Foto: Beta/Emil VašImamo posla sa režimom koji tri decenije guši slobodu medija u ovom društvu, istakla je profesorka FDU Ana Martinoli, govoreći o planovima da se mediji Junajted medije „učine malim“ – manje vidljivim i značajnim. Režim ima dobre mehanizme gušenja medijske slobode, koji postaju mnogo opasniji, sofisticiraniji, i to je najviše brine. Ona ističe da društvene mreže ne mogu da zamene profesionalne medije, jer „nije dovoljno samo nešto pročitati na Instagramu“.
Iako je objavljivanjem snimka razgovora direktora Junajted grupe Stena Milera i direktora Telekoma Vladimira Lučića otkriven plan da se „mediji Junajted medije smanje“ – sprovođenje tog plana se nastavlja.
Uprava Junajted grupe planira reorganizaciju kroz koju bi mediji mogli da dobiju nove urednike i novu uređivačku politiku.
Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Ana Martinoli ističe za N1 da reorganizacija može da bude motivisana i finansijskim razlozima, ali ovde imamo razloga da sumnjamo da je reč o političkoj motivaciji.
„Možemo da sumnjamo da je ovde posredi želja da se izmeni postojeća uređivačka politika, da se utiče na to koji će ključni događaj biti pokriveni, šta će biti teme od značaja i na koji način će se dalje ovi mediji programski razvijati“, rekla je ona.
U situaciji u kojoj N1 i Nova beleže ogroman rast gledanosti u poslednjih godinu dana, bilo kakva promena uređivačke politike je neobična i neočekivana, dodala je.
Martinoli podseća da je ovde reč o privatnoj medijskoj kompaniji i da interesi vlasnika ne moraju uvek biti interesi publike i građana.
„Neobično je, ipak, što se eventualna promena uređivačke politike odvija bez direktnog kontakta sa ljudima koji u ovom trenutku uređuju medije kao što su N1, Nova, Radar i Danas. Mi sada spekulišemo, ali to možda znači da se interesi jednih i drugih ne poklapaju“, navela je ona.
U pitanju su mediji koji su na tržištu veoma uspešni, istakla je, ali što je važnije – uživaju veoma visok stepen poverenja publike.
„Vi možete ostvariti visok profit, možete da kupite beskonačno mnogo medija na jednom tržištu, ali poverenje i ugled ne možete da kupite. U ovom trenutku možemo da pretpostavljamo da ugled i uticaj koji imaju ovi mediji možda jesu neka vrsta tereta njihovim vlasnicima. Zvuči paradoksalno, ali možda su njihovi interesi vezani za neke druge aspekte ovog našeg tržišta“, rekla je ona.
U razgovoru Stena Milera i Vladimira Lučića iznet je plan da se mediji Junajted medije učine malim.
Utisak profesorke jeste da se upravo smanji uticaj naših medija na tržištu, da se dodatno smanji naš domet.
„Onog momenta kada oni postanu manje uticajni, manje vidljivi, pa na kraju i manje važni građanima, onda će možda biti mnogo lakše utišati ih ili uraditi neku vrstu promene koja bi sada bila radikalna i možda bi izazvala neku snažniju reakciju javnosti“, sumnja ona.
Pod vidljivošću misli na izmene uređivačke politike koje bi odredile kako će izgledati sadržaj ovih kanala, tj. da li će na njima biti predstavljeni događaji koje ne možemo videti na RTS-u itd.
„Ako vi ne nudite nešto što je vaša komparativna prednost na tržištu, vi nažalost kod publike postajete i manje vidljivi, i manje značajni“, opisala je.
U regulatoru ne vidi rešenje, jer nije isporučivao proteklih godina ono što je njegova zakonska obaveza, niti ono što su bila očekivanja građana, dodaje.
Upitana da li vidi paralele između N1 i nekadašnjeg „plana reorganizacije B92“, Martinoli sa žaljem pretpostavlja da će ih biti.
„Kada se promenila vlasnička struktura B92, nisu se u prvom momentu desili neki radikalni potezi, ali jesu dosta suptilne, a opet suštinske promene uređivačke politike. Povećao se zabavni program, estradne teme, ličnosti koje su gostovale i na taj se način suštinski menjao DNK te televizije, radija i portala. To je bilo jedno lagano, tiho gašenje i pasivizovanje tog medija, o kome danas ne vredi ni govoriti, jer je samo ljuštura koja je zadržala staro ime“, navela je ona.
Međutim, ističe da ne mora da znači da će se priča ponoviti na isti način.
„Mene brine ta želja da se obezvrede medijski i društveni simboli, simboli slobodnog govora, izražavanja, medija. Dakle, ne samo da se oni ukinu preko noći, već da se polako obezvrede, devalviraju i da na neki način izgube svoju vrednost. Kao da je to nekakav jasan, osmišljen, tihi, dugoročni rat. Ne smemo zaboraviti da imamo posla sa režimom koji tri decenije guši slobodu medija u ovom društvu. On ima dobre mehanizme, koji postaju mnogo opasniji, sofisticiraniji. Dakle, ne samo otvorena cenzura, gašenja, već direktan uticaj na uređivanje, na promene vlasničkih struktura, na neke mnogo suptilnije metode kontrole na tržištu“, rekla je profesorka.
Mnogo informacija publika u Srbiji dobija posredstvom samo malog broja TV kanala i portala, podseća.
„Kada zatvorite ta vrata, vi ste u velikoj meri ogroman deo tržišta praktično lišili tih informacija. Naravno da će biti mnogo teže ne samo da ljudi imaju informaciju, već i da se mobilišu. Meni smeta što se to pitanje slobodne medije relativizuje, pa se kaže ‘imate internet'“, rekla je.
Mi smo jedno od retkih društava u Evropi koje je migriralo ka društvenim mrežama u potrazi za informacijama, baš zato što tradicionalni mediji ne isporučuju ono što se od njih očekuje, dodala je.
„Ali sa druge strane, društvene mreže dolaze sa mnogo drugih opasnosti i izazova. Dakle, vi se okrećete nekakvim kanalima koji neće obavezno biti profesionalni, neće davati informacije koje su proverene, neće biti na profesionalan način producirane. A da ne pričamo o tome na koji način će sve biti ugrožena novinarska profesija koja je već pod ogromnim udarom. Ugrožavanjem medija koji su izveštavaju profesionalno i objektivno direktno ugrožavate profesiju koja ima u našem društvu ogromnu važnost, a nije ni izbliza zaštićena onoliko koliko je važna za ovo društvo“, istakla je.
Navela je razliku između društvenih mreža i profesionalnih medija:
„Nije samo pitanje toga da li ću ja na Instagramu da pročitam šta se dešava u nekoj lokalnoj sredini, nego da li će neko to meni moći iz dana u dan da objasni, donese mi kontekst, da mi analizira taj događaj, da mi kaže šta su potencijalne posledice, da li je to neko ko profesionalno ume o tome da govori, ko je svestan šta su etički izazovi u izveštavanju itd? I na kraju krajeva, kako će to biti finansirano?“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
