Pomilovanje SNS „aktivista“ koji su devojci slomili vilicu: Pravda za žrtve izgleda čeka tek u Strazburu

Ustavni sud odgovorio je našem listu da su dve žalbe uzete u rad, te da su određene sudije i postupak je u toku. Međutim, zainteresovane strane, koje su podnele i podnesak Evropskom sudu za ljudska prava, nemaju previše vere u pozitivan ishod ustavnih žalbi, pogotovu nakon izbora novog sastava sudija Ustavnog suda.

No, i ako ne uzimamo u obzir sastav suda, gde je 10 od 12 sudija postavio predsednik republike, direktno ili indirektno, male su šanse da Ustavni sud presudi u korist oštećenih studenata.

– Odluka o pomilovanju je trajno isključila svaku mogućnost meritornog odlučivanja o navodima krivične optužbe, a to je učinjeno na izuzetno delotvoran, da ne kažem očekivano prek način, tako da se pitanje razumnog trajanja postupka u suštini ne može ni postaviti, kaže za Danas Goran P. Ilić, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

On dodaje da, ako podnošenje ustavnih žalbi posmatramo isključivo u svetlu argumenata navedenih u njima, značajno je pre svega imati u vidu o kojoj povredi Ustava Republike Srbije ili Evropske konvencije o ljudskim pravima je reč.

– Jedna od mogućnosti bi se odnosila na tvrdnju da je povređeno pravo na pravično suđenje (član 32 Ustava i član 6 Evropske konvencije), dok bi se druga svela na ukazivanje da je došlo do povrede fizičkog i psihičkog integriteta (član 25 Ustava), odnosno na povredu zabrane mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (član 3 Evropske konvencije). S obzirom na podnosioce ustavnih žalbi, kao i navode koje su izneli neki od njih, ne čini mi se verovatnim da se od Ustavnog suda zahteva da utvrdi povredu prava na pravično suđenje. Ovakva žalba bi već u postupku prethodne kontrole najverovatnije bila odbačena, jer uslov za meritorno razmatranje ustavne žalbe, uostalom kao i predstavke koja se podnosi Evropskom sudu, jeste da je oštećeni u toku postupka istakao imovinsko-pravni zahtev. Pored toga, ako bi ovaj uslov i bio ispunjen, oštećeni može jedino isticati da mu je, u okviru svih elemenata prava na pravično suđenje, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pojašnjava profesor Ilić, koji je svojevremeno bio član Komisije za pomilovanje (u vreme predsednika Tadića), kao i sudija i u jednom periodu zamenik predsednika Ustavnog suda.

Kako pretpostavlja, u ustavnim žalbama je istaknuta povreda fizičkog i psihičkog integriteta, odnosno povreda zabrane mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja.

– U dosadašnjoj praksi Ustavnog suda bilo je prilično predmeta u kojima je utvrđena povreda navedenih prava, bilo sa materijalnog, bilo sa procesnog aspekta. Čini mi se da se u slučajevima koji se nalaze u postupku pred Ustavnim sudom nije u potpunosti sporan materijalni aspekt zaštite ovog prava. Drugim rečima kazano, u Srbiji postoji odgovarajuće zakonodavstvo i donošenjem tih zakonskih odredaba država je ispunila deo svoje pozitivne obavezu u zaštiti ovog prava, navodi Ilić.

Problem, kako ističe, nastaje što pozitivna obaveza države podrazumeva i dužnost državnih organa da zaštite pravo na fizički i psihički integritet, a to je u ovom slučaju veoma sporno.

– Pretpostvaljam da će Ustavni sud imati u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava, ali mi se čini da nije na odmet podsetiti se da je strazburški sud ukazao da pozitivna obaveza države podrazumeva zaštitu od povrede fizičkog i psihičkog integriteta u različitim situacijama, a jedna od njih su odnosi upravo na protestna okupljanja. Reč je o predmetima Idetoba i ostali protiv Gruzije i Women’s Initiatives Supporting Group i ostali protiv Gruzije, pri čemu je prvi rešen 2015. godine, a drugi je raspravljen 2021. godine. Koleginice i kolege iz Ustavnog suda će svakako morati da imaju u vidu i predmet Milanović protiv Srbije u kojem je 2010. godine Evropski sud za ljudska prava utvrdio povredu člana 3 Evropske konvencije, jer policija nije reagovala na zadovoljavajući način da bi sprečila napade pripadnika pravoslavne crkve za vreme okupljanja Jehovinih svedoka. Povrh svega toga, čini mi se da ima osnova za ispitivanje i procesnog aspekta člana 3 Evropske konvencije. U suštini bi se moralo raspraviti da li je država sprovela delotvornu istragu, a u okviru toga bi bilo potrebno zauzeti stav i o pitanju da li je odluka o pomilovanju onemogućila izvođenje određenih lica pred sud. Iako pomilovanje spada u oblast predsedničke “diskrecije” to ne znači da bi ono smelo da bude arbitrarno, jasan je naš sagovornik.

