Foto: Danas/A. L.Zaposleni na Fakultetu tehničkih nauka počeli su danas od 10 časova blokadu turbo kružnog toka kod kampusa u Novom Sadu koja će da traje do 15 časova. Ovaj protest je reakcija na novu Uredbu Vlade Republike Srbije od 24. marta, gde im je za naučni rad ostavljeno samo pet sat nedeljno.
Profesori na kružnom toku kuvaju krompir, jer kako kažu, predsednik Aleksandar Vučić poručio im je da će to dobiti umesto plate.
Na početku blokade je intonirana akademska himna Gaudeamus Igitur, nakon čega je usledila i petominutna buka protiv uredbe.
Od 11.52 sata održano je 16 minuta tišine za nastradale u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Profesor FTN dr Petar Vrgović kažao je da su se okupili ovde na protest protiv „turbo uredbe“.
– Dositej je rekao, mudar čovek se stidi mešati u ono u čemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuče. Vlada je ovom Uredbom uvukla svoj nos gde mu nije mesto. I osnovna poruka koju šaljemo odavde jeste da povuče ovu Uredbu. Naš naučno-istraživački i umetnički rad je smanjen na mizernih pet sati nedeljno. To je nešto što danas pokušavamo da demonstriramo ovde, ukoliko četkate dugo vam je, ali ukoliko se bavite naučnim radom, šta je pet sati? Ništa – rekao je Vrgović.
Kako dodaje, akademska zajednica neće i ne sme da čuti na ovakve kozmetičke Uredbe koje donose suštinske promene njihovog rada. Ukoliko se ne bave naukom i umetnošću šta će postati, puki predavači koji će ponavljati samo ono što su negde čuli, nastavio je.
– Oni koji su pisali ovu uredbu sigurno ne znaju za bolje, ali mi znamo, neka je povuku uredbu kako su je i doneli – poručio je profesor.
Dejan Vukobratović profesor FTN-a je kazao da on sebe pre svega smatra naučnikom i istraživačem, ali da po novoj Uredbi to izgleda više nije tako.
– Ljudima na tim pozicijama treba bolje objasniti kakav naučni rad mi profesori širom zemlje činimo. Kako u sat vremena dnevno da smestimo sav naš istraživački rad, pisanje i objavu publikacija, pripremu nacionalnih i projekata EU? Kako da uglavimo sastanke projektnih timova, sastanke za nove projekte, gde da nađemo vremena da razgovaramo sa doktorandima i odlaske na konferencije i diskusije, te organizovanje istih – kazao je Vukobratović.
Naše naučne aktvnosti, kako ističe, protekle dve i po decenije su od potpune izolacije i egzodusa naučnika tokom devedesetih, dovele do jedne male, ali veoma produktivne dinamičnu naučne zajednice koja je danas duboko integrisana u evropske naučne tokove.
Istraživanje koje su uradili Britanci pre par godina, kako dodaje ovaj profesor, pokazalo je da je srpska nauka broj jedan u svetu po naučnoj produkciji u odnosu na uložena sredstva u tu nauku.
Za jedan evro uložen u srpsku nauku, dobićete više i kvalitetnije rezultate bilo gde u svetu.
Kako objašnjava, dnevno na istraživanja i naučni rad provodi 80 odsto vremena, a 20 odsto na nastavu.
– Bez tih 80 odsto rada u nauci ne bi imali gorivo za nastavu. Ne bi imali šta da im pričamo, u mojoj inženjerskoj disciplini stvari se menjaju neverovatnom brzinom. Uredba je doneta bez predviđene procedure, na nepromišljen način, verovatno nelegalno i verovatno njeno donošenje predstavlja krivično delo. Ali ova Uredba je pre svega uvreda za nas koji smo uložili trud da naša naučna zajednica bude danas konkurentna na evropskom nivou. Ona je i veoma štetna, preti da unazadi sprsku nauku. Već dobijamo najave mladih istraživača da ukoliko uredba bude usvojena, oni će otići sa univerziteta. Mi ulažemo enormne napore da zadržimo mlade istraživače i šta da im kažemo sada? Način na koji je doneta Uredba, njen smisao i logika, je upravo ono protiv čega se borimo kao akademska zajednica – kazao je profesor.
Profesorka Medicinskog fakulteta dr Nataša Milić rekla je da je veoma važno da građani shvate kolika je važnost nauke, jer ona doprinosi razvoju demokratskog društva.
– Dobro uređena nauka daje prostor za potragu za znanjem kao svrhom sama po sebi, ali i traganjem za humanim vrednostima, uređenim društvom i nenaučnim društvenim iskustvima. Naučna dostignuća ne daju samo odgovore na pitanje da li su plastične boce bezbedne, koliko je dozvoljena količina aflatoksina u mleku i da li treba eksploatisati litijum. Ona oblikuje svet u kojem živomo. Profesori u saradnji sa studentima podstiču mlade ljude da razmiljaju, da kritički postavljaju pitanja. Svedoci smo danas da su nas naši studenti uverili da je to jedina i prava istina. Društvo koje poseduje više znanja nije samo informisanije nego i bolje sagledava ono što ga okružuje, otpornije je na dezinformacije i pseudonauku. Poslednjih godina svedoci smo čak demonizacije nauke, gde se ona cenzurise i krše se etički standardi – izjavila je profesorka.
Da bi naučnik ostao nazavistan, kako smatra, on mora da radi u slobodnom, nekorumpiranom društvu, nažalost, naša vlast nauku nikad nije smatrala kao ključni faktor prosperiteta jer je neizvesna i na dugom štapu te ne možemo se odmah baviti njenim uspehom.
Na blokiranom kružnom toku moguće je potpisati inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba. Skup obezbeđuju i bajkeri.
Podsećamo, Vlada je 24. marta odlučila da će profesori u blokadi dobiti samo deo plate, a najavljen je i dolazak inspekcije na fakultete.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
