Između Niša i Doljevca na lokaciji „Keleš„ do 2015. godine biće napravljena deponija i sagrađeno postrojenje za tretman otpada iz regiona, najavljeno je na sastanku Regionalnog saveta za upravljanje otpadom, koji okuplja predstavnike Niša i sedam susednih gradova i opština čiji je cilj „strateško i dugoročno rešavanje komunalnog otpada koji je veliki zajednički problem“.
– Ovakav projekat vredan je najmanje 50 miliona evra, a tek ćemo odlučivati koja će tehnologija biti korišćena za tretman i skladištenje komunalnog otpada. Izbor tehnologije biće predmet javne rasprave, a ono što je najisplativije i najčistije za region imaće prednost. Projekat će sprovoditi grad Niš i i opštine Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Aleksinac, Sokobanja i Ražanj, uz podršku Ministarstava energetike i zaštite životne sredine- rekao je gradonačelnik Niša Zoran Perišić.
Na sastanku Regionalnog saveta, održanom ove sedmice, usvojen je Regionalni plan upravljanja otpadom, a razgovaralo se o koracima koje bi lokalne samouprave trebalo da preduzmu „kako bi se za što kraće vreme stvorili neophodni uslovi i krenulo u izgradnju neophodne nove deponije“. Prema Akcionom planu aktivnosti za trajno rešavanje problema odlaganja otpada, usvojenom u februaru, predviđeno je formiranje regionalnog komunalnog preduzeća i eksproprijacija zemljišta, posle kojeg sledi „raspisivanje tendera ili IPA planiranje“. Oblik organizovanja ovog preduzeća zavisiće od načina finansiranja izgradnje deponije, koje može biti iz domaćih ili inostranih izvora.
U prethodnim decenijama bilo je više različitih najava o izgradnji regionalne deponije i postrojenja za preradu otpada, kao i tehnologija koje će biti korišćene. Uprkos njima grad Niš i susedne opštine još uvek nemaju nijednu sanitarnu deponiju, niti postrojenja za preradu otpada. Na njihovim teritorijama nalaze se samo prilično neuslovna smetlišta koja su pretrpana otpadom i predstavljaju opasnost po bezbednost ljudi i životne sredine. U čitavom regionu postoji i veći broj divljih smetlišta, koja se povremeno uklanjaju ili „uređuju“, ali i iznova „niču“.
Jedan od najvećih problema je velika gradska deponija u Nišu, smeštena na brdu Bubanj. Na ovoj deponiji u funkciji je samo poslednja, četvrta ćelija. Prethodne tri su zatvorene zbog prenatrpanosti otpadom. Gradonačelnik Perišić je krajem prošle godine najavio da bi italijanska kompanija „Amest“ trebalo da započne eksploataciju biogasa iz druge Iitre ćelije na deponiji, ali nije precizirao kada bi se to moglo dogoditi. On je kazao da je u toku izmena Plana detalje regulacije, koja bi trebalo da omogući da italijanska kompanija dobije lokaciju za pravljenje postrojenja.
Kompanija „Amest“ potpisala je ugovor sa gradom u junu 2011, a posao je „potvrđen“ prošlog aprila. Prilikom potpisivanja ugovora tadašnji gradonačelnik Niša Miloš Simonović rekao je da je Niš „nosilac pionirskog poduhvata u Srbiji jer se prvi put na delu primenjuju takozvane zelene tehnologije, koje su trend u razvijenom svetu“. On je kazao da je Niš na taj način postao jedan od prvih srpskih gradova koji sprovodi „Kjoto“ protokol.
Prema njegovim rečima, postrojenje italijanske kompanije koje će biti sagrađeno nedaleko od deponije na Bubnju biće elektrana-gasifikator za preradu otpadnih gasova, koja će, prema preliminarnim procenama, koštati između 600.000 i milion evra. Kako je kazao, gasifikator će „proizvoditi takozvanu zelenu struju koja će se isporučivati Elektroprivredi Srbije i od toga prihodovati „, a obezbediće i nova radna mesta.
Ekološka bomba
Izgradnjom postrojenja za biogas na deponiji na Bubnju trebalo bi da se reši problem nagomilanog metana, a za takav posao grad Niš očekuje podršku Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Stručnjaci su više puta upozoravali da niška deponija zbog nagomilanog i netretiranog metana predstavlja „pravu ekološku bombu“ koja bi mogla da eksplodira „svakog trenutka“ i nanese ozbiljnu štetu gradu, a posebno Nišlijama koji žive u njenoj blizini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
