Projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“ Ministarstva rada i socijalne politike Uprave za rodnu ravnopravnost u saradnji sa listom „Danas“ sprovodi kampanju podizanja svesti javnosti o sprečavanju nasilja nad ženama i upoznaje javnost sa principima rodne ravnopravnosti u domaćim i međunarodnim dokumentima. Projekat finansira Vlada Kraljevine Norveške.
Različiti oblici nasilja ili pretnje nasiljem koje bitno obeležava pojam roda spadaju u rodno zasnovano nasilje. Ako se nasilje u 95% događa ženama, a muškarce pogađa tek sporadično, sigurno je reč o nasilju koje je zasnovano na komponenti roda. Uglavnom se pod rodno zasnovanim nasiljem podrazumevaju oblici nasilja koji pogađaju gotovo isključivo žene (silovanje, genitalno sakaćenje, prostitucija, trgovina ženama, prinudni brak, prinudna trudnoća, prinudni abortus, prinudna sterilizacija, muško nasilje nad ženama), ali i različite nasilne prakse koje se skrivaju i pravdaju običajima i tradicijom, a prema ženama su diskriminišuće (prinudno nošenje čadora, zara i feredže, uskraćivanje obrazovanja, zdravstvene zaštite, profesionalnog rada, onemogućavanje delovanja u javnosti).
Dugo su institucije upotrebljavale neutralan termin ‘nasilje u porodici’ izbegavajući da se suoče sa činjenicom je najzastuplejniji oblik nasilja muško nasilje nad ženama u porodici. S obzirom da se nasilje zasnovano na rodnoj pripadnosti ne događa ženama samo u porodici pojam ‘rodno zasnovanog nasilja’ podrazumeva ekonomsko, emotivno, fizičko, seksualno; silovanje – u braku, u predbračnim vezama, ratno silovanje, grupno silovanje, silovanje nemoćnih lica; incest; seksualno uznemiravanje; seksualno ucenjivanje; mobing.
Nema žene koja nije bila suočena sa nekim od vidova rodno uslovljenog nasilja. Rodno uslovljeno nasilje ima planetarni karakter. To znači da nema zemlje, istorijskog perioda, ni situacije u kojoj se nije već dogoodilo ili se događa nasilje nad ženama.
Nasilnici su u najvećem broju slučajeva osobe bliske žrtvi, one od kojih žena ima više razloga da očekuje podršku nego nasilje. Nasilnici koriste privelegovanu društvenu poziciju, ukorenjenost nasilnog odnosa prema ženi u patrijarhalnim kulturama, dakle po ženu opasne i ponižavajuće običaje, a pre svega moć koja je u rukama muškaraca i odsustvo adekvatnih društvenih mehanizama zaštite žena od nasilja.
Najveći prodor drugog talasa feminizma nastao je analiziranjem i obelodanjivanjem iskustava žena sa nasiljem. Osvešćena su i valorizovana iskustva žena. Tako je na svetlo dana izronila činjenica da je za ogroman broj žena na planeti najmanje bezbedno mesto njihov dom, da su ratna silovanja deo taktike u svim ratovima, da seksualno uznemiravanje, a često i ucenjivanje predstavlja realnost ženskih života na radnom mestu, u javnom prostoru, lekarskoj ordinaciji. Metafizička funkcija nasilja nad ženama je da drži žene u večnom strahu i pokornosti.
Rezultat borbe za život bez nasilja je niz razvijenih dobrih praksi, zakonodavnih rešenja koja prate te prakse, podizanje nivoa svesti društva o rodno zasnovanom nasilju i uspostavljanje niza institucija koje podržavaju ženu da izađe iz situacije nasilja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
