Foto: N1/printscreenTeška saobraćajna nesreća na Novom Beogradu, u kojoj su tokom vikenda poginuli otac, majka i devetogodišnje dete potresla je javnost u Srbiji. I statistika je poražavajuća. Prema izveštaju Evropske agencije za bezbednost u saobraćaju za prošlu godinu, Srbija je najnebezbednija zemlja u Evropi po broju stradalih u saobraćajnim nesrećama.
Od početka ove godine u Srbiji je u saobraćaju poginulo 390 osoba, a više od 15.000 je povređeno. Statistika kaže i da je situacija bila bolja 2014. godine nego prethodne 2024.
„Mi smo konačno prošle godine prvi put lošiji od svih zemalja EU. Do prošle godine mi smo bili bolji od Bugarske i Rumunije. Sa tugom mogu da konstatujem da to više nije tako. Rezultat toga nisu samo učesnici u saobraćaju. Čak savremena teorija bezbednosti kaže da učesnik u saobraćaju je jako malo odgovoran za saobraćajnu nezgodu. Ključna odgovornost jeste u zaštitnom sistemu bezbednosti saobraćaja, kreatorima saobraćajnog sistema i kreatorima politika, odnosno nosiocima važnih ovlašćenja u bezbednosti saobraćaja,“ objašnjava dr Krsto Lipovac, profesor Saobraćajnog fakulteta, prenosi N1.
Prema njegovim rečima kreatori sistema treba da stvore – bezbedan sistem, a do učesnika u saobraćaju je samo da poštuju pravila.
„Deo tog sistema su pravila. Deo tog sistema je i način kako sprovodite pravila, kako vršite nadzor, kontrolu, sankcionisanje. Od kreatora sistema se očekuje da to sve uradi na način da sistem bude bezbedan. A od učesnika samo da poštuju pravila. Ali i kad ne poštuju pravila, ponovo se vraćamo prvenstveno na odgovornost kreatora sistema. Jer oni su ti koji su stvorili uslove da se ne poštuju pravila. Tako da u nekim državama ti isti učesnici i te kako poštuju pravila. Sa druge strane, u drugim državama ne poštuju. Problem nije u tom čoveku pojedincu, problem je u sistemu.“
Profesor kaže da ćemo ovakvo stanje imati dokle god ne promenimo taj narativ.
„Dok ne promenimo taj narativ i ne počnemo tako razmišljati, a ne razmišljati na način da svako pojedinačno izbegava odgovornost, gura odgovornost u drugu stranu, sa druge strane pokazuje nespremnost za preduzimanje bilo kakvih temeljnih reformi našeg sistema – mi ćemo imati ovako stanje i plašim se da će ono u narednom periodu ostati ovako, odnosno biti još gore.“
Strateško upravljanje i finansiranje bezbednosti saobraćaja
Strategija i akcioni plan koje su postavili na sajtovima zvaničnici iz Agencije za bezbednost u saobraćaju, čini se da postoje samo na papiru. Na pitanje da li je neko pratio te rezultate, uvodio, menjao neke mere, ili nije, s obzirom na to da je pre 10 godina bilo bolje nego danas, dr Lipovac kaže da je ključna stvar strateško upravljanje.
„Naime, naučnici, a ja dolazim sa Saobraćajnog fakulteta, privoleli su, naterali vlast da donosi strateške dokumente u oblasti bezbednosti saobraćaja. Ali mi nemamo snage da nateramo institucije da sprovode tu strategiju. I ta strategija je bukvalno gurnuta u čošak. A kada treba da izveštavamo, onda silujemo izveštaje da bismo prikazali kako smo nešto uradili. Dobar deo aktivnosti, ili najveći deo – nije realizovan. Novac iz bezbednosti saobraćaja nije usmeren u bezbednost saobraćaja, čak naprotiv,“ objašnjava.
Profesor kaže da su tom strategijom zahtevali i tražili da se stvori stabilan uslov finansiranja, ali da je država potpuno uništila i postojeći sistem.
„Tako da danas nema para u bezbednosti saobraćaja. Dakle, dok su u prethodnom periodu lokalne samouprave dobijale 30% sredstava od bezbednosti saobraćaja, od kazni, ove godine su dobile nula dinara. Ne možete očekivati da će bezbednost saobraćaja biti bolja ukoliko izvučete stabilan sistem finansiranja, ukoliko niste spremni da zakon temeljno promenite, ne u kaznama, nego da promenite zakon suštinski, da uvedete nov koncept upravljanja bezbednošću saobraćaja i da budete spremni da ga sprovedete, a ne samo da ga napišete. Država je zaista pokazala jednu veliku nespremnost da sprovodi ono što je i sama donela, a to je zakon, to su strategije i tako dalje.“
Komentarišući izjavu direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branka Stamatovića, koji postavio pitanje da li je dovoljna maksimalna kazna od 15 godina zatvora za izazivanje saobraćajne nesreće, kao što je bila ova na Novom Beogradu, profesor kaže da je to – pogrešan smer.
„Postoje tri smera delovanja. Jedan je generalna prevencija koja se sprovodi kroz obrazovanje, kroz kampanje i tako dalje – kroz stvaranje sistema koji će gajiti bezbedne učesnike u saobraćaju. Drugi sistem ili drugi pravac delovanja jesu prekršaji, gde čim vidite incident, prepoznajete rizične vozače i radite sa njima. I tek poslednje je kad se desi saobraćajna nezgoda. Sad možete streljati ove, ništa se neće promeniti. Dakle, to je poslednji pravac i najmanje treba njemu pažnje posvetiti.“
Dr Lipovac ističe važnost drugog smera, odnosno koncept – kaznenih poena.
„Oni služe da prepoznamo rizične vozače. I mi prepoznamo i nikom ništa. Dakle, suština je u radu, mora da se radi sa tim vozačima. A kad kažem rad, nije rad samo naplatiti mu kaznu. I nije rad samo sačekati 18 poena pa ga dočekati na nekom seminaru, oduzeti mu vozačku. Rad je već posle trećeg, četvrtog, petog kaznenog poena. Rad sa psiholozima. Ovde je ogroman prostor za učešće psihologa. To nam nedostaje. Na stotine psihologa sad treba, jer mi imamo društveni problem. Sa društvenom krizom, ekonomskom krizom, problemima koje ljudi imaju, to se očituje u saobraćaju. Saobraćaj je deo ukupnog sistema.“
Kako objašnjava, u svetu i u nauci postoje sjajni primeri gde psiholozi uspevaju da i od tih najokorelijih prekršilaca naprave bezbedne vozače.
„Dok to ne budemo spremni da uradimo, a to je ogroman posao, ne možemo očekivati bolje rezultate u bezbednom saobraćaju,“ zaključuje profesor.
Podsetimo, u noći između subote i nedelje, tačnije oko jedan sat iza ponoći, dogodila se teška saobraćajna nesreća na uglu Omladinskih brigada i Bulevara heroja sa Košara. Vozač „audija“ prošao je kroz crveno svetlo i izazvao udes u kom su stradale tri osobe, uključujući devetogodišnje dete. Kasnije je saopšteno da je ovaj vozač bio u alkoholisanom stanju, a pojedini mediji pišu da je bio i pod dejstvom narkotika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
