Ramazansko zatišje

Deo javnosti Srbije, kao i pojedini mediji, godinama u Sandžaku vide buduće ozbiljno krizno žarište u kome će teritorijalna celovitost ove države biti dovedena u pitanje. Džabe sandžački politički i verski lideri tvrde da nemaju separatističke pretenzije, „repriza“ Kosova se mnogima i dalje priviđa. Na sreću, međuetnički odnosi u sandžačkim opštinama, kao i odnos Bošnjaka prema državi Srbiji ne liči puno na Kosovo ni pre ni posle oružanog sukoba, što se najlakše može pokazati činjenicom da u Sandžaku nisu zabeleženi incidenti na etničkoj osnovi, kao i da Bošnjaci, na lokalnom i republičkom nivou, i te kako učestvuju u državnim strukturama Srbije.

Po nečemu je, međutim, Novi Pazar ovih dana podsećao na susedni sever Kosova – blokadama puteva. Najpre su radnici novopazarskog Građevinskog preduzeća „Razvitak“ blokirali centar Novog Pazara. Traže plate i posao. Onda su nekoliko dana radnici nekadašnjeg privrednog giganta Tekstilnog kombinata „Raška“ blokirali stari put ka susednoj Raškoj. Traže takođe neisplaćene zarade. Razlog za nezadovoljstvo građana je i hronična nestašica vode u letnjim mesecima, koja je dostigla katastrofalne razmere. Pojedina gradska naselja bez vode su 12 do 15 sati dnevno, a u nekim obližnim naseljima i selima tvrde da vodu nemaju skoro pun mesec. U sredu je oko 100 meštana Mesne zajednice Postenje blokiralo stari put ka Raškoj. Kažu da vodu nemaju 20 dana. „Mi ne tražimo ni plate ni radna mesta, već samo vodu“, priča meštanin Momčilo Vidojević.

No, ovih ramazanskih dana u Novom Pazaru je mirna atmosfera, što i dolikuje najvažnijem mesecu u muslimanskom kalendaru. I ovogodišnji Ramazan, kao niz prethodnih, muslimani dočekuju podeljeni na dve islamske zajednice (Islamsku zajednicu u Srbiji koju predvodi Muamer Zukorlić i Islamsku zajednicu Srbije na čelu sa Ademom Zilkićem) i dva nacionalna saveta Bošnjaka (jedno, jednostranačko u tehničkom mandatu predvodi SDA Sulejmana Ugljanina država priznaje, a drugo formirala Bošnjačka kulturna zajednica muftije Zukorlića država ne priznaje).

Oba verska lidera su muslimanima uputili prigodne reči povodom početka Ramazana. Čestitke su uputili i državni zvaničnici, ali i nepoznati huligani koji su razbili stakla na Islamskoj zajednici u Novom Sadu. Mada je Ramazan vreme kada muslimani poste, posvećuju se religiji, porukama božjeg poslanika Muhameda, posećuju, druže, šire bratsku solidarnost, između dve islamske zajednice i njihovih lidera, pomirenje se ne nazire. Niko više i ne pominje inicijativu Turske i junsku posetu delegacije ove zemlje, u kojoj je bio i predstavnik Dijaneta, Direkcije za verska pitanja Turske. Obe strane su na istim pozicijama. Za jedinstvo i pomirenje su, ali, pojednostavljeno rečeno, „da onaj drugi prizna da sam ja glavni“. Za državu je po svemu sudeći prihvatljivija i poželjnija Zilkićeva IZS, tako da je i ona involvirana u ovaj verski nesporazum. Nedavne izjave čelnika IZS Adema Zilkića i Muhameda Jusufspahića, koji su takođe izneli zamerke državi na položaj muslimana, Bošnjaka, pa i tretmanu Sandžaka, (novopazarski imam blizak muftiji Zukorliću je, komentarišući gostovanje Muhameda Jusufspahića na jednoj TV rekao „govorio je skoro ko naš muftija“), samo potvrđuju da će se Srbija baviti IZ i u bližoj budućnosti.

Baviće se još direktnije nacionalnim savetom Bošnjaka. Na prošlogodišnjim, junskim izborima za nacionalni savet, od 35 mandata, najviše – 17 osvojila je Bošnjačka kulturna zajednica muftije Zukorlića, 13 Bošnjačka lista Sulejmana Ugljanina i pet Bošnjački preporod, koji je podržala Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića. Nakon što su dva kandidata sa liste Bošnjački preporod podržala BKZ, muftija Zukorlić je formirao savet (ili Bošnjačko nacionalno vijeće, BNV) na konstitutivnoj sednici 7. jula prošle godine. Tu većinu i BNV nisu priznale druge dve liste, a ni država. Kad mnogobrojni razgovori nisu uspeli, bivši ministar Svetozar Čiplić raspisao je nove izbore za 17. april. Njihovo odlaganje usledilo je nakon rekonstrukcije Vlade i spajanja ministarstava za ljudska i manjinska prava i državnu upravu i lokalnu samoupravu i dolaska ministra Milana Markovića. Kao novi rok za izbore počeo je da se pominje septembar ove godine, a onda oktobar. Nezvanična informacija da je premijer Srbije Mirko Cvetković odložio raspisivanje novih izbora „koji je trebalo da se održe 16. oktobra“ nije nikoga iznenadila. Pokazalo se da se, nakon početnih pozitivnih signala i posete ministra Markovića Novom Pazaru ovog proleća, nije daleko odmaklo.

