Renesansa renesanse

U italijanskim umetničkim centrima – Firenci, Đenovi, Sijeni i Luki, Milanu, Mantovi i Ferari razviće se višestruke forme predstavljanja portreta. Mimo portreta, na ovoj senzacionalnoj izložbi predstavljene su i biste, medalje i crteži. Umetnici poput Sandra Botičelija ili Leonarda da Vinčija portretišu velike i značajne ličnosti epohe.

Više od 50 muzeja za ovu izložbu iznajmilo je svoje dragocene eksponate, među kojima dominiraju galerija Ufici iz Firence, Luvr iz Pariza i Nacionalna galerija iz Londona. Postavku čini više od 150 dela fascinirajuće umetnosti italijanskog portreta, dela 40 uglednih slikara rane renesanse – Donatela, Verokija, Botičelija, Belinija, Sinjorelija, Girlandaja, Pizanela, Mazača, Filipa Lipija, Mantenje, Rafaela, kao i Leonardov portret zagonetne i maestetične Dame sa Hermelinom iz 1489, koja je neka vrsta mlađe sestre Mona Liza. Ovaj portret mlade metrese Leonardo je živopisao za milanskog vojvodu Ludovika Sforcu. Ne samo knjige, već i slike imaju svoju sudbinu. Tako se ovaj portret 1800. našao u Poljskoj, potom u Parizu, pa u rukama nacističkih varvara, da bi najzad, od 1949, definitivno postao deo kolekcije muzeja u Krakovu. Portret nežne i otmene sedamnaestogodišnje Čečilije Galerani, sa hermelinom na grudima kao simbolom nevinosti, i ujedno heraldičkim motivom milanskog vojvode Sforce, bio je krajem oktobra prenet u Nacionalnu galeriju u Londonu, u kojoj su trenutno izložene – izuzev Mona Lize – sve slike Leonarda da Vinčija, uključujući i zagonetni portret Salvator Mundi, nad čijom se autentičnošću još lome koplja eksperata.

Katalog koji je objavljen tim povodom, naslovljen kao Gesichter der Renaissance: Meisterwerke italienischer Portrait-Kunst (Hirmer Verlag, Minhen, 2011), sadrži eseje autora i priređivača – Pitera Hamfrija), Kita Kristiansena, Beverli L. Braun, Patriše Li Rabin i Stivena Vipelmana. Reč je o najeminentnijim ekspertima za pitanja renesansne umetnosti, te ova publikacija izrasta u referencijalni izvor, unekoliko leksikon renesansnog slikarstva portreta. Paralelno sa ovom izložbom objavljena je briljantna kratka studija pod naslovom Gesichter der Renaissance Kristofa Vilhelminija (Reimer Verlag, Berlin, 2011), koja nudi obilje biografskih činjenica kao neophodnog konteksta za razumevanje duha ove epohe, koji je jedan od eksperata nazvao „estetskim kapitalizmom“.

Ovu izložbu senzacionalnog umetničkog nivoa u Berlinu umetnički je koncipirao Štefan Vepelman, stručnjak za pitanja italijanske renesanse. Mihael Ejsenhauer, generalni direktor Državnih muzeja u Berlinu, veli da je ovo „najveća i najznačajnija izložba posvećena razvoju portreta“. Na hiljadu kvadratnih metara u potpuno zatamnjenom, rekli bismo ritualno-sakralnom prostoru, ova dela isijavaju zagonetnom, magičnom svetlošću. Izvesni portreti žena koje je naslikao Polajuolo odišu virtuoznom i minucioznom linijom, drugi pak metafizičkom aurom. Neoplatoničari isticali su da su pri živopisanju portreta (ritratto) odlučujući dispositio i effictio, tačnije, njegova suštastvena, odnosno unutrašnja svojstva. „Dobar portret mora da diše“. Od tada su metafizički ikonografski atributi jednako relevantni kao i fiziognomatska svojstva portreta. Lica renesanse predstavljaju konkretne ličnosti sa intenzivnim psihološkim prodorima u teatralnost i intimnost, sa jedne strane, a istovremeno i personifikacije apstraktnih vrlina, kao natpersonalnih obrazaca i alegorija, odnosno, „modula“ kako ih Vepelman naziva. Ova izložba remek-dela renesansnih portreta štedro izliva neizmerno obilje i raskoš estetskog arsenala italijanske renesanse pod blaženim mecenatstvom ikonofilnih Medičija.

Ovde bismo rado istakli još jednu značajnu publikaciju o renesansi, koja je jedan od najkreativnijih i najinventivnijih perioda u ljudskoj civilizaciji. Na putu od srednjeg veka ka renesansi susrećemo fascinirajuće ljude prepune neverovatnih ideja kako u umetnosti tako i u naukama. Knjiga Menschen der Renaissance: 100 Personlichkeiten, die Geschichte schrieben Roberta Dejvisa i Bet Landsmit (Dumont Buchverlag, Keln, 2011), otvara široki spektar biografskih portreta. Kopernik je razvio heliocentrični sistem, Kolumbo je otkrio novi svet, Gutenberg štampariju, Luter je postulirao svojih 95 teza, a Da Vinči i Albreht Direr predstavljaju ljudsku anatomiju sa savršenstvom. Vlast se takođe razvija i učvršćuje. Trgovačke familije razvijaju svoje poslovne mreže, banke nastaju kao institucije, papa i crkva stoje pred novim izazovima. U ovoj tapiseriji od 100 portreta razvija se napeta panorama – otkrivači i pronalazači, umetnici i naučnici, svetitelji i grešnici idu ruku pod ruku. Ovo delo komplementarna je lektira za sve one koji se na ovaj ili onaj način bave Renesansom. Tu je, pars pro toto, predstavljeno sto lica renesanse, među kojima su najpoznatiji – Đorđo Vazari (1511-1574), Jan Hus (oko 1370-1415), Donatelo (1386/87-1466), Jan van Ajk (oko 1395-1441), Masaćo (1401-1428), Leon Batista Alberti (1404-1472), Papa Pije II (1405-1464), Đentile Belini (1429-1507), Hajnrih Kramer (oko 1430-1505), Lorenco de Mediči (1444-1492), Sandro Botičeli (1445-1510), Leonardo da Vinči (1452-1519), Kristifor Kolumbo (1451-1506), Jakob Fuger (1459-1525), Deziderio Erazmo (1466/67-1536), Albreht Direr (1471-1528), Nikola Kopernik (1473-1543), Čezare Bordžija (1475-1507), Mikelanđelo Buonaroti (1475-1564), Rafael (1483-1520), Luka Kranah Stariji (1472-1553), Martin Luter (1483-1546), Ticijan (oko 1485-1576), Margarita od Navare (1492-1549), Hans Holbajn Mlađi (1497/98-1543), Car Karl V (1500-1558), Andrea Paladio (1508-1580), Johan Kalvin (1509-1564), Katarina de Mediči (1519-1589), Piter Brojgel Stariji (oko 1525-1569)…

Knjiga je ujedno leksikon i fiziognomija genijalne epohe istorije umetnosti. Autori knjige profesori su istorije, odnosno, kreativnog pisanja na Državnom univerzitetu u Ohaju (SAD). Ovim fokusiranjem na epohu Renesanse ona doživljava svoju naknadnu renesansu i predstavlja novu inspiraciju u njenom proučavanju.