Organizatori su informisali menadžera benda o ličnom i profesionalnom bekraundu muzičara čije ime nosi gran pri Nišvila, on je to preneo grupi, ali su u pitanju živi koncerti, na kojima se događaju i nepredviđene stvari – kaže on.
Organizatori kažu da je ovaj „nekomercijalni“ festival ove godine poželelo da vidi (i čuje) čak oko 20.
Organizatori su informisali menadžera benda o ličnom i profesionalnom bekraundu muzičara čije ime nosi gran pri Nišvila, on je to preneo grupi, ali su u pitanju živi koncerti, na kojima se događaju i nepredviđene stvari – kaže on.
Organizatori kažu da je ovaj „nekomercijalni“ festival ove godine poželelo da vidi (i čuje) čak oko 20.000 ljudi. Na Letnjoj pozornici, koja prima oko tri hiljade posetilaca, tokom četiri večeri, od 14. do 17. avgusta, uspelo je da se smesti oko 15.000 fanova, koji su se, mada krajnje „zgusnuti“, osećali, kako bi to kazao stari dobri Džems Braun – „so good“. Uz to, procenjuje se da ga je videlo (i čulo) još oko pet hiljada ljudi, tokom gostovanja pojedinih džezera na trgovima Dimitrovgrada, Paraćina, Beograda, Novog Sada i Subotice, koja su bila sastavni deo festivalskog hepeninga. Na Nišvil su došli i diplomatski predstavnici Holandije, SAD, Norveške, Bugarske i Grčke, kao i predstavnici Gete Insituta, nemačkog kulturnog centra koji je „izabrao“ da u toku ove godine Niš bude „težište“ njihovih aktivnosti izvan glavnog grada. Nije, međutim, uspeo da stigne srpski ministar kulture Nebojša Bradić, iako je, prema najavi organizatora, trebalo da uruči festivalsku nagradu za životno delo Dušku Gojkoviću, jednom od najreprezentativnijih džez muzičara sa Balkana. Umesto ministra, stigao je telegram-čestitka. On je u njemu zaključio da „pripadaju jedno drugom veliki muzičar i veliki festival, koji Ministarstvo podržava kao primer decentralizacije kulture“.
Milionski sukob
– Podzakupci Letnje pozornice, zapravo lokalne kafedžije, onemogućili su i ove godine brendiranje festivala. Nišvil je izgubio prihod od nekoliko miliona dinara, jer su neki sponzori odustali pošto se u tim kafićima reklamiraju, na primer, konkurentska pića, a izgubio je i prihode od pića, pa i dela karata – tvrdi direktor Nišvila Ivan Blagojević.
On kaže da je direktor niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Mile Veljković pred sam početak ovogodišnjeg festivala zatražio od Uprave za imovinu grada, kao i građevinske inspekcije Uprave za inspekcijske poslove, da „što hitnije poreduzmu mere“ kako bi se sa ulaza na Letnju pozornicu uklonili kafići, odnosno drvene konstrukcije sa crepom i dugačke tende. Veljković je ukazao da su ove konstrukcije i tende „postavljene u suprotnosti sa Zakonom o kulturnim dobrima i Zakonom o planiranju i izgradnji“, jer su podignute u okviru Tvrđave, kulturnog dobra od velikog značaja, i to bez obavezne saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Organizator festivala, Nišvil d.o.o. i vlasnici ovih kafića sporili su se oko ovog prostora i prošle godine, kada je problem završio na sudu.
Bradić je stigao nešto kasnije, prošlog četvrtka, na otvaranje Filmskih susreta, i tada podelio komplimente i Nišvilu, i „njegovoj“ publici. Nespretno konstatujući da je „Beograd bez Srbije kao glava bez tela“, ministar je obećao da će njegovo ministarstvo „znatnim sredstvima“ pomoći da dobre manifestacije i ustanove, valjda i one „na telu“, a ne samo „na glavi“, budu još bolje. Gradonačelnik Niša Miloš Simonović, koji je primio ministra, tada nije precizirao koliko su ovakva obećanja „konkretna“, i koliko se odnose na Nišvil, a to nije učinio ni kasnije, pošto je uprkos našim brojnim nastojanjima od prošlog petka bio nedostupan. Simonović je, međutim, pred sam dolazak Bradića rekao da će grad tražiti da Nišvil dobije znatno bolji tretman od države.
