Remek-delo mađarske književnosti

Svetsku slavu stekao je, između ostalog, i romanom Oliver VII koji se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku u prevodu uvaženog Arpada Vicka. Oliver VII je remek-delo mađarske književnosti 20. veka. Knjiga je mešavina bajke, političke satire i avanturističkog romana. Glavni lik izmišljene srednjoevropske državice Alturije, poznate po sardinama i vinu, jeste mladi kralj Oliver VII, zaljubljenik u knjige i umetnost. Kralj inscenira državni udar kako bi pobegao u Veneciju i osetio iskustvo stvarnog života. Tamo dospeva u društvo prevaranata i probisveta i, na sopstveno veliko iznenađenje, najzad počinje da predstavlja i zastupa samoga sebe u zaveri da se opet vrati na tron. Roman je vedro i duhovito napisan u stilu šekspirovske komedije zabune i zamene identiteta, sa mnogo satiričnih elemenata, što čudi utoliko više što je napisan u vreme nacizma u Evropi 1942/43. pri čemu je i Antal Serb kao mađarski Jevrejin proganjan i proskribovan. Motivi u romanu su bekstvo od identiteta, dilema u izboru između dužnosti i zadovoljstva, san o zemlji utopiji, ljubav prema umetnosti…

Zbog jevrejskog porekla Antal Serb bio je od 1940. izložen brojnim neprijatnostima, a njegova Istorija svetske književnosti bila je 1943. proskribovana (u sovjetskom periodu knjiga je takođe bila cenzurisana, da bi u celini bila objavljena tek 1990). Prijatelji i poštovaoci nudili su se da ga spasu pomoću falsifikovanih isprava, ali je Serb odbio da prihvati ovu pomoć želeći da podeli sudbinu svoje generacije. Deportovan je u koncentracioni logor Balf, gde je u januaru 1945. prebijen na smrt, samo nekoliko meseci pre oslobođenja.