S druge strane, kaže da mu nije poznat slučaj iz prakse Evropskog suda za ljudska prava u kojem je razmatran pravni institut pomilovanja, što ne znači da ga nije bilo.

– Evropski sud je 2017. godine u predmetu Béres i ostali protiv Mađarske razmotrio pravnu ustanovu amnestije u svetlu pretpostavke nevinosti kao elementa prava na pravično suđenje. Posebno ističem da je reč o predstavci okrivljenog, a ne oštećenog, tako da bi Ustavni sud prilikom razmatranja uticaja pomilovanja na obavezu države da sprovede delotvornu istragu morao da se odvaži i krene u smeru koji bi ga vodio najverovatnije do zauzimanja stava o pretežnosti interesa. Na jednoj strani je reč o potrebi pružanja sveobuhvatne i delotvorne zaštite fizičkom i psihičkom integritetu građana, dok se na drugoj strani radi o interesu formalno državnih organa, a u suštini vladajuće politike, da primenom drugih pravnih instituta, na zatajan način i uz svesno kršenje obaveze da javnosti učine dostupnim razloge koji su sadržani u predlozima za pomilovanja, obesmisle zabranu mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja. Više zbog čitalaca, a ne zbog uvaženih ustavnih sudija, želim da istaknem da bi to moglo da vodi ka zaključku o povredi i člana 15 stav 2 Evropske konvencije. Reč je o odredbi koja propisuje da pravo iz člana 3 Evropske konvencije ne može biti ograničeno ni u slučaju vanrednih okolnosti, kaže profesor Ilić.

Kada je u pitanju novi sastav ustavnog suda, napominje da je tu „najmanje pet profesora univerziteta“, pa očekuje da će ubrzo biti razmotrena inicijativa za ocenu ustavnosti uredbe Vlade kojom je promenjen odnos broja časova nastavnog i naučnog rada na univerzitetima. Tu sud može da pokaže da li je „pravna ili politička institucija“, navodi Ilić ali napominje da ne isključuje mogućnost da će čitaoci Danasa ovo „polaganje nade u Ustavni sud oceniti kao naivno i uzaludno, a može biti i da neće pogrešiti“.

– Za pravo im daje novi predsednik Ustavnog suda koji nastavlja da se ponaša kao predstavnik za medije ove, a neko bi pomislio i neke druge institucije, kaže Ilić.

Još napominje da je jedan od naših najvećih državnika, Jovan Ristić, imao običaj da kaže kako se prilikom izbora ministara za sastav vlade nikada nije prevario u vezi sa ocenom o njihovim sposobnostima, ali je znao da pogreši kada je reč o proceni karaktera.

– Vreme u kojem živimo pokazuje da su današnji političari, koji se nikako ne mogu nazvati državnicima, Ristićevu nedoumicu razrešili na sličan način kao što je Aleksandar Veliki to učinio sa Gordijevim čvorom. Dakle, mačem“, zaključuje profesor.

O ćutanju uprave: „Može nam se“
O tome što su i Ministartsvo pravde i Generalni sekretarijat predsednika Republike jasno odbili da dostave zaineteresovanoj javnosti akta vezana za slučaj pomilovanja, Ilić kaže:
– Sila gospodari, a pravo saslužuje, tako bih u najkraćem odgovorio na Vaše pitanje o odbijanju Ministarstva pravde i predsednikovog kabineta da ispune zakonsku obavezu i dostave akte u vezi sa pomilovanjima. Pod uslovom da takvi akti i postoje, teško mi je da zamislim, naročito nakon nesuvislog odgovora da bi njihovo objavljivanje povredilo privatnost pomilovanih lica, koje bi razloge mogli da sadrže. Jedino što mi pada na pamet je telegrafski kratko i kao mač oštro – može nam se, kaže Ilić.