Porodica – noseći stub Srbije

Brojnim poštovaocima njegovog književnog dela Drašković je potpisivao svoju knjigu Podsećanja i dao intervju za Braničevo Danas.

Rusija, Kina, Evropska unija, SAD. Četiri stuba koje pominje aktuelna vlast. Nije li to pokušaj da se očuva vladajuća koalicija i umiri opozicija u Srbiji?

– Dobro je da Srbija ima što više stubova na koje će se oslanjati u svetu, ali pod uslovom da se ne krećemo u svim pravcima istovremeno i da ne ugrozimo ili da ne usporimo strateško kretanje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Međutim, nijedan od spoljnih stubova neće pomoći ako ne bude osnažen onaj unutrašnji stub, koji je u Srbiji i kome je ime – porodica. Nema ni snažne ni bogate ni srećne Srbije, ako očaj kuca na vrata većine porodica. Propadanje porodice neizbežno znači i propadanje nacije i države.

Evropska unija i porodica

U Kostolcu ste, povodom predstojećih izbora za opštinsku skupštinu, izjavili da porodica mora biti noseći stub srpske države i nacije. U kojoj je to meri kritika na račun svih vladajućih garnitura nakon 5. oktobra ?

– Predvodeći desetogodišnju borbu protiv režima Slobodana Miloševića, SPO je narodu saopštavao i program nove, demokratske Srbije. Ne sme – govorili smo – biti ni jedne četvoročlane porodice, bez, najmanje, jedne plate od koje će moći porodica pristojno da živi. U većim porodicama, najmanje dvoje zaposlenih. Četiri petine novca iz evropskih razvojnih fondova moraju ići u Srbiju južno od Beograda, koja propada. Selu priteći u pomoć, jer je selo živi izvor narodne snage. Oduzeti imovinu od ratnih pljačkaša, a poštene i vredne ljude koji pokrenu neki privatni biznis osloboditi od poreza najmanje četiri godine. Na žalost, ubistvima i lažima Državne bezbednosti, SPO je teško postradao u završnici bitke za novu Srbiju, pa već devet godina nema političke snage da pokrene veliki preporod srpskih porodica, a time i naroda i države. Nadam se da to narod sve više uviđa i da će i na ovim izborima u Kostolcu kazniti sve prodavce laži i magle, koji veruju da će, beskonačno, prevarama i jadnim poklonima kupovati glasove.

Ima li SPO snage za samostalan izlazak na predstojeće izbore, i kakve rezultate očekujete?

– U Kostolcu, SPO na izbore izlazi samostalno i uzdignute glave. Očekujemo i rezultat koji zaslužujemo, ako se birači ne povedu za lažima, a neki i za malo kafe, ulja, šećera ili dečijih paketića. Savetujem ljudima da budu mudri. Neka uzmu svačiji poklon i kazne na izborima svakog ko je hteo da ih kupi za tako bednu cenu.

Atentat i posledice

Na izborima 2000. narod vas je kaznio, DOS izneverio, a izdalo 700. 000 birača SPO. Kako se to i zbog čega desilo?

– Od juna 2000. godine, kad je u Budvi izvršen atentat na mene, pa do polovine septembra, za samo tri meseca, oko 700.000 pristalica SPO prešlo je u DS, DSS i neke strnke DOS-a. Poverovali su u laž da atentata nije ni bilo i da sam ja osam puta pucao u sebe, kako bih bio „u centru pažnje“. Strašno i neverovatno, ali to se desilo. Još je možda čudnije što ogromna većina tih koji su poverovali u laž ni danas neće da glasa za SPO, iako znaju da su bili žrtve laži i da bi, preko noći, krenuo vaskrs Srbije kada bi se svi oni vratili SPO -u, svojoj porodici. Ja im opraštam što su poverovali u jednu monstruoznu laž i volim ih kao što sam ih voleo. Molim ih i da oni vole sebe i svoju desetogodišnju borbu za bolju Srbiju. Devet dugih godina čekaju tu Srbiju, ali nje nema, a nema je zbog toga što je razbijena jedna velika porodica kojoj je ime SPO.

Kantonizacija Kosova

Poznato je da ste poodavno zagovornik saradnje Srbije sa haškim tribunalom. Može li što hitnije izručenje optuženih Mladića i Hadžića da popravi rejting Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera?

– Umoran sam od te priče. Samo ću, podsetiti na reči upokojenog patrijarha Pavla: „ Ne pristajem ni na veliku ni na malu Srbiju, ako se traži da podržim zločin bilo kog Srbina“. Ne razmišljam o stranačkim rejtinizma, nego o obavezi Srba da se ne ogreše o svoju narodnu tradiciju odanosti načelima Isusa Hrista.

Vi ste još 1990. godine insistirali na kantonizaciji Kosova, kako stvari stoje, ne bez razloga. Od „Noža“ do „Ruskog konzula“, šta je književnik Drašković poručio političaru Draškoviću? Ili možda Doktor Aron?

– Da je bilo kako sam hteo, ne bi bilo kako je danas na pustom srpskom Kosovu. Pisac i političar Vuk Drašković nisu bili u sporu, a nisu ni danas. Hoću jaku Srbiju, jer će se samo jaka Srbija moći vratiti na svoje Kosovo. Mnogi me ne razumeju, nego se povode za maglom da je Srbija, i danas, gospodar Kosova i da je naša obaveza da to današnje stanje branimo i odbranimo.

I još nešto. Ne postavljajte mi ni sedmo ni osmo pitanje. Šest pitanja, šest odgovora, a SPO je u Kostolcu pod brojem šest.

Doktor Aron

Vuk Drašković, jedan od najtiražnijih srpskih pisaca, autor bestselera „Sudija“, „Nož“, „Molitva“, „Ruski konzul“, „Noć đenerala“, napisao je novi roman „Doktor Aron“ („Srpska reč“, Beograd, 2009). Ovo književno delo umetnički i estetski je najuspešnije u skoro tri decenije dugom stvaralaštvu njegovog autora. Novi Draškovićev roman plod je višedecenijskog promišljanja autora, beleženja značajnih misli, zapisivanja stvarnih događaja, umetničke interpretacije i taloženog iskustva. Roman Vuka Draškovića „Doktor Aron“ je višeslojan, univerzalan i intrigantan roman, napeto traganje za smislom života, omaž disidentskom Beogradu osamdesetih godina prošlog veka u vreme bolesti i smrti Josipa Broza Tita. „Doktor Aron“ je izuzetan roman jer je istovremeno društveno angažovan, filozofsko-religijski, enigmatski, humoran, ljubavni… Sadrži i elemente fantastike, dosežući u ovom aspektu do literarnih dometa Bulgakova i hispanoameričkih pisaca – Markesa, Borhesa,Fuentesa…