Kako nam je politika legla u normalne tokove, pomene se povremeno ili što bi se ovde reklo ahte-vahte. Dopisnici beogradskih medija nisu više nadležni za njihove svađalačko-pomirljive tonove. Prešli su u nadležnost i posmatranje koleginica i kolega u državnoj centrali.
Oni su krivi što do monotone provincijske atmosfere stižu priče ko na više fotelja sedi i parice zbira. Sukob interesa i akumulacija plaćenih radnih zaduženja, manje su zlo od novinara. Ovi drugi svuda bi da zavire i sve da vide. Teška momenta. Eto, materijala za nastavak priče ko se gde, kako, zašto i koliko udomio. Nešto promakne u dugim nabrajanjima. MOS i KOS (Mahalska obaveštajna služba i Kafečajska obaveštajna služba) mnogo se zapričali i odangubili razbirajući ko će u koje političko jato da preleti i ko će šefovima gore da ih tuži. Mnogo su lepote pojeli, popili, obukli, videli i računa potpisali. Priča nikako da se ispriča i prepriča. Priča o novinarskoj kolegijalnosti i solidarnosti nikad nije ni postojala. Uzalud behu sve priče strukovnih šefova. Nek kolegi „pukne“ krivična prijava. Drugi put će više misliti o ličnoj zaštiti od epidemije, nego narodnoj. Neka svako svoju boljku odboluje. Maski ima sporadično, dezinfekcionih sredstava i lekova dovoljno. Lične maske ne skidamo i ruke redovno peremo. Selektivna primena je trajna. Dodirljivog diraj, nedodirljivog ako možeš.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
