Srpska pravoslavna crkva će 22. januara dobiti patrijarha. Ne verujem da će biti toliko krugova glasanja da izbor „uđe“ u sledeći dan. Mi u Saboru se dobro poznajemo, znamo kakav je ko, šta može da učini i koliko da doprinese životu Crkve. Upravo taj momenat će odlučivati izbor novog patrijarha.
Njegovo ime saopštiće predsednik izbornog Sabora, a njegovo ustoličenje u Sabornoj crkvi u Beogradu biće verovatno u nedelju, 24. januara – kaže za Danas episkop niški Irinej (Gavrilović).
Da li će se novi poglavar birati po proceduri koja je predviđena Ustavom SPC ili postoji mogućnost da je Sabor, na predlog Sinoda, na samom zasedanju izmeni, kako se spekuliše u javnosti?
– Način izbora patrijarha već je izmenjen posle rata u odnosu na Ustav SPC koji je važeći. On je pojednostavljen, tako da patrijarha biraju samo episkopi. Vikari – episkopi bez eparhije, kao i episkopi koji nisu proveli pet godina na eparhiji, nemaju pravo da budu birani, ali imaju pravo da biraju. Ovakva odluka je po Ustavu SPC. Još jedna izmena dogodila se posle izbora patrijarha Germana: od tada se na izbornom Saboru biraju trojica episkopa sa najvećim brojem glasova, koji moraju imati 50 odsto plus jedan glas. Ti episkopi ulaze u najuži izbor, a od njih se bira patrijarh putem žreba. Žreb je slovenska reč, u bukvalnom prevodu znači „kocka“, a to je jevanđeljski postupak. Dakle, monah koga će Sinod prethodno izabrati, izvući će jednu od tri koverte sa imenima episkopa sa najviše glasova, koje će biti proverene i zatvorene. U izabranoj koverti biće ime novog patrijarha. Na ovaj način izabran je patrijarh Pavle, mada, kao što je poznato, to nikada nije bila njegova želja. On je tek u devetom krugu dobio potreban broj glasova, tako ušao u najuži izbor, a onda u izvlačenju putem žreba postao patrijarh. Verujem da će izbor novog patrijarha ići upravo ovim, uobičajenim tokom. Do izmene ovakvog postupka, doduše, može da dođe, ali isključivo u prisustvu patrijarha. Bez prisustva patrijarha ovakva procedura ne može da bude promenjena, što znači da tek sledeći patrijarh, ukoliko to budu želeli on i Sabor, mogu da se „vrate“ na ustavno biranje patrijarha.
Kako komentarišete javne optužbe na račun pojedinih episkopa koje su se pred izborni Sabor pojavile u nekim medija?
– Crkva sa tim sigurno nema ništa i sve to je van Crkve. To su „priče ulice“. Novinarska i novinska nagađanja, verovatno u vezi sa simpatijama ili antipatijama prema nekome.
Prema nekim najavama i prognozama Vi važite za ozbiljnog kandidata za novog poglavara SPC? Šta Vi kažete na to?
– To je u sferi nagađanja, a iz ovoga što sam do sada objasnio vidi se da nema nikakve veze sa činom, načinom i momentom izbora patrijarha. To su možda želje bilo pojedinih novinara, bilo iz naroda. Verovatno mnogi imaju mišljenje, želje i pretpostavke o nekim ličnostima za mesto patrijarha, ali sve to je strano Crkvi koja ima svoj način izbora. Kakav će taj izbor biti pokazaće samo izborni Sabor, koji ne mora da deli mišljenje „sveta“ izvan Sabora. Rezultat će se znati na sam dan izbora. A, da li uživam podršku unutar Sabora? – Otkud znam šta ko misli o meni i ko zna šta ko misli o bilo kome drugome.
Da li posle izbora novog patrijarha očekujete da se ponovo uspostavi dijalog i sa kanonski nepriznatom Makedonskom pravoslavnom crkvom i nađe rešenje za taj spor?
– I sada ima nekih nagoveštaja sa njihove strane da žele nastavak razgovora. Mi to pozdravljamo, naša vrata su otvorena, sigurno ćemo tražiti način i put da dođe do razgovora i konačnog rešenja tog problema. Žalimo što nije prihvaćeno rešenje do kojeg smo došli pre nekoliko godina u Nišu. Tada smo postigli dogovor, dogovorili se zaista o svemu, a oni su onda to odbacili, što zaista nismo očekivali.
Vi ste na čelu Saborske komisije za obeležavanje 1.700 godišnjice Milanskog edikta kojim je zvanično priznato hrišćanstvo. Postoji li mogućnost da tada u Nišu, rodnom gradu cara Konstantina, dođe do ekumenskog dijaloga, kako je, uostalom, prilikom poslednje posete Vatikanu predložio predsednik Srbije?
