Rad, red i disciplina pa uspeh

Neposredno posle završene Srednje tehničke škole zaposlio se u Majdanpeku u rudniku bakra, posle odsluženog vojnog roka prelazi u Požarevac, gde je radio u Koncernu zdrave hrane Bambi, u okviru grupe koja je radila na održavanju opreme za proizvodnju keksa. Osamdesetih godina završava Višu tehničku školu i sa tim praktično i kreće njegova karijera u Elektroprivredi Srbije. Prvo radno mesto u EPS-u bilo je šef ispostave u Rabrovu, gde se zadržao sve do 1999. godine. Te godine kao privremeno rešenje, postavljen je za šefa poslovnice u Kučevu. Tada je paralelno kao vanredni student Elektrotehnihčkog fakulteta u Beogradu polagao ispite i isti završio 2005. godine. Nastavlja sa daljim usavršavanjem, te kao proizvod dolaze magistratura 2008. kao i doktorat 2009. godine. Za prvog čoveka požarevačke Elektromorave postavljen je krajem te godine. Posle nešto manje od godinu i po dana (tačnije 15 meseci) imenovan je za direktora Privrednog društva „Centar doo Kragujevac“.

Ovako ukratko izgleda radna i profesionalna biografija dr Gvozdena Ilića, sada prvog čoveka ugledne kompanije koja funkcioniše u okviru Elektroprivrede Srbije.

Funkciju generalnog direktora PD „Centar doo Kragujevac“ obavlja nešto manje od tri meseca, kratak ali dovoljan period za sagledavanja mogućnosti, planova i programa ove kompanije, kao i distanca za rekapituliranje urađenog u prethodnom periodu kako u Elektromoravi tako i na novom radnom mestu.

Kako ste doživeli, odnosno kako je došlo do vašeg postavljenja na mesto direktora Elektromorave Požarevac?

– Sagledavanjem rezultata poslovnica u Kučevu 2009. godine bila je među uspešnijima, te me je ta činjenica svrstala među kandidate za direktora ogranka Elektromorava Požarevac. Decembra meseca 2009. godine su me imenovali, što je za mene predstavljalo veliku čast sa jedne strane i izazov i obavezu sa druge strane.

Za kratko vreme, koliko ste bili na poziciji direktora, ostvareni su pozitivni proizvodni i finansijski rezultati. Imali neki uvreženi recept?

– Smatram da svaki odgovorni rukovodilac kada stupi na na dužnost, mora pravilno da sagleda situaciju, odnosno postojeće stanje i da odredi smernice koje bi vodile i stremile da kolektiv učini što uspešnijim. I sami ste bili upućeni, kakvo je bilo stanje, ne samo u infrastrukturi, već i u delu tehničke opremljenosti, kao i u pitanju ljudiskih resurasa. Reći ću samo da pomenuti potencijali nisu bili ni približno iskorišćeni. Krenuli smo u oporavak jednog ogranka. Kao rezultat dobrog i temeljnog rada, dolazi činjenica da smo na kraju 2010. godine imali pozitivan finanisijski rezultat. Imali smo profit od 119 miliona dinara. Podsetiću da je u ranijim godinama poslovanje moglo da se podvede pod negativno, odnosno bez dobiti. Do dobrog rezultata stiglo se između ostalog uštedama, pre svega troškova. Oni su procentualno gledani bili smanjeni za nekih 20 procenata u odnosu na raniji period. Uštede su pravljene na grejanju, preko 5 miliona smo uštedeli na nabavci goriva i maziva, oko 2,5 miliona je ušteđeno na nabavci guma i potrošnog materijala itd. što je u krajnjem zbiru dalo pristojan rezultat. Potom je uočen problem kojim se naravno bavimo, a to je da grad Požarevac nema rezervisanih snaga u električnoj energiji. Od ukupno raspoloživih kapaciteta za prenos i distribuciju u funkciji je bilo i pod opterećenjem skoro 98%. Što prosto ukazuje da ne postoji mogućnost za ponudu, širenje industrijske zone i za priključenje novih kupaca. Sa druge strane povećali smo stepen naplate naših potraživanja, praktično smo poslovnu godinu završili sa naplatom od 101%. Ukratko to su bile stavke koje su dovele do ostvarivanja pomenutih pozitivnih rezultata.

S obzirom da ste funkciju direktora Elektromorave obavljali relativno kratak rok, za ovakve rezultate potrebno je uložiti dosta energije.