Marković je razgovorima sa sve tri liste pokušao da obezbedi učešće svih na izborima, ali u tome očigledno nije uspeo. Muftija Zukorlić je nakon prvobitnog odbacivanja ideje o izlasku na izbore za BNV i najave „aktivnog bojkota“, počeo da se premišlja, ali je izneo uslove za učešće na izborima, među njima je nezavisna kontrola celog izbornog procesa. On, osim toga, traži da se tužilaštvo i sud izjasne o više krivičnih prijava podnetih zbog falsifikovanja biračkih spiskova Bošnjaka i ostavki dva člana Bošnjačkog preporoda, kao i povlačenje odluke o otkazu za 39 veroučitelja iz „njegove“ IZ, ali i akreditaciju Internacionalnog univerziteta. Mada muftiju u Srbiji ima krajnje negativan imidž, „problem“ je i u tome što su mu, u slučaju izbora za BNV i veroučitelja, nezavisne institucije, poverenica za diskriminaciju, zaštitnik građana, poverenik za informacije od javnog značaja, više puta dale za pravo i podržale njegove zamerke na račun poteza pojedinih državnih organa. Ministar Marković je, uz konstataciju da je „bilo pogrešnih poteza države“, apel „da se ne vraćamo na to“, pokazao spremnost za razgovor, ali i primetio da mnogi od navedenih Zukorlićevih uslova nisu u njegovoj nadležnosti.

Zukorlićevi politički protivnici smatraju da se muftija plaši izbora i da mu popularnost pada, te da je to glavni razlog zašto ne želi nov „megdan“ za BNV. Ljudi bliski njemu tvrde da neće da se troši na te, već čeka „prave, parlamentarne“ izbore. Oni mnoge u Sandžaku interesuju zbog dileme za koga će Bošnjaci glasati? Do sada se znalo, Ugljanin ili Ljajić, a na novim izborima se željno očekuje „treći“ bošnjački put. Mada taj „treći“ put mnogi vezuju za muftiju Zukorlića, nisu sve stranke koje pokušavaju da se nametnu kao alternative partijama dva ministra pod njegovom direktnom kontrolom. Ministar Rasim Ljajić će na predstojećim izborima nastupiti sa svojom Socijaldemokratskom partijom Srbije, kojoj bi se u Sandžaku prisajedinila SDP, koju sada predvodi njegov saradnik Rešad Hodžić. Ulazak FK „Novi Pazar“ u Jelen super ligu, niz besplatnih koncerata, pešačka zona, glavni su predizborni aduti u Novom Pazaru vladajuće SDP. Sulejman Ugljanin i njegova SDA, najstarija stranka u Bošnjaka predstojeće izbore vidi kao šansu da se na velika vrata vrati na vlast u Novom Pazaru. Njihova poruka je – sa nama na vlasti bilo vam je lakše.

Stranke koje pokušavaju da se nametnu kao „treći“ put tvrde – ne valjaju ni Suljo ni Rasim, nama dajte šansu. Zukorliću je, politički i rodbinski, najbliža Bošnjačka demokratska zajednica Emira Elfića. Elfić i BDZ ne kriju velike ambicije, ali tu je i Mirsad Đerlek, bivši gradonačelnik kog je Ljajić smenio i koji sada ima svoju Sandžačku narodnu partiju. Đerlekova SNP, kao i Demokratska partija Sandžaka Zulkefila Sadovića imaju potpisan koalicioni sporazum sa LDP. Ta stranka tradicionalno osvaja značajan broj bošnjačkih glasova, a Čedomir Jovanović je nesumnjivo najpopularniji srpski političar među Bošnjacima. Očekivalo se da sporazum sa LDP potpiše i Elfićeva BDZ, ali se to za sada nije desilo. Na LDP u Sandžaku svakako treba računati.

Mirni ramazanski dani u Novom Pazaru i Sandžaku teku, ali će nakon njih sigurno nastupiti oštra predizborna kampanja.

Izbori kao referendum

– Cepanje Islamske zajednice je politički projekat i on će politički biti rešen. Onog trenutka kada budu poražene one političke snage koje su formirale tu paralelnu zajednicu ili grupaciju, ona će potpuno izgubiti na smislu, pa će se sama od sebe i ugasiti. Mi prihvatamo svaki dogovor koji će dovesti do gašenja te paraverske tvorevine. Politička pobeda autentičnih bošnjačkih snaga je neophodna da bi došlo do dijaloga sa predstavnicima Beograda, nedavno je izjavio muftija Zukorlić.

Na pitanje da li planira učešće na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima, Zukorlić je odrečno odgovorio. „Apsolutno ne, ja sam muftija“, naveo je, ali i najavio da će podržati „političke snage koje će biti uz sopstveni narod“. „Naredne izbore, kao Islamska zajednica, posmatramo kao referendum. Ti su izbori za nas istorijski važni, jer se rešava pitanje Islamske zajednice, vakufske imovine, veronauke, BNV, Univerziteta, statusa naroda, slobode i dostojanstva“, smatra muftija Zukorlić.