Praznik rudara usred vrtloga političkih igara

Glavni zagovornik u korist 6. avgusta bio je Sergej Krajger, inače sindikalni prvak ondašnje Jugoslavije tumačeći da ne mogu Bosanci, Hrvati, Slovenci i Albanci da prazniju pravoslavnog sveca. Igre oko praznika su nastavljene a rukovodstvo sindikata Srbije je insistiralo da to bude opet događaj iz rudnika u Srbiji, veliki štrajk u Senjskim rudnicima. Sve do 1968. godine u Srbiji su se paralelno praznovali i jedan i drugi datum.

Naime, 21. jula 1903. godine dogodila se velika rudarska nesreća, kada je cela smena poginula u Senjskom rudniku. Povodom te nesreće, meštani podižu 1906. godine crkvu Svetog Prokopija i 21. jul postaje u državi obeležavan kao Dan rudara. Nekoliko dana posle nesreće, odnosno 6. avgusta u znak protesta podignut je štrajk koji je trajao do 15. avgusta. Razlog za podizanje štrajka bio je otpuštanje trojice rudara koji su za nesreću u rudniku optuživali vlasnike i nadzornike. Kostolački URS sindikat na čijem čelu je bio Žika Bogdanović, predlagao je da se u Kostolačkim rudnicima kao dan rudara slavi 27. avgust 1937. godine kada je počeo veliki štrajk u Klenovniku. Među datumima bio je 22. mart 1922. godine, kada je poginulo sedam rudara u Klenovniku zbog odrona podkopa.

U Kostolcu je Dan rudara na Svetog Prokopija obeležavan sve do 1968. godine a na zvanični datum, 6. avgust, prešlo se naredne godine. Dotadašnji datum praktično je bio zabranjen a posebno verski obredi koji su pratili slavu Svetog Prokopija. Ipak, rudari su se organizovali i 21. jula slali po šest kamarata da prerežu kolač i upale sveće za rudare u manastiru Rukumija. O tome se ćutalo ali je kolač donošen u jamu i tamo su rudari u sve tri smene uzimali po komad kolača i uz vino iz čuturice prekstili se i nastavljali sa radom. Zabeleženo je da je 1960. godine na partijskom sastanku jame Ćirikovac jedan od članova partije, Živorad Sarić iz Bradarca, koji je učestvovao u rezanju kolača, isključen iz partije.

Za zvanični dan preduzeća rukovodstvo IEK je izdvajalo značajna sredstva a rudari bi tog dana dobijali po sendvič, organizovan je prigodan program a mladi su sačekivali rudare iz jame i davali im cveće. Tog dana je organizovan obilazak spomenika poginulim rudarima u Starom Kostolcu koji je, nažalost, srušen a sadašnje obeležje uređeno je 70-tih godina prošlog veka na mestu ulaska u jamu Stari kostolac. Ovaj datum je u to vreme proglašen i za dan IEK Kostolac, opet iz političkih razloga kako bi se privoleli rudari da prihvate novi datum za svoj praznik. Sindikati tada pokreću niz akcija poput uranka i proslave na izletištima, sa obiljem hrane i pića, posetama rudarima u smeni ali i uvođenjem neradnog dana osim za smenske radnike u preduzeću. Naročito se u tome isticao Milorad Basarić, predsednik Sindikata IEK. Vremenom je 21. juli zaboravljen i 80-ih godina, osim pojedinaca koji su bili vernici i prisustvovali svetim liturgijama u Hramu Svetog Đorđa u Starom Kostolcu, niko nije obraćao pažnju na ovaj datum. Za 6. avgust sindikat i preduzeće organizovali su višednevne prateće manifestacije, od sportskih susreta, puštanja u rad pojedinih mašina ili objekata, do proslave na plaži u Kostolcu uz obaveznog bika na ražnju. Ponovo se 90-ih godina pokreće slava rudara 21. jula, međutim do danas opstaju oba datuma. Možda je vreme da se uputi zvanični zahtev i zatraži da se kao Dan rudara ponovo slavi 21. jul, Slava Sveti Prokopije.