– Moram da istaknem da mi koliko god se odupirali naši radni ljudi još uvek vuku teret prošlosti. Prosta je stvar, ako nemate prvog čoveka koji preuzima inicijativu i svojim primerom daje podstrek drugim ljudima, onda rezultat mora da izostane. Primera radi, ako je radno vreme osmočasovno a direktor svakodnevno kasni na posao, i većina radnika će to isto učiniti. Tako je i sada u Privrednom društvu, moje radno vreme kreće od 6:30, što je kao posledicu imalo menjanje slike i u samom kolektivu. Pre svega tu je pitanje ličnog odnosa prema radu. Samodisciplina i preuzimanje odgovornosti nameće i drugim ljudima dodatnu obavezu, što u krajnjem cilju da pozitivan rezultat.

Kako ste vi doživeli da samo posle 15 meseci prelazite na još odgovorniju funkciju, na mesto direktora Privrednog društva?

– Da ne bude zabune, moj kolega i dragi prijatelj Boban Milanović koji je obavljao funkciju direktora pre mene, sa kojim je ogranak Elektromorave Požarevac imao izuzetnu saradnju, zbog lošeg zdravstvenog stanja je morao da podnese ostavku. EPS je posle sagledanih rezultata ogranka Požarevac ukazao poverenje, sa ciljem da korektne rezultate koje ima Privredno društvo podignemo ukoliko možemo na još viši nivo.

U kakvim „rukama“ ostavljate ogranak u Požarevcu?

– Tu ne postoji nikakva dilema. Ukoliko uložite dosta rada i truda da napravite bolju sliku i pokažete rezultate, onda se naravno brinete i o činjenici kome ostavljate, odnosno ko je vaš naslednik. Vrlo odgovorno tvrdim da je Marija Lazić, visoko stručna u svom delu posla, da kao jedan od prvih saradnika u Elektromoravi Požarevac je najlojalnija svom poslu. Krasi je odlika da uvek ima hrabrosti da kaže u lice ono što nije dobro, što u ovom poslu može da donese samo benefite. Ona ima snage, uveren sam da će nastaviti tamo gde je na trenutak prekinut investicioni ciklus, kao i u svim drugim sektorima poslovanja. Njena glavna osobina je da svoje vreme prilagodi poslu, a ne posao njenom vremenu.

Zatečeno stanje i prvi koraci u Privrednom društvu u Kragujevcu?

– Zbog složenosti i svega što se unazad dešavalo, gde je odlukom UO EPS-a praktično oformljen PD Centar, trebalo je da se stvori celina koja još uvek nije napravljena. Suviše je labav odnos bio između Privrednog društva i svojih ogranaka. Mnoga dokumenta koja su trebala da se završe nisu, a regulišu pre svega transfer, odnosno da se taj deo koji se zaradi vrati tamo gde je i nastao i da se on troši u onom delu gde je namenjen. U ova dva meseca pokušavamo da uradimo pre svega harmonizaciju tih dokumenata. Za sada u ograncima svako primenjuje svoje obrasce i proceduru kroz razne procese, do kraja avgusta ovaj problem nadam se biće rešen, odnosno imaćemo jedinstvena dokumenta. Očekujem da krajem septembra i početkom oktobra Privredno društvo zaživi u punom smislu, onako kako je dato osnivačkim aktom. Urađen je pravilnik koji pre svega reguliše materiju angažovanja na poslu, gde ćemo kroz jedan takav dokument moći da nagradimo one ljude koji dobro rade.

Za sam kraj, navedite šta u poslovnom smislu predstavlja najveću pobedu?

– Pre svega to je Požarevac 2. Pobeda, zbog činjenice da taj objekat nije bio u planu ni za prošlu, već je ove godine uveden u plan izgradnje. U kratkom roku smo uspeli da napravimo kontakte preko EPS-a sa Svetskom bankom, da preko prezentacije koja je bila jula meseca 2010. godine ih dovedemo, upoznamo šta je praktično dobit iz te investicije. U kratkom roku smo uradili kvalitetan elaborat, sa kojim ukazujemo i broj novo upošljenih i kvalitet koji ćemo postići, kao i mogućnost širenja i građenja novih kapaciteta. Takav jedan elaborat je jedini iz Srbije koji je išao u Vašington i koji je prezentiran Svetskoj banci. Ova investicija ima izuzetnu opravdanost i životnu potrebu za grad Požarevac – rekao je sada prvi čovek PD Centar dr Gvozden Ilić, koji je i pored mnogobrojnih poslovnih obaveza našao vremena da za naše novine iznese osvrt na urađeno u prethodnom periodu, kako u Elektromoravi tako i u Kragujevcu.