Saborna i ujedinjujuća ličnost

Osim toga, još kao Episkop raško-prizrenski, ikonizovao je Hristovo trpljenje, smirenje i krotkost, jer nije bilo lako biti i svedočiti Hrista 33-4 god. u mešovitoj i teškoj sredini poput Kosova i Metohije. Ne znamo da li zbog toga, ili zbog nekog drugog dara, ali Gospod je baš njega, novembra 1990. godine, postavio na tron Svetog Save. Od tada, pa sve do današnjih dana, Patrijarh je verno ikonizovao i svedočio velikog Arhijereja Hrista.

Mi u Eparhiji braničevskoj smo ga posebno poštovali. Još pre hirotonije Episkopa Ignjatija, Patrijarh Pavle je posećivao pok. Vladiku Savu braničevskog, negujući veliko poštovanje prema njemu. Patrijarh ga je i sahranio, 1993. godine. Nakon toga, juna 1994. imali smo radost da je rukopoložio jeromonaha Ignjatija za novog Episkopa braničevskog. Od tada, naše veze sa Patrijarhom Pavlom, a preko našeg Episkopa braničevskog, bile su lične, prijateljske, pune poštovanja i sinovske odanosti. Više puta za ovih 19 godina patrijarhovanja, naš Patrijarh Pavle posećivao je i služio širom Eparhije braničevske, u manastirima Ravanici, Manasiji, Koporinu itd., omogućivši nam (sveštenicima i narodu) da uzmemo učešća u velikim liturgijskim svetkovinama. Na taj način mi smo učvršćivali naše veze i jedinstvo, koji se nikad nisu pokidali. Inače, Patrijarh je uvek kod nas priman sa velikim uvažavanjem, ljubavlju i domaćinskim gostoljubljem od strane najpre Episkopa braničevskog Ignjatija, a zatim i nas, sveštenika i naroda. Veze su bile kakve i treba da budu, liturgijske, kanonske, lične i prijateljske. Zato ga i do danas mnogi među nama, gotovo svi, vole i poštuju.

O jednoj ličnosti, pogotovu svetoj, nemoguće je dovoljno reći u kratkom tekstu poput ovog. Naše poznanje ličnosti je u Hristu, odnosno u Liturgiji. Mnogi od nas, iako nisu možda lično poznavali Patrijarha Pavla, upoznali su ga učestvujući u zajedništvu koje se odvijalo unutar Crkve. Trebalo je i treba učestvovati u njenom bogatom životu kako bismo rekli da neku ličnost poznajemo. Definitivnu reč o njoj izreći će Bog na kraju istorije. Međutim, i pre kraja istorije, Bog je dopustio da Patrijarh Pavle projavi i pokaže svoje svetiteljstvo. Mi čvrsto verujemo da je Bog svima nama pokazao svoj znak upravo na njegovoj ličnosti.

Nama hrišćanima, crkvenim ljudima, ostaje kao putokaz ono što je Patrijarh Pavle činio. Jevanđelski duh, molitvenost, poštovanje drugačijosti i mirotvorstvo. Mi u Eparhiji braničevskoj bili smo mnogo puta svedoci toga. Ostaje nam ne samo da se molimo Bogu za Patrijarha Pavla, već i da njega (Patrijarha) molimo, da se moli Bogu za nas.