Provizija Sanaderu još nije dokazana

Tužilaštvo je zatražilo je sve detalje o kreditu od Hipo banke. Zamenik državnog tužioca Lazo Pajić izjavio je da je Milena Šenator obnovila saradnju s državnim tužilaštvom. „Ona je i sama izjavila da pri prvom iskazu tužilaštvu 2001. nije rekla sve, niti je dala svu dokumentaciju. Sada je ta saradnja opsežnija i omogućuje kvalitetniju proveru kretanja novca“, rekao je Pajić.

Povodom navoda da je Kutle isplatio proviziju Sanaderu za dobijanje kredita, Pajić kaže da to još nije dokazano. „Milena Šenator rekla je da je 800.000 maraka dala Kutli, a da ih je onda Kutle, kako joj je rekao, dao Sanaderu i rekao joj da ispiše potvrdu da ta isplatnica postoji. Ona je kazala da je vodila evidencije o Kutlinim isplatama, ali da je to bio njegov privatni novac iz dividende i da je ona iz tog privatnog novca po njegovim uputstvima davala novac dalje, ili ga je pak davala Kutli, a onda bi na osnovu onog što joj je rekao o plasmanu novca vodila evidenciju i pisala isplatnice“, kaže Pajić.

On smatra i da nije sporna evidencija o isplatama koju je Šenatorova vodila i da nije sporno da postoji popis imena osoba kojima je Kutle davao novac. Sada te informacije imaju drugačiju vrednost jer je otvorena istraga o Hipo banci, pa se mogu tražiti podaci o tome da li su, kada i kome izdani prvi krediti u Hrvatskoj, ko ih je i kako odobrio i pod kojim uslovima. „Sada možemo pitati da li je Hipo banka 1994. dala kredit Kutlinoj Globus grupi i kom delu te grupacije koja je imala 150 trgovačkih društava. Prema njihovim bankarskim evidencijama možemo ustanoviti kome je dat kredit, ko ga je obrađivao i da li je postojalo bankarsko jemstvo. Ako jeste, da li se radilo o nekoj hrvatskoj banci, da li je banci vraćen kredit ili je možda naplaćen iz jemstva“, kaže Pajić.

Zastarevanje

Iako je izmenama ustava za ratno profiterstvo ukinuto zastarevanje, Pajić ističe da se teško može dati odgovor da li se slučaj Kutlinih isplata i Hipo banke može neometano istraživati. „Osim izmene ustava treba doneti i zakon o sprovođenju tog dela ustava koji bi preciznije definisao na šta se sve zastarevanje ne odnosi“, rekao je Pajić i ističe da se time ne treba opterećivati jer se mnoge investicije javljaju nakon 2000, pa nije kasno za reagovanje ako postoji sumnja da im je koren u novcu koji je izvučen 90-ih kroz privatizaciju.