– Grad Niš će tražiti od Ministarstva kulture da ubuduće izdvaja znatno više sredstava za Nišvil, pored ostalog i zato što on na odličan način promoviše našu zemlju. Ilustracija takve tvrdnje je, pored ostalog, i činjenica da su mnogi diplomatski predstavnici došli na festival, neki ambasadori izrazili žaljenje što neće moći da dođu, a nema diplomate koji za njega ne zna. Zbog promocije naše zemlje, kao i činjenice da je džez nekomercijalna umetnost, nedopustivo je da država finasira Nišvil kao do sada, kroz konkurs Komisije za kulturu, na kojem se dobijaju neka mala sredstva. Sa ministrom kulture Nebojšom Bradićem trebalo bi da definišemo kulturne prioritete ovog dela Srbije, u koje, svakako, spada i Nišvil. Kulturni prioriteti kakav je Nišvil trebalo bi da uđu u budžet Srbije – rekao je tada Simonović za Danas.
Simonović je još kazao da će i sam grad „sve više ulagati u Nišvil“, koji postaje i niški brend. Prema njegovim rečima, grad je već ove godine „mnogo više“ finansijski pomogao festival nego u prethodnom periodu. Podsetio je da se i lično angažovao kako bi se rešio spor između organizatora festivala, d.o.o. Nišvil, sa jedne, i vlasnika kafića koji su zakupili prostor na ulazu u Letnju pozornicu, sa druge strane. Zbog ovog sukoba organizatori festivala su u jednom trenutku najavili da će ga organizovati izvan pozornice, na obližnjoj „livadi“ u Tvrđavi. Vlasnici kafića su, inače, „ušli“ na Letnju pozornicu na osnovu ugovora od podzakupu, zaključenog sa gradskim javnim preduzećem Nišfilm, koje je zakupac pozornice. U ugovoru kafića je navedeno da će važiti još tri godine.
– Evidentno je da postoji istinska potreba države za ovakvim festivalom, koji je potpuno autentičan, posebno zato što insistira na fuziji džeza sa drugim muzičkim pravcima. Nišvil je koncepcijski ispred, na primer, Egzita, a njegova prednost je i fantastična atmosfera. Uprkos tome što se trudimo da iz čitavog sveta dovedemo što kvalitetnije muzičare, oni nam još uvek nedostaju, kao što još uvek „škripimo“ i sa festivalskom infrastrukturom. Ali, sve su to rešivi problemi ukoliko se festival bude našao u budžetu Srbije, a lokalna privreda pokaže više sluha za ovu vrstu umetnosti, koja dovodi svet u Srbiju, a nas u svetu prikazuje na sjajan način. Festival je do sada značajno pomogla DIN Filip Moris, kompanija bez koje bi njegovo ovogodišnje izdanje bilo dovedeno u pitanje, ali to još uvek ne čine mnoge firme ili jake banke sa sedištem u Nišu – kaže za Danas direktor festivala Ivan Blagojević.
On precizira da ovogodišnji budžet Nišvila iznosi 18,5 miliona dinara, od kojih je grad izdvojio pet miliona, a resorno ministarstvo – 1,6 miliona dinara. Procenjuje da je za održavanje ovakvog festivala, koji bi tokom četiri dana morao da ima bar četiri hedlajnera, potrebno oko 50 miliona dinara. – Tada bi festival bio na evropskom nivou, a mi ne bismo morali da se bavimo nečim što liči na cenjkanje, moljakanje ili ucenjivanje muzičara, kojima, ponekad, nismo u stanju da obezbedimo ni pristojan smeštaj – kaže Blagojević, dodajući da uprkos tome „oni iznova žele da dođu na Nišvil“.
Zasluga za to ponajviše pripada „svetskoj, a našoj“ atmosferi, za koju su zaslužni ne samo džezeri sa svih strana sveta, već pre svega – publika, „školovana“ na Nišvilu, tokom više od dve decenije. Takva publika ne sme da oseti ozbiljan manjak sredstava za festival ili nepotrebna sporenja između organizatora i podzakupaca Letnje pozornice, koji su, kako kažu, „onemogućili postavljanje trećeg stejdža, pocepali festivalsku scenografiju, otvarali tajne prolaze za svoje ljude bez karata ili naplaćivali piće po bezobrazno višim cenama“. A osetila ih je, kroz poneki (ne)kvalitetan nastup, zakasnelo postavljanje drugog stejdža, kašnjenje početka programa, iznenadne izmene u nastupima…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
