Samo beogradska Policijska uprava ima odeljenje za sajber kriminal

Posle više od godinu i po dana od donošenja Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa, za rukovodioca Specijalnog odeljenja za visokotehnološki kriminal u Okružnom tužilaštvu u Beogradu imenovana je Lidija Komlen Nikolić. Zakonom o nadležnosti i organizaciji državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminaliteta, osim tužilaštva, predviđeno je formiranje specijalnog suda koji je donekle već formiran, kao i specijalizovane službe u MUP. Stručnjaci se slažu u oceni da je efikasna borba protiv tog vida kriminala moguća samo kao sistemska i koordinisana aktivnost policije, tužilaštva i sudstva.

Skimovanje ambasadorskih kartica

Borba protiv Internet kriminala trenutno zavisi od pojedinaca, a neophodno je sistemski odgovoriti izazovima savremenog društva, ističe Saša Živanović. On kao primer uspešne saradnje s policijama u regionu navodi slučaj otkrivanja platnih kartica iz Srbije koje su zloupotrebljene u susednoj zemlji.

– Skimovanim karticama (kopiranjem magnetnog zapisa) kupovana je firmirana obuća u Hrvatskoj, a kartice su skimovane i ambasadorima i potpredsednicima banke – kaže naš sagovornik i dodaje da takve kartice imaju visoku cenu na crnom tržištu. Prema njegovim rečima zabeleženi su i slučajevi da su građani iz Srbije nabavljali podatke o karticama s Interneta, a da bi zavarali trag prelazili su u Hrvatsku, odakle su plaćali najčešće ruskim hakerima putem Vestern uniona.

– Taj novac odmah je preusmeravan u Maleziju – kaže Živanović i dodaje da u Srbiji operišu inostrane grupe. U Srbiji je tako prošle godine uhapšena grupa bugarskih državljana.

– Iako takva policijska služba nije formirana, veliki broj tog vida krivičnih dela je procesuiran. Jedan od najuspešnijih slučajeva u prošloj godini je otkrivanje takozvane drumske mafije koja je falsifikovala kartice za putarinu – kaže Saša Živanović, šef Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta u oblasti finansija, ostalih novčanih tokova i falsifikata novca u MUP.
On objašnjava da zasad samo u beogradskoj Policijskoj upravi postoji specijalizovani Odsek za taj vid kriminala u okviru privrednog i visokotehnološkog, dok u ostalim upravama taj posao radi jedan policajac. Prema Živanovićevoj oceni osnivanjem jedinice dobiće se specijalizovana služba koja će se baviti takvim krivičnim delima na teritoriji Srbije, a u okviru te službe biće i jedinica samo za zloupotrebu kartica. Sagovornik Danasa napominje da je uspešna borba moguća samo ukoliko osnivanje takve jedinice prati i formiranje specijalnog tužilaštva.
Kao jednu od prednosti policije u Srbiji Živanović navodi postojanje baze podataka o prevarama i zloupotrebi platnih kartica, gde postoje svi početni podaci neophodni za rad policajca.
– U slučaju zloupotrebe u trgovini u bazu se unose informacije koje daje trgovac i ujedno se nastavlja i s praćenjem kartica. Ukoliko se kartica zloupotrebi na bankomatu dobija se i fotografija učionioca s video nadzora – naglašava Živanović i dodaje da na nivou MUP funkcioniše i posebno kreiran intranet sajt pomoću kojeg se na najbrži način dostavljaju početni podaci o zloupotrebi platne kartice, fotografije ili modusi izvršenja dela.
On ističe da na teritoriji Srbije operišu i inostrane grupe, a tako je prošle godine uhapšena grupa bugarskih državljana.
Istražni sudija Denis Bećirić iz Drugog opštinskog suda u Beogradu ističe da zasad nema ustaljene sudske prakse za ovaj vid kriminala, kao i da nema informacija kada će Specijalni sud početi s radom. Ovim vidom kriminala, prema njegovoj oceni, u Srbiji se najčešće bave oni strani i domaći kriminalci koji su se time već bavili u inostranstvu pa im sada i naše tržište postaje aktuelnije.
– Bilo je nekoliko slučajeva da su kriminalci snimljeni na bankomatima, pa ih je policija brzo identifikovala, ali problem je što su fotografije male rezolucije pa se ne može najbolje videti osoba – kaže Bećirić. On napominje da fotografija sama po sebi nije dokaz, već „više služi policiji prilikom saslušanja osumnjičenog“.
Forum će ovog meseca organizovati edukaciju za policiju i pravosuđe u većim gradovima u Srbiji. U drugoj polovini godine biće organizovana i edukacija za trgovce.
– To je jako važno, a ovde se zanemaruje. Tu edukaciju je teško izvesti, budući da se ljudi koji rade u trgovačkim mrežama brzo menjaju. Primera radi, trgovci retko proveravaju osnovne sigurnosne elemente, ne pogledaju čak ni potpis. Nije to specifično za Srbiju. U svetu čak ne gledaju ni koju karticu uzimaju, samo je provlače. Trgovci su prva linija odbrane, mogu prvi da primete nepravilnost. Inače, postoje nagrade za trgovce koji primete nepravilnost, ili otkriju karticu s crne liste – kaže Dušan Sikimić.
Osim toga, cilj je da do septembra u jedinstvenu bazu podataka povežemo sve baze podataka u regionu. – Cenim da ćemo do septembra najkasnije imati pristup svim izdavaocima platnih kartica iz regiona. Taj projekat traje, a došli smo do finala tehničkog rešenja – kaže on.
On ukazuje i na problem takozvanog socijalnog inženjeringa (umeće navođenja drugih osoba da postupaju prema tuđim željama) i kao primer navodi slučaj kada neko korisniku kartice pošalje mejl, predstavljajući se kao banka.
– U mejlu se navodi da klijent treba da klikne na donju Internet stranu, jer je banka odlučila da uvede dodatne sisteme zaštite. Tim klikom odlazite na sajt koji se zove „fišing“, što je kloniran sajt banke. Korisnik ne znajući ukuca svoj broj kreditne kartice i pin kod i time „predaje“ novac sa svog računa kriminalcima – objašnjava šef Odseka.
Sagovornik Danasa ističe da se ukradenim karticama najčešće kupuje skupoceni roba kao što su parfemi, tehnika, zlatni nakit, odnosno roba koja može brzo da se proda. Ponekad postoji i sprega kriminalaca i trgovaca. Kao interesantan primer naš sagovornik navodi slučaj od pre šest, sedam godina kada su ukradenim karticama kupljene dve knjige o Hariju Poteru za više od pet hiljada funti. – Te knjige su imale zlatne korice. To su uradila deca uz pomoć podataka o ukradenim karticama koji su kupljeni na Internetu – kaže Živanović.
Živanović objašnjava da se u organizovanim grupama koje se bave zloupotrebom može uočiti „podela posla“.
– Jedna se grupa, na primer, isključivo bavi krađom identiteta i podataka s Interneta koje kasnije prodaje, druga samo koristi kupljene podatke, dok treća „pere“ novac – navodi šef Odseka i podseća da je nedavno uhapšena i grupa koja se specijalizovala samo za zloupotrebu na bankomatima na teritoriji BIH i Srbije.
Krivičnim zakonom je kažnjivo čak i ako neko svoju karticu da na korišćenje drugom licu, pa izmiri tako nastalu transakciju.
Kraj