U Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu doneta je prva presuda nakon ratova na prostoru bivše SFRJ kojom se nalaže jednoj od novonastalih država da izbeglicama „vrati“ uzurpirane stanove, tako što će im isplatiti njihovu tržišnu vrednost.
Presuda je presedan zato što je prva ove vrste, ali i zbog toga što je doneta u korist bivšeg oficira JNA (VJ), kaže za Danas advokat Nebojša Stanković, koji je u Strazburu vodio slučaj „Đokić pritiv Bosne i Hercegovine“.
Ovaj sud nedavno je presudio da je BiH obavezna da na ime materijalne štete isplati 60.000 evra penzionisanom oficiru Vojske Jugoslavije Branimiru Đokiću (50), kome je „onemogućila da vrati predratni stan u Sarajevu“, čime je „prekršila odredbe“ o pravu na imovinu Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda. Presuđena cifra je sadašnja tržišna vrednost tog stana u Sarajevu i mora se isplatiti u roku od tri meseca od pravosnažnosti presude. Sud je obavezao BiH i da Đokiću, koji je i bivši predavač na Vojnoj akademiji u Sarajevu, isplati 5.000 evra na ime nematerijalne štete, izazvane uskraćivanjem prava na stan, kao i 200 evra na ime troškova postupka. Presudu je jednoglasno donelo sedmočlano Veće, u kojem su bile sudije iz Velike Britanije, Malte, BiH, Islanda, Slovačke, Albanije i Moldavije. Tromesečni rok za žalbu BiH na presudu je u toku.
– Pošto su za Evropski sud u Strazburu presude izvor prava, na pravosnažnoj presudi u „slučaju Đokić protiv BiH“ zasnivaće se i presude u svim drugim slučajevima bespravnog oduzimanja stanova izbeglima u toku i nakon ratova na prostoru ex SFRJ. Do ovakvog zaokreta u praksi suda bilo je skoro 300 sličnih slučajeva koji su odbačeni, odbijeni i presuđeni negativno. Reč je o takozvanom vojnom stanu, koji je Đokić prethodno otkupio, u potpunosti isplatio i evidentirao se kao poreski obveznik, a Federacija ga je rešenjem „dodelila u vlasništvo“ trećem licu. U proces je bila uključena i država Srbija, koja je podržala stavove tužioca, koji sada živi u Nišu, kao podstanar, a ima suprugu i dvoje dece – kaže advokat Stanković.
U obrazloženju presude Evropskog suda ocenjeno je da je Đokiću povređeno pravo na imovinu i pravo na „mirno uživanje“ stana, te da on u tim pravima, utvrđenim Evropskom konvencijom, ne sme biti diskriminisan, a citirani su i Aneksi 4 i 7 Dejtonskog sporazuma u kojima je navedeno da se „sve izbjeglice imaju pravo slobodno vratiti u svoje domove“.
Advokat Stanković ocenjuje da bi ova presuda, ukoliko uskoro postane pravosnažna, što je „prilično verovatno“, mogla „dosta koštati“ države na prostoru bivše SFRJ, pošto će služiti kao osnov za buduće presuđivanje u svim sličnim slučajevima. Prema zvaničnim podacima u BiH, samo na prostoru Federacije pre rata je bilo skoro 13.000 stanova kojima je raspolagala bivša JNA. U srpskom Komesarijatu za izbeglice i izbegličkim udruženjima procenjuju da je u Hrvatskoj „Srbima oduzeto između 30 i 50 hiljada stanova“. Danas u Srbiji izbeglički status ima 86.000 ljudi iz Hrvatske i BiH, a po oceni većine izbegličkih udruženja, njihov najveći problem, i 15 godina od završetka ratnih sukoba, jeste nerešeno stambeno pitanje.
Nepravedno postupanje prema pripadnicima VJ
Evropski sud u Strazburu je u obrazloženju „primetio“ i da je „jako izraženo lokalno protivljenje povratku u predratne domove lica koja su služila u snagama VJ, kao što je slučaj sa Đokićem“. Takvo protivljenje, prema mišljenju suda, nije opravdano, uprkos učešću snaga VJ u vojnim operacijama u BiH. „Nema indikacija da je Đokić učestvovao u vojnim operacijama u BiH, da ne pominjemo ratne zločine. S njim je postupano na drugačiji način isključivo zbog toga što je služio u snagama VJ“, navodi se u presudi., i dodaje da sud „ne može opravdati ni različito postupanje sa osobama u zavisnosti od njihovog etničkog porekla“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
