Sarkozija branili samo Merkelova i Berluskoni

Prema navodima dopisnika, u Briselu je održan veoma buran samit lidera EU koji je u velikoj meri zasenila kontroverzna odluka Pariza o proterivanju Roma. Sve oči bile su uprte u francuskog lidera Nikolu Sarkozija, kojeg su svi odreda oštro kritikovali i upadali mu u reč kad bi progovorio. Sarkozi je, prema mišljenju stručnjaka svesno otišao u Brisel kako bi branio reputaciju zemlje kao doma ljudskih prava. Tenzije u sali pokušavao je da smiri finski ministar spoljnih poslova Aleksander Stab koji je pozivao na mir istakavši ipak da je Evropa svedok nečega što je vrlo neobično za noviju istoriju Starog kontinenta.

Zategnuta atmosfera dodatno je podstaknuta izjavom evropske komesarke za pravdu Vivijan Reding od pre dva dana koja je uporedila čvrst francuski stav prema Romima sa taktikama koje je koristio pronacistički režim u Drugom svetskom ratu. „Novčane svote, avionska karta za zemlju porekla nije isto što i koncentracioni logori i gasne komore“, odgovorio je oštro na opaske francuski ministar za evropske poslove Pjer Leluš. „Francuska je besprekorna“, oglasio se i Sarkozi nagovestivši da bi Redingova umesto što kritikuje trebalo da ugosti proterane Rome u svoju zemlju porekla, Luksemburg. Ni kasniji izrazi žaljenja Redingove zbog svojih komentara nisu umanjili bes francuskog lidera.

Očekivano, oglasio se i šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn ocenivši malicioznim opaske francuskog lidera. „Spajanje nacionalnosti komesarke i Luksembruga je zlonamerno. Jer ona niti govori u ime Luksemburga niti dobija instrukcije iz Luksemburga. Znam da Sarkozi ima problem sa Luksemburžanima, ali cela stvar je otišla predaleko“.

Jedna od zemalja osnivača EU kao što je Francuska do sada se ponosila na svoje istorijsko nasleđe kao dom za ljudska prava. Međutim, zbog politike prema Romima Parizu preti pravna akcija.

Čini se da su jedino Italija i Nemačka diskretno podržale Sarkozija. Šef vlade u Rimu sa zadovoljstvom je istakao da mu je drago što problem Roma brine svaku zemlju u Evropi. Prećutna podrška Rima Parizu i ne čudi ako se ima u vidu da je Italija bila u sličnoj situaciji 2008. kada je počela da registruje Rome koji žive u kampovima, uzima im otiske prstiju te dokumentuje njihov etnicitet i religiju.

Stručnjaci upozoravaju da bi zategnuta atmosfera mogla da se odrazi vrlo lako i na već postojeće podele povodom drugih problema koji tište Evropu.

Sa svoje strane bugarski premijer Bojko Borisov kaže da njegova zemlja „nema problema sa Francuskom“ uprkos činjenici da je više od 1.000 rumunskih i bugarskih državljana vraćeno zemljama porekla za skromnu sumu novca. Predsednik Georgi Prvanov pak kaže da sve što se događa sa proterivanjem bugarskih i rumunskih Roma iz Francuske ne može biti nazvano dobrim evropskim manirom već je nasuprot vrednostima Evrope.

Sa druge strane, Marjan Žan Marinesku, rumunski član Evropskog parlamenta, ističe da očekuje da Francuska „ispravi svoje greške“ i obustavi proterivanja Roma. „Kao što svaki građanin mora da se pridržava zakona tako i većina država EU bilo mala ili velika mora da se drži pravila“, naveo je Marinesku.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso distancirao se od komentara da je politika Francuske nalik onoj koju su vodili nacisti tokom Drugog svetskog rata.