Pola veka čekanja opštine

Ovo je epitaf koji je na nadgrobnom spomeniku sebi za života dao da se ukleše Borivoje Jovanović- Bora Beka, legenda kostolačkog sporta i rodonačelnik formiranja opštine Kostolac. Ovaj istinski zaljubljenik u fudbal 35 godina smenjivao se sa mesta predsednika Sportskog društva Rudar na mesto predsednika istoimenog Fudbalskog kluba. Uskoro iz štampe izlazi i monografija o njegovom Rudaru ( kako ga uvek iz milošte svojata) koju je strpljivo pripremao više godina.

– Moja pokojna supruga Vera nažalost nije dočekala ni ovakvu opštinu, a ja sumnjam da ću dočekati onu pravu- samostalnu. Zašto sam protiv Gradske opštine? Sa ovakvim ingerencijama i malo sredstava teško da će se nagomilani problemi u Kostolcu brže i efikasnije rešavati. Sve sam to lepo napisao u knjizi koja je trebalo da se pojavi ovih dana, međutim, odustao sam. Ne želim da me neko optuži za opstrukciju izbora, da uvredim bilo koga, sačekaću da prođe izvesno vreme. Tada će moja knjiga pokazati ko je bio u pravu, kaže Bora Beka.

U predizbornoj kampanji za odbornike Skupštine buduće Gradske opštine Kostolac koja ulazi u završnu fazu, većina stranačkih lidera sebi pripisuje zasluge za promenu statusa Gradske mesne zajednice.

– Kao prvo, nije tačno da Kostolčani pedeset godina čekaju na sopstvenu opštinu. Ja sam uz podršku pokojnog Ilije Živanova 1990. godine pokrenuo inicijativu, lično uradio Elaborat o ekonomskoj opravdanosti i raspisali smo referendum na kome se približno 76, 7 posto Kostolčana izjasnilo za svoju opštinu. U to vreme iz štampe su izašla i tri broja lista „ Kostolac“, glasila opštine Kostolac čiji sam glavni i odgovorni urednik bio ja, a autor ovih redova tehnički urednik, lektor i korektor. Naš zahtev je ušao u proceduru Narodne Skupštine Srbije, ali kada je trebalo formalnosti radi i da se proglasi opština Kostolac, tadašnji narodni poslanik iz redova SPS Veljko Albunović podneo je amandman kojim je nažalost sve propalo. Nadglasala je većina koju su činili članovi SPS sledeći partijsku direktivu jer Požarevcu tada, baš kao ni danas to nije odgovaralo iz meni razumljivih razloga. Tek nakon petooktobarskih događanja 2000. godine, znači pre nepunih deset godina to pitanje je ponovo aktivirano, napominje Borivoje Jovanović- Beka, čovek koji ulazi u devetu deceniju života, ali sa istim žarom kao i u mladosti kada je u pitanju ova neobična poruka na nadgrobnom spomeniku.