Postoji srpska firma koja je pre tri godine bukvalno iz đubreta dobila posao. Otišli su u kontejner gde njihovi konkurenti bacaju smeće, izvadili crnu kesu, iz kese izvadili ponudu koju su oni dali za neki biznis, izlistali je i – dali bolju ponudu. Na zapadu je kopanje po đubretu konkurenata ozbiljan biznis.
Kod nas to uglavnom još rade samo jadni ljudi koji nemaju leba da jedu, ali me je ovaj slučaj naveo da počnem da seckam službene tajne… – kaže Ivan Lalić, Beograđanin koji je prvi u Srbiji i na Balkanu počeo da se bavi „sekjuriti šredingom“ ili – bezbednosnim seckanjem poverljive dokumentacije raznih firmi.
„Sekjuriti šreding“ je bezbedonosna mera, kako kaže, a nije reciklaža.
– U Americi su posle 11. septembra doneli bezbednosne procedure, za sve oblasti, pa i za dokumentaciju, da li je ona papirna ili u obliku hard diska, kompakt diska i slično. Tu su smeštene informacije koje mogu da se odliju i služe za raznorazne zloupotrebe. Da bi se bolje razumelo koliko su neke nebitne informacije jako bitne u tom svetu, dovoljno je reći da spisak radnika koji idu na godišnji u svakoj firmi predstavlja tajnu. Ko uzme pa to preslika, zna koji su stanovi prazni u nekom periodu. I to je dobar početak za obavljanje nekakve kriminalne radnje. Platni spiskovi su supertajna informacija, spisak nagrađivanja, stimulacija – sve je tajna. Kad se upotrebi mora da se uništi. Oni su išli na to da sve što ima oblik bilo kakvog pečata, memoranduma, mora da nestane. Kad su popisali sve što je po bezbednosnim procenama riskantan podatak, videli su da toga ima jako puno. I pojavio se problem kako to uništiti. Počeli su sa malim šrederima koji mogu seckati petnaestak strana, ali ako imate sto strana to je gnjavaža, gubi se vreme. Drugo ti aparati se pregrevaju, trošite vreme, dolazi ekonomski gubitak. Em održavaš šredere, em se po Marfijevom zakonu uvek nešto pokvari. Amerikanci su onda došli na ideju, da potrpaju sve u kamionu pa do hale, i veliki šreder to isecka. Postavilo se pitanje šta se dešava s dokumentima, od utovara, do dolaska na lokaciju – jer nemate kontrolu. Tu se neko setio da mašinu ubaci u kamion, kamion dođe na lice mesta i tu secka. Videli smo kako to funkcioniše i ušli u taj posao, ali smo za Srbiju pet godina poranili. Ovde većina ljudi još nema svest o odlivu informacija. Ne postoji to. Platni spisak i godišnji odmori su javna stvar. Propala faktura i propala ponuda su javna stvar. Ovde su navikli da staru arhivu poliju buretom benzina i zapale na livadi. To se opet kosi sa ekologijom – kaže Lalić.
Ipak klijenata ima uglavnom među onima koji posluju po zapadnim principima. Kamion Lalićeve firme dolazi po pozivu i svu dokumentaciju namenjenu za uništavanje ubacuje u rezač papira koji se nalazi u prikolici. Sav papir u obliku iscepanih traka završava u skladišnom prostoru kamiona. Proces je, kaže Lalić, apsolutno siguran sa stanovišta bezbednosti podataka jer sam proces se prati sa tri kamere na kamionu (unošenje dokumentacije, uništavanje i istovar iseckanog papira na mestu raciklaže).
– Mašina za sečenje proizvodi nepravilne i nejednake komadiće koje nakon sečenja meša, čime ukida svaku praktičnu mogućnost da se od isečenih komadića ponovo rekonstruiše jedan dokument. Osim toga, nakon sigurnosnog uništavanja, nije moguće pristupiti materijalu spolja, sve do ulaska u preradu. Pre početka sečenja, klijent se uverava da je mašina prazna. Iz kontejnera se zatim izručuju materijali direktno u mašinu koja je otvorena sa svih strana i dozvoljava uvid u proces. Na kraju, klijent konstatuje da je kanta prazna, kao i da je ceo njen sadržaj ispražnjen i propisno isečen – objašnjava Lalić male tajne „šredinga“.
Zainteresovanima se ustupaju posebne zaštićene kante, koje su zaključane.
– Poslovni kontakti, korespondencija, finansijski dokumenti i izveštaji, ponude i fakture, ugovori, poslovne knjige – sve se to smešta u kante. Dođemo mi i to iseckamo – kaže Ivan Lalić, prvi srpski „seckator“.
Zgužva i gumu
– Kancelarijski šrederi služe za sporadično uništavanje i nisu predviđeni za konstantnu upotrebu, spori su i zahtevaju angažovanje zaposlenih. Osim toga, oni ne zadovoljavaju bezbednosne standarde uništavanja jer papir seku na jednake uzdužne trake koje je moguće ponovo spojiti u ceo dokument i pročitati ga. Konačno, ne mogu uništavati druge materijale osim papira. Ovaj veliki uništava sve postojeće nosače podataka: papir u pojedinačnim listovima ili tabacima, sveske, knjige sa mekim i tvrdim koricama, indigo papire; kartonske i plastične fascikle, registratore sa i bez metalnih mehanizama, diskete, kompakt diskove i DVD sa i bez kutija, memorijske jedinice, hard diskove, tