoj izbornoj borbi HDZ i SDP. U poslednjem sazivu Sabora sedela su četiri poslanika dijaspore i to sva četvorica iz HDZ.
Pravo glasa u Hrvatskoj na predstojećim parlamentarnim izborima ima ukupno 4.478.512 birača, među kojima je 405.218 birača u 11. izbornoj jedinici za dijasporu, od kojih je najveći broj iz BIH. Oni su tradicionalno naklonjeni HDZ i izlaze na izbore u velikom broju. Njihovo glasanje će, međutim, biti pod lupom, s obzirom da se na ranijim izborima događalo da glasaju i oni koji su odavno mrtvi.
Što se tiče glasanja u 12. izbornoj jedinici u kojoj se biraju poslanici nacionalnih manjina, pravo glasa ima 370.834 građana. Oni će se odlučiti da li će glasati u posebnoj izbornoj jedinici, kao pripadnici manjina, što znači da neće moći da glasaju za stranačke liste po izbornim jedinicama, ili će glasati prema mestu svog prebivališta. Tako srpska manjina ima zagarantovana tri poslanička mesta u Hrvatskom saboru za koja će se utrkivati 20 kandidata.
Kandidat Samostalne demokratske srpske stranke i aktuelni saborski poslanik Milorad Pupovac kaže da je toj stranci cilj da osvoji četiri saborska mandata – tri s manjinske liste u 12. i jedan iz 9. izborne jedinice (Zadarske). Iz SDSS, koji je podržao Vladu HDZ posle prošlih parlamentarnih izbora, najavljuju da će sačekati izborne rezultate, te da će podršku dati stranci koja bude spremna da nastavi da radi na poboljšanju položaja srpske manjine, te im omogući aktivno učešće u vlasti.
Osim srpske manjine koja ima najviše zagarantovanih mesta, hrvatski propisi garantuju po jedino mesto mađarskoj i italijanskoj manjini, te ukupno tri mesta ostalim manjinama. To znači da Česi i Slovaci biraju zajedno jednog, baš kao i pripadnici austrijske, bugarske, nemačke, poljske, romske, rusinske, ruske, turske, ukrajinske, vlaške i jevrejske, te zajedno pripadnici albanske, bošnjačke, crnogorske, makedonske i slovenačke.