– Milanski edikt se tiče crkve i hrišćanstva, ali isto tako i hrišćanskih država, hrišćanske istorije, hrišćanske kulture. Mi smo tek na početku pripremnih razgovora, nismo ih još sve obavili, a čekamo, evo, i izbor patrijarha koji će biti na čelu priprema za proslavu tog jubileja. Izvesno je da ćemo gledati da Crkva i Srbija naprave dogovor o tom „poslu“ u kojem će i Crkva i država imati svoj deo i ulogu. Još o tome nismo razgovarali, ali je verovatno da će to biti zajednički dogovor i zajednička priprema za jedan tako veliki datum. Pretpostavljam, bar ćemo mi to učiniti u okviru Crkve i države, da će u Nišu biti centralna proslava za našu zemlju. Nije isključeno, pošto postoji želja i sa strane, da proslava u Nišu bude centralna i za ostale crkve i države, praktično za Evropu. U proslavu će se, naravno, uključiti i drugi gradovi kod nas i u Evropi, a posebno Milano, Jork, Minhen i ostali koji su vezani za ime cara Konstantina. Uključićemo i Istok, tim pre što je progon hrišćanstva bio veći na Istoku nego na Zapadu, koji je bio pošteđeniji od toga. Puno je razloga da u tome učestvuje, recimo, Ekumidija, koja danas nije veći grad, a za nju se mislilo da je upravo tu objavljen Milanski edikt. Obratićemo se i istočnim pravoslavnim crkvama – Jerusalimu, Aleksandriji, Carigradu, Rusiji, Bugarskoj, Grčkoj… Prilično je verovatno da će tada u Nišu doći i do jednog od ekumenskih susreta. Koliko znamo, postoji želja rimskog episkopa – pape koja, doduše, nije zvanično saopštena, da i on u tome učestvuje, i hvala Bogu, dobro bi bilo da do jednog takvog susreta dođe baš u gradu u kojem se rodio car Konstantin, koji je, objektivno, „prelomio“ istoriju. Do Milanskog edikta svet je išao jednim kolosekom, a onda je nastala jedna nova epoha razvoja ne samo hrišćanstva, već čitave hrišćanske kulture koja je ostavila izuzetno bogate plodove čovečanstvu i svetu.
Dogovor oko glasova Ohridske arhiepiskopije
– Prema rečima vladike Irineja, Sveti arhijerejski sinod SPC trebalo bi da na sednici, koja će se održati dan pre izbornog Sabora, imenuje monaha koji će izvući kovertu sa imenom 45. poglavara SPC. Sinod bi 21. januara trebalo da razmotri i pitanje da li će i ko od episkopa Pravoslavne ohridske arhiepiskopije (POA) glasati, kao i da li će moći da budu i birani. „Odluku o načinu glasanja arhijereja iz POA i mogućnosti da budu birani Sinod će možda prepustiti izbornom Saboru, koji bi trebalo da odluči da li će glasati samo arhiepiskop Jovan ili sva četvorica episkopa. Pred eparhijskih i vikarnih arhijereja pravo da glasa ima i episkop u penziji Atanasije (Jevtić), ali on nema pravo da bude biran“, objašnjava za Danas vladika Irinej. On kaže da je na Saboru i da odredi kada će se održati svečano ustoličenje novog patrijarha u Pećkoj patrijaršiji. J. T.
SPC bi pozdravila dolazak pape 2013.
Koliko je realna šansa da Papa tada poseti Srbiju?
– Sada to još ne znamo. To je pre svega njegova i stvar Rimokatoličke crkve, ali smo već imali prilike da čujemo da kod njega postoji želja da se ovde susretne sa predstavnicima pravoslavnih crkava. To bi Srbiji dalo počasno mesto i ulogu, jer bi to, u stvari, bio prvi susret najviših predstavnika Istočne i Zapadne crkve posle 1054, kada je došlo do raskola između njih.
Da li postoji stav SPC o papinoj poseti?
– O tome je bilo govora ranije, ali po jednoj drugoj osnovi. Ovo bi bio dolazak sa posebnim razlogom. SPC bi ga pozdravila. To bi bila prilika ne samo za ekumenski susret, nego i dijalog. I možda „zlatna“ prilika da se postavi pitanje ponovnog ujedinjenja i počne razgovor o tome. To jeste jedan dug put i proces, jer je toliko vekova prošlo od deobe i podeljenosti, ali bez prvog koraka nema ni onog poslednjeg.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
