Prosveta u vanrednom stanju, a ministar tvrdi da izlazimo iz prosvetne krize

S druge strane, dani za nama svedoče o nastavku policijske brutalnosti prema studentima i građanima. Policija se bezmalo uselila u pojedine fakultetske zgrade, ali sve navedeno očigledno ne brine ministra prosvete koji smatra da „polako, ali sigurno izlazimo iz najveće prosvetne krize u istoriji srpske države“.

– To govori da ministar ne može da sagleda širu sliku, odnosno da situaciju sagledava samo sa pozicije svojih ličnih ili interesa partije ili strukture vlasti koju predstavlja. Za njih je najvažnije da prikažu da se dešava nekakva vrsta normalizacije u tehničkom smislu dok ono što je suština, a to su svi procesi koji okružuju obrazovanje, zapravo govore da smo u većoj krizi nego ikada – smatra Dalibor Petrović, profesor sociologije na Univerzitetu u Beogradu i član Koordinacionog odbora Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA).

Sve što se dešavalo prethodnih nekoliko meseci on vidi kao jednu vrstu vanrednog stanja, a ulazak u prividno mirne vode početkom rada škola i fakulteta, sagovornik Danasa opisuje rečima da smo sada u mnogo goroj poziciji nego što smo bili pre početka blokada.

– Bojim se da je osoba na poziciji ministra prosvete trenutno najveći generator krize u prosveti, što će se vrlo brzo i pokazati. Svojim neodgovornim ponašanjem, zloupotrebom ovlašćenja ministra, razrešenjima direktora više desetina škola u Srbiji suprotno proceduri, imenovanjem nekompetentnih ljudi za vršioce dužnosti direktora, podsticanjem direktora na faktičko otpuštanje stručnih nastavnika koji su dugo godina radili na određeno vreme, napravio je haos i ugrozio obrazovno-vaspitni rad u školama. Posledice će se osetiti vrlo brzo i napraviće dugoročnu nestabilnost u osnovnim i srednjim školama – komentariše Nikola Ćurčin, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Uz konstataciju da školama i inače nedostaju kadrovi, Dalibor Petrović kaže da Ministarstvo prosvete sebi daje luksuz da otpušta kvalitetne nastavnike i da ono malo kvalitetnih nastavnika, koji su uprkos lošim uslovima iz entuzijazma i osećaja odgovornosti ostali da rade u školama, sada zamenjuju i „nedostojnim zamenama“.

S druge strane, pritisci na univerzitete se nastavljaju nesmanjenom žestinom. Vrši se jedna vrsta fizičke okupacije fakulteta koji nisu još krenuli sa nastavom, a na ostale neisplaćivanjem zaostalih zarada, nelegalnim smenjivanjem nekih dekana i pravljenjem prostora za dalji obračun sa visokim obrazovanjem.

– Imajući sve to u vidu rekao bih da smo jako daleko od bilo kakvog smirivanja krize i sada je pitanje procene režima u koji meri će se njihov obračun s univerzitetima nastaviti, koliko on može da bude delotvoran, a oni će to procenjivati na osnovu otpora koji budu dobijali sa druge strane – smatra Petrović.

Na naš komentar da se među nastavnicima i roditeljima, pa i u delu akademske zajednice oseća zamor jer je sve što se dešavalo u prethodnom periodu predugo trajalo, a najveću žrtvu su podneli upravo prosvetni radnici, Petrović ne veruje da bi se mogla ponoviti prošla školska godina.

– Ne vidim tako nešto u smislu dugotrajnog scenarija. Vidim pojedinačne slučajeve ili periode u kojima je moguće da će dolaziti do kraćih prekida nastave. Generalno vidim promenu taktike i metoda borbe za normalizaciju društva – ističe naš sagovornik.

Ako smo, kako kaže, shvatili da će ovo biti maraton, ne možemo više trčati sprint, a i u sprintu smo predugo izdržli.

– Svako produženje takvog vida borbe bi bilo uzajamno iscrpljivanje, ali vrlo verovatno da bi režim mogao duže da izdrži iz prostog razloga što oni zapravo ne vide prioritet u očuvanju obrazovanja. Za njih je prioritet i jedino pitanje ostanak na vlasti i spremni su da za taj cilj žrtvuju obrazovanje u Srbiji. Na kraju krajeva, pokazalo se da najveći otpori potpunoj privatizaciji i partizaciji države dolaze iz akademske i prosvetne zajednice. Prema tome mi smo za njih sada politički problem, a ne problem razvoja društva i u tom smislu su spremni na sve ne bi li nas neutralisali. Mislim da je sada dobra taktika da radimo još bolje ono što je naš posao, da se posvetimo našim đacima i studentima i da zajedno sa njima gradimo bolje društvo, a da se svi vidovi građanske borbe odvijaju mimo neposrednog vršenja nastave – kaže Petrović.

Jelena Teodorović, profesorka Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini Univerziteta u Kragujevcu, kaže da je izjava ministra prosvete da polako, ali sigurno izlazimo iz najveće prosvetne krize u istoriji srpske države – providna zamena teza.

– Pravimo se da nam je obrazovanje bilo kvalitetno, pa je, navodno, propadalo poslednjih 10 meseci, a sada se, kao, vraća u normalu. A realnost je potpuno suprotna od ovoga. Srpska napredna stranka je obrazovanje odavno zaboravila i bacila ključ. U prosveti postoji pregršt problema upravo zahvaljujući njihovom javašluku i diletantizmu. Na čelu prosvete se deceniju i po menjaju nestručni ministri, budžetsko izdvajanje za prosvetu iz godine u godinu pada tako da se sada nalazi ispod 3.5 odsto BDP-a (po čemu smo drugi otpozadi u Evropi), direktori se postavljaju po partijskoj liniji, neposlušni zaposleni se otpuštaju, za mnoge struke nema nastavnika na tržištu rada, a naša deca školu uče po zastarelim i preobimnim nastavnim programima. Planovi partije na vlasti za budućnost su crni: uradiće sve kako bi privatizovali državne univerzitete i napunili džepove niskokvalitetnim privatnim fakultetima i zameniće sve nastavnike i direktore koji misle svojom glavom. Srbija će postati kolonija ukoliko se štetočinski uticaj vlasti na prosvetu ne zaustavi. Studenti su do srži ogoleli uništivačku i korumpiranu prirodu ove vlasti i zahvaljujući njima postoji nada da ćemo uskoro, nakon pobede na izborima, moći da se posvetimo oporavku obrazovanja u našoj zemlji – poručuje Teodorović.