Ponovnim imenovanjem Slobodana Radovanovića za vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca aktuelna vlast je prekršila zakon i dokazala da nema volje da zaustavi pritisak izvršne na sudsku vlast i rešava postojeći haos u pravosuđu, ocenjuje za Danas Nebojša Ranđelović, potpredsednik LDP i član Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije, koji je i profesor na Pravnom fakultetu u Nišu.
Ponovnim imenovanjem Slobodana Radovanovića za vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca aktuelna vlast je prekršila zakon i dokazala da nema volje da zaustavi pritisak izvršne na sudsku vlast i rešava postojeći haos u pravosuđu, ocenjuje za Danas Nebojša Ranđelović, potpredsednik LDP i član Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije, koji je i profesor na Pravnom fakultetu u Nišu.
Ranđelović kaže da je Radovanović nedavno drugi put izabran za v. d. republičkog javnog tužioca uprkos tome što Zakon o javnom tužilaštvu, usvojen 2001. godine, jasno navodi da v.d. stanje može trajati samo godinu dana. Mada je Zakon nepotpun, pošto konkretno ne navodi da republički javni tužilac ne može biti više puta uzastopno u v.d. mandatu, namera zakonodavca, koji je jasno ograničio mandat na godinu dana, potpuno je jasna. Na taj način se izbegava da jedan čovek iz godine u godinu bude u v.d. statusu, što je „pogodno tlo“ da vlast na njega vrši pritisak, a on bude nateran na poslušnost.
Nedodirljivi ministri
– Ustav Srbije ima i jednu skandaloznu anomaliju koja se odnosi na članove Vlade. U jednom članu se navodi da o imunitetu članova Vlade odlučuje Skupština, a u drugom da o imunitetu odlučuje Vlada. To praktično znači da su ministri nedodirljivi, pošto Skupština može da im skine imunitet zbog eventualne krivične odgovornosti, ali Vlada može da kaže: „Izvinite, u članu 135 piše da mi o tome odlučujemo, naš ministar neće krivično odgovarati.“ To je potpuno nepojmljivo za svakog pravnika – kaže Ranđelović.
– Aktuelna vlast upravo to radi sa republičkim javnim tužiocem Radovanovićem. Zato je neophodno da vlast odgovori na pitanje zašto se odlučila na kršenje zakona produžavanjem njegovog v.d. stanja. I zašto baš Radovanović? Za sada javnost nema drugog logičkog objašnjenja osim da joj je potreban poslušnik, koji će na takav način biti ucenjen, a na njega izvršen pritisak da funkciju obavlja po zamisli izvršne vlasti. Radovanović je, uostalom, već učinio niz propusta i nedoslednosti, posebno kao specijalni tužilac od 2005. do 2007. godine – kaže Ranđelović.
On kaže da Radovanović javnosti duguje važno objašnjenje zašto se stalo sa rasvetljavanjem političke pozadine ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, tim pre što su se i zamenik specijalnog tužioca i predsednik sudećeg veća „požalili“ javnosti da kroz istragu i sudski proces nisu mogli da tretiraju i te aspekte atentata. Prema njegovim rečima, Radovanović je takođe nekoliko puta uznemirio javnost najavama o razrešenju slučaja ubistva novinara Slavka Ćuruvije, a taj predmet je još uvek „tamo gde je bio pre nekoliko godina“. Radovanović je, kaže, bio jedan od ključnih faktora i u određivanju „produženog“ pritvora Goranu Kljajeviću, koji je proglašen „liderom stečajne mafije u Srbiji“. Ovaj pritvor traje dve godine i postaje „odmazda i kazna“.
– Radovanović ima odgovornost i u slučaju skandaloznog hapšenja Radeta Terzića, bivšeg okružnog tužioca u Beogradu i čoveka koji je „uhapsio“ Slobodana Miloševića, a po svim ocenama na vrlo profesionalan način radio svoj posao. Terzić je uhapšen bez poštovanja prezumpcije nevinosti i bilo kog principa Zakona o krivičnom postupku i „proglašen“ je za pripadnika zemunskog klana. Posle svega, tako krupna optužba je završila na nivou Opštinskog suda u Smederevu. Zašto je Radovanović to radio? Da li je hapšenjem Terzića samo dva dana pre isteka svog mandata „kupovao“ još jedno produženje mandata – pita Ranđelović.
On još kaže da su nedopustivi i nedavni istupi Radovanovića, koji je javno zahtevao sprovođenje istražnih radnji protiv Miladina Kovačevića, košarkaša koji je pobegao iz SAD, uprkos tome što je ovaj slučaj u nadležnosti nižih tužilaca. Za republičku funkciju u pravosuđu nikako ga ne preporučuje ni „njegovo učešće na predizbornim konvencijama DSS“. – Po čijim nalozima je on to hapsio, da li je to činio kao nezavisni organ ili su nalogodavci tužioca bili ministar policije Jočić i premijer Koštunica, sa kojima je učestvovao u kampanji – pita on.
Naš sagovornik dodaje da je imenovanje Radovanovića protivno i Ustavu Srbije, koji i ne poznaje Visoki savet pravosuđa, koji se bavio ovim kadroviranjem, već predviđa da republičkog javnog tužioca predlažu Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva. Ovi „ustavni“ organi, međutim, još nisu formirani pošto još uvek nije doneto prateće zakonodavstvo. Takođe, i sam Ustav ima spornih odredbi koje propisuju da republički javni tužilac ne može biti izabran bez pristanka vlade, što je nedopustovo „ozakonjenje“ mešanja izvršne u sudsku vlast.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
