Pre odlaska na Olimpijske igre u Londonu, svi oni koji su ranije imali priliku da borave u prestonici Velike Britanije uporno su me upozoravali da pazim šta i gde kupujem pošto upravo ovaj grad spada među najskuplje na svetu. Već tada sam znao da će ostati razočarani svi oni koji su me ispratili uz pozdrave i lepe želje i sa komentarima „obavezno mi uzmi nešto, pa ću ti ja dati pare kad dođeš“.
Međutim, nisam mogao ni da verujem da će i najosnovnije stvari za preživljavanje spadati u luksuz. Najbolji primer je voda. Organizator je odlučio da ne dozvoli unošenje flaširane vode u Olimpijski park, a iste su oduzimane pri rigoroznoj kontroli na ulasku u kompleks. Opcija „česmovača“ uvek postoji, ali je, slučajno ili ne, voda u toaletima koji se nalaze u sklopu sportskih hala – topla. Zbog toga su svi oni koji ne žele da se u svakodnevnoj jurnjavi osvežavaju toplom vodom „osuđeni“ na kupovinu flašica od pola litre u samom Olimpijskom parku čija je cena od 1,5 do 2 funte (200-300 dinara).
Cene hrane su takođe astronomske. Proizvodi u gigantima poput McDonalds-a i Costa Cooffe-a su bar dva do tri puta skuplje nego u Srbiji. Jedan francuski novinar je u nedelju, potresen nakon što je video račun u jednom restoranu brze hrane, zaurlao na nevinu kasirku uz reči „a ja se pitam odakle vam pare za onakvu ceremoniju otvaranja, sad mi je jasno kome ćete to da naplatite“. Jadna devojka, koja je verovatno pred Olimpijske igre bila na obuci pod nazivom „kako sve vreme biti nasmejan“ samo je kratko odgovorila „Izvinite, gospodine. Sledeći.ö
Što se tiče suvenira, to je posebna priča. Majice sa natpisom „I love Londonö ili sa nekim simbolom Olimpijskih igara staju od 20 do 50 funti.
Za sada je samo vazduh džabe i nema najava da će uskoro početi da se naplaćuje.
Mućke na ulicama
U centru Londona, pred ulazak u autobus, jedan stariji gospodin koji je po mom stilu oblačenja verovatno prepoznao da sam stranac pružio mi je ruku i rekao: „Zdravo, mladiću, dobrodošao u centar svetaö, a zatim je niotkuda izvadio foto aparat, uperio ga u mene i počeo da „škljoca“. Pružio mi je olovku i blokčić uz reči: „Napišite svoju adresu pa ću vam poslati fotografije. Deset funti, molimö. Nasmejao sam se i nastavio ka stanici, a on je krenuo za mnom. „Daj mi bar pet“, a kada je video da se ne osvrćem, dobacio je uz psovku „Pa, šta sad da radim sa ovim jů slikamaö. Setio sam se jednog mesta gde bih mogao da ih stavi, ali sam već ulazio u autobus, pa nisam stigao da mu odgovorim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
