Izbor strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljaca iz Aleksinačkog basena mogao bi da usledi do kraja ove godine, mada još nije raspisan tender, a nije izabran ni savetnik za izbor potencijalnih investitora. Doduše, Ministarstvo zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja dosad je dobilo pisma o namerama pet potencijalnih strateških partnera – investicionih fondova Hatoro i Zao staro, Esti energije i kompanije VKG iz Estonije i Naftne industrije Srbije, ali će se na izbor budućih ulagača još sačekati.
Jedan od najozbiljnijih potencijalnih investitora svakako je estonska kompanija Esti energija – Enefit koja prednjači u eksploataciji uljnih škriljaca. To je za Plave strane potvrdio Prit Raid, direktor u ovoj kompaniji tokom posete srpskih novinara Estoniji.
– Estonija je zainteresovana za korišćenje srpskih škriljaca. Međutim, projekat je u vrlo ranoj fazi i zato je sada teško reći za koju vrstu modela ulaganja smo zainteresovani. Kad srpske vlasti budu raspisale tender biće sve mnogo jasnije, a Esti energija zainteresovana je za učešće na tenderu – kaže za PS Raid i dodaje da preliminarni rezultati istraživanja iz Srbije ukazuju da uljni škriljci iz Aleksinca sadrže između tri i 20 procenata nafte.
On napominje da kompletna analiza uzoraka iz aleksinačkih škriljaca nije završena i da su korišćeni rezultati analiza koje su dala srpska istraživanja osamdesetih godina.
Prema tim podacima Aleksinački basen u Srbiji jedno je od najvećih istraženih nalazišta škriljaca u Evropi, a tog kamena ima i na području Vranja, Valjeva, Kruševca, Babušnice, Niša, Zapadne Morave… Procenjuje se da u Aleksinačkom basenu ima 2.1 milijardu tona uljnih škriljaca iz kojih je moguće dobiti oko 200 miliona tona nafte, a dosad su precizno potvrđene rezerve od oko 400 miliona tona uljnih škriljaca. Preradom uljnih škriljaca Srbija bi zadovoljila od 10 do 15 odsto sopstvenih potreba za naftom, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza tog energenta.
Procenjeno je da, ukoliko bi se krenulo sa projektom eksploatacije i prerade uljnih škriljaca u Aleksincu, na tim poslovima bi bilo otvoreno oko 1.500 novih radnih mesta. Ulaganja u proizvodnju i eksploataciju uljnih škriljaca u Aleksincu obuhvatila bi otvaranje rudnika i izgradnju dva postrojenja za preradu škriljaca, što bi koštalo između 700 miliona i milijardu evra, a taj projekat bi mogao da bude završen najranije 2017.
Inače, Srbija je među prvih deset zemalja u svetu po rezervama uljnih škriljaca, iz kojih se dobijaju nafta, gas i struja. Najveća proizvodnja je u Estoniji, Kini i Brazilu. Estonska tehnologija važi i za najnapredniju, jer uljne škriljce eksploatišu već čitav vek.
Čitava estonska energetika zasnovana je na uljnim škriljcima. Ceo severoistok zemlje leži na nalazištima. Imaju jedan površinski i dva podzemna kopa, a u pripremi je još jedan podzemni. „Do škriljaca dolazimo bušenjem i miniranjem“, objasnio je novinarima iz Beograda Markus Loko, direktor proizvodnje Enefit. „U jamskim rudnicima škriljce vade na dubini većoj od 60 metara. Produktivnost je velika. Ovde su bageristi plaćeni po toni, tako da mesečno zarade oko hiljadu evra“, objasnio je Loko.
Inače, godišnja proizvodnja uljnih škriljaca u Estoniji je 17 miliona tona. Njihovim sagorevanjem Estonci pokrivaju celokupnu potrošnju struje, a preradom dobijaju 400.000 tona nafte, koju koriste brodovi, industrija i toplane. „Proizvodimo jednu četvrtinu estonskih potreba za dizelom, a cilj je da 2016. godine, kad se puste sva nova postrojenja, proizvodnja bude četiri puta veća od potreba zemlje. Estonija će izvoziti sirovu naftu iz škriljaca“, naveo je Prit Raid iz Enefit-a.
Esti energija – Enefit, državna je kompanija sa oko 8.000 zaposlenih u čijem su vlasništvu rudnici uljnih škriljaca, elektrane i toplane kao i postrojenja za proizvodnju nafte iz uljnih škriljaca. Ta kompanija ima započete projekte za eksploataciju uljnih škriljaca u SAD i Jordanu, a sa nemačkom firmom Ototek radi na usavršavanju tehnologija.
„Uljni škriljac interesantna je sirovina, ima ga u tako velikim količinama da će snabdevanje sirovom naftom u budućnosti biti glavnim delom iz škriljaca. Te se tehnologije sve više proširuju. Radi se mnogo istraživanja u svetu u raznim pravcima da se tehnologija poboljša“, izjavio je Nikola Anastasijević iz Ototek-a.
Estonci mnogo ulažu u zaštitu životne sredine. Iako rudarski kraj, okolina grada Narve na obali Baltičkog mora je turistička destinacija sa sportsko-rekreativnim centrima. Prit Raid navodi da tehnologija koja se primenjuje u eksploataciji i preradi škriljaca u potpunosti zadovoljava, čak i prevazilazi visoke ekološke standarde i zakone koje zahteva EU i stalno se usavršava. Te nove tehnologije omogućavaju bolji kvalitet vazduha, manju emisiju štetnih gasova, nisku potrošnju vode, zaštitu podzemnih voda, kao i korišćenje pepela u različite svrhe, istakli su u Esti energiji. Uostalom, kako je Raid objasnio srpskim novinarima, Evropska unija se ne protivi eksploataciji uljnih škriljaca i ne traži zatvaranje postrojenja za preradu, već strogo poštovanje ekoloških standarda i zakona u tim procesima. Stoga je i neopravdan strah stanovnika u okolini Aleksinca da bi eksploatacija škriljaca mogla da naruši životnu sredinu, floru i faunu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
