Obići Prag a ne videti Karlove Vari znači biti uskraćen kompletnog zadovoljstva. Ova predivna banja koja se naziva i Karlsbad je pravi amblem za otmeni, aristokratski nivo stare Evrope. I naš prijatelj Saša koji godinama živi u Pragu insistirao je da odemo i vidimo ovu prelepu banju sa čuvenom termalnom vodom. Karlove Vari su na oko 120 kilometara od Praga odnosno na nešto više od sat vožnje.
Prema legendi grad je osnovao češki kralj i jedan od poslednjih rimskih careva Karlo IV u četrnaestom veku, a po njemu je i dobio ime. Na tom nenaseljenom području imao je lovačku kuću i dolazeći u lov on i njegovi pratioci uočili su izvore sa toplom termalnom vodom. Još kada je kupajući se u njima uočio njihovo delotvorno isceliteljsko dejstvo Karlo IV odlučio je da osnuje grad i to je i učinjeno oko 1350. godine da bi ubrzo nakon formiranja naselja oko njegove lovačke kuće, sa ciljem da bude odmaralište i lečilište, dobio status slobodnog grada. Poređenja radi to je bilo pre Kosovskog boja, a ovo čisto da bi realnije posmatrali svoju istoriju.
Svoj procvat Karlove Vari doživljavaju u 18. da bi tokom 19. veka postale centar najelitnijeg turizma. Bila je stvar prestiža i ugleda poseta i boravak u njoj pa su tamo boravili Petar Veliki, Fridrih I, Marija Terzija, Karlo VI, Mihail Gorbačov ali i Bah, Gete, Mocart, Betoven, Vagner, Šopen, Tolstoj i mnogi drugi.
Pored čuvenih termalnih izvora kojih ima puno, a koristi se 12 i gde je temperatura vode čak i do 72 stepena, Karlove Vari su poznate i po slatkišima, porcelanu i ukrasnom staklu koje krasi mnoge palate u Evropi ali i po čuvenoj travarici „bekrovki“ sastavljenoj od 32 vrste lekovitog bilja, čija receptura je stroga tajna koju navodno zna samo dvoje ili troje ljudi.
U Karlovim Varima sa preko 80 hotela sve je posvećeno turizmu. Kada uđete u ovu čarobnu banju, kao da ste se vratili par vekova unazad i kao da te ušli u nekakvu bajku. Svaka zgrada, koja je javni objekat je palata, svaka privatna kuća dvorac i sve to u punom sjaju, sa fasadama koje kao da su urađene pre nekoliko dana.
Bio sam iznenađen koliko je hotel koji nam je Saša izabrao jeftin, a odiše kao i sve patinom, nivoom i toplinom, šarmom i intimom. Polako hodajući satima smo uživali u ovom raju sa bajkovitom arhitekturom. Pošto rano ustajem, da bih prekratio vreme krenuo sam u obilazak.
Pošto je tokom noći pao sneg, idilična zimska bajka bila je potpuna. Nedaleko od hotela začuo sam pesmu crkvenog hora i iza ugla došao do prelepe ruske crkve u kojoj je trajala jutarnja služba. Crkva je bila prepuna ljudi, žena i dece, obučenih po poslednjoj modi, koji su svi pevali zajedno sa sveštenikom i horom. Bio sam impresioniran ovim prizorom pa sam im se pridružio da zapalim sveću i ostanem do kraja liturgije. Posle toga rekli su mi da je zvonik crkve obložen zlatom a inače, veliki broj tih palata ili dvoraca pokupovali su Rusi kojih je puno, sa školama na ruskom jeziku, a kažu ako ne preteruju da će vrlo brzo predstavljati većinsko stanovništvo banje.
Bilo kako bilo sa takvim utiscima krenuli smo u drugi dragulj Češke, u Marijanske Lazni nešto malo skromniju ali isto tako atraktivnu sestru Karlovih Vari. Banja je doživela procvat u 19. veku i ovde su boravile mnoge ugledne ličnosti od Franca Jozefa, ruskog cara Nikolaja Romanova, britanskog kralja Edvarda do Vagnera, Getea i Šopena. Banja ima preko 100 termalnih izvora sa predivnim hotelima, a zbog gostiju različitih veroispovesti i sa velikim brojem crkava. Kao i u Karlovim Varima i ovde sve deluje otmeno i glamurozno. Simbol grada je palata Kolonada sa tzv. Pevajućom fontanom ispred, koja je zaštitni znak grada.
Prepuni utisaka i umorni od šetanja otišli smo u jedan restoran sa lovačkim specijalitetima i „bekrovkom“, naravno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
