Populizam sada i ovde

Tako će nam jedni obezbediti standard, a drugi odbraniti Kosovo; jedni će zaposlite sve nezaposlene, a drugi dovući velike pare; neki se dvoume između penzija za sve i očuvanja ćirilice; jedni će nas „uneti“ u Evropu, a drugi će nas „izmestiti“ iz Evrope. Štono reče moj komšija, što se brate ne dogovore pa zajedno sve to ne naprave! Ne mogu da mu objasnim neke stvari koje on u životu razume, ali ne i u politici: da se ne može u isto vreme biti na dva mesta, da se ne može „i jare i pare“, da ne ide da „koza čuva kupus“, da se ne može istovremeno kretati gore i dole, levo i desno – i ostati živ! Ali, ono što ne može u životu može u bajkama, a mi smo narod bajki, naš narod je kao dete koje nikako da odraste, da postane punoletan, da od delića naroda postane građanin, da prestane da veruje u bajke!

Postoji nekoliko pop poruka čije je pominjanje danas neuputno jer su te fraze istrošene, otrcane i postala su sinonimi neostvarivih obećanja. Da pomenemo „švedski standard“ ili „leb za tri dinara“.

Svašta se danas i ovde naziva populizmom. Populizam vam je kao psovka, kao uvreda. Svoje ne psujete, druge možda. Davno je Darendorf rekao „ono što je za nekog populizam, za drugog je demokratija, i obrnuto“.

„Za različite grupe ljudi populizam se kreće između dubokog smisla i fundamentalne gluposti“, kaže Pol Tagart. I dalje: „Populizam je komplikovan i neuhvatljiv koncept. Nedostaju mu odlike koje bi ga učinile opipljivijim. U njemu su ukorenjene karakteristike koje ga čine suštinski nestalnim. Zbog toga je veoma teško stvoriti generalizovan opis, a nekmoli univerzalnu i jasnu definiciju populizma kao ideje ili političkog pokreta“.

Ivan Krastev kaže da čarobnu formulu populističkog uspeha čini deset elemenata: autentični bes, neobuzdana mržnja prema eliti, neodređenost politike, ekonomski egalitarizam, kulturni konzervativizam, saosećajni radikalizam, odmereni evroskepticizam i antikapitalizam, jasni nacionalizam, pritajena ksenofobija i antikorupcijska retorika.

O populizmu ima dosta literature i malo slaganja. U nas se tom temom najsistematičnije bavi Nebojša Popov koji se u svojim radovima oslanja na definiciju populizma koju daje Margaret Kanovan. Ona razlikuje sedam tipova populizma (radikalizam zakupaca, seljački pokreti, agrarni socijalizam intelektualaca, populistička diktatura, populistička demokratija, reakcionarni populizam i populizam političara), a njihovim zajedničkim jezgrom smatra – apel na narod kao monolitnu zajednicu.

Sve u svemu, značenje pojma populizam danas je toliko prošireno i razvodnjeno tako da malo fali pa da ne znači ništa. U najširem smislu on je odrednica svake nerealističke politike, svih neostvarivih obećanja… Populizam je uvek i odgovor na „populističke“ želje onih kojima su populističke poruke upućene.

Ponekad znamo da su pop parole neostvarive, ali mnimo kako bi to bilo lepo kad bi se ostvarile. Populizam je bajka o dobitku koji nas ne košta, o benefitima koji nam ne pripadaju, o „ujaku iz Amerike“, o dobitku na lutriji bez kupovine loza…

Populisti podilaze našem bajkolikom shvatanju života i sveta, našim željama za boljim životom, našim snovima o „životu bez rada“, „iznenadnom uspehu“ u nečemu u čemu smo dobri ili barem mislimo da smo dobri. Populisti nam obećavaju budućnost koju priželjkujemo i koju sanjamo. Zato i imaju uspeha. Druga stvar je to što je to kratkotrajni uspeh i traje koliko let vilinog konjica. Sve je to kao ono kad nas buđenje prekine u lepom snu, a mi se onda trudimo da ponovo zaspimo i nastavimo san tamo gde je prekinut. Od izbora do izbora, od kampanje do kampanje.

Populizam je efikasniji, sa stanovišta njegovih proizvođača, kod onih kojima je loše, koji su nezadovoljni, zakinuti, frustrirani… Veliki je broj ljudi koji misli da treba da ima više nego što ima, koji misli da treba da živi bolje nego što živi, da dobija manje nego što je zaslužio. Populisti se njima obraćaju. S druge strane, „Ako vam je dobro, onda ništa“, poručuje „Peščanik“.

Na vezu između iluzionista i naših partija već je ukazivano u „Danasu“, ali nije imalo većeg odjeka među partijama. Možda je sada, u polufinalu kampanje, ipak potrebno da pojačaju svoje iluzionističke performanse. Nepobitno im je potreban Hudini sa onim trikovima oslobađanja iz nemogućih situacija. Verujem da bi manje od ovih TV spotova koštao angažman Davida Koperfilda koji bi mogao da izvede predstavu levitiranja nad stvarnošću (kao ono nad Velikim kanjonom)…

Populizam nije samo priča. I neka dela politički protivnici ubrajaju u populistička. Na primer, ograničenje marže na 10 posto za neke proizvode, zoološki vrt u Jagodini, ukidanje putarine unutar Beograda, izgradnja IT parka u Inđiji, objavljivanje spiska poreskih dužnika, ukidanje dve takse na ulazak u autobus od Mladenovca do Beograda i nazad… Ja volim populizam.

Proaktiv (http://www.proaktiv.org.rs) realizuje projekat „Populistički rečnik demagogije“. „Ili čitaš ovaj rečnik ili si se osudio na nepismenost i život u duhovnom mraku“ (http://www.demolizam.rs/). Valja pogledati viralnost. Pogledati i tekst Uroša Nedeljkovića o digitalnim populistima („Biznis i finansije“ 84, februar 2012).

Autor je sociolog