Prosvetiteljstvo

Prihvatajući Dekartov metod sistematske sumnje, oni su preispitivali sva nasleđena mišljenja i tradicije“. Uostalom, vekovima kasnije će i Tejlor doći do zaključka da je tradicija, u suštini, jedna izrazito negativna stvar, te da one zajednice koje se preterano oslanjaju na tradiciju nemaju velike šanse za razvoj. Kako je Deni Didro rekao, „mi mislimo da najveća usluga koju treba učiniti ljudima jeste naučiti ih da koristeći svoj razum, smatraju istinitim jedino ono što je provereno i dokazano“. Kad se danas osvrnemo oko sebe, čini se stalno da Didroa niko nije poslušao.

Početak epohe prosvetiteljstva vidimo u Francuskoj, u Parizu, mada se postepeno proširila i na ostatak (mahom Zapadne) Evrope. Kako piše Peri, „prosvetitelji su smatrali svoje doba dovršetkom pokreta koji je započela renesansa – pokreta čiji je krajnji cilj bio oslobađanje ljudskog uma od srednjovekovnog načina razmišljanja (…) Na više načina, prosvetiteljstvo je direktno izniklo iz naučne revolucije. Prosvetitelji su se divili otkrićima naučne revolucije i cenili su metode koje su dovele do njih. Ono što je najvažnije, pak, jeste da su „povukli oštru razliku između teologije, jedne fantastične konstrukcije koja je ometala jasno razmišljanje, i nauke, koja je pružala pouzdano i korisno znanje“. Baron d’Olbah teologiju je nazvao „običnom kulom u vazduhu“. Danas, u 21. veku, Dokins je taj koji je teologiju nazvao „praznom“. „Prosvetitelji su sebe zamišljali“, kaže nam dalje Peri – u monumentalnoj borbi protiv praznoverja, neznanja i despotske vlasti, koje je, kako su govorili, pothranjivala religija“.

Imanuel Kant, koji je u svojoj Kritici čistog uma (pre no što ga je majka „uhvatila za ruku“ dok je pisao svoju Etiku, kako rekoše Rasel i Onfre) postavio temelje za potpuno razaranje svake metafizičke ideologije, o prosvetiteljstvu je pisao: „Prosvetiteljstvo je čovekovo napuštanje vlastite nezrelosti koju je sam sebi nametnuo. Nezrelost je nesposobnost da se koristi sopstvena inteligencija bez nečijeg usmeravanja. Takva nezrelost je samouzrokovana ukoliko nije izazvana nedostatkom inteligencije već nedostatkom odlučnosti i hrabrosti da se koristi sopstvena inteligencija bez tuđeg usmeravanja. Sapere aude (Usuditi se znati)! Imaj hrabrosti da koristiš sopstvenu inteligenciju! (…) predstavlja moto prosvetiteljstva.“

Didro je u svojoj Enciklopediji prosto napisao: „Sve stvari se moraju istražiti, o njima se mora diskutovati, moraju se istražiti bez izuzetka i bez obaziranja na bilo čija osećanja.“ A danas, u XXI veku, kada je Asanžu ukinuta sloboda zbog istraživanja, kada su Pussy Riot osuđene na robiju jer su se suprotstavile dogmi religije i Putinovog autoritarnog modusa vlasti, kada Crkva ima toliku moć i uticaj, postavlja se pitanje – da li smo mi to pošli unazad od prosvetiteljstva? Da li se Didro i Volter okreću u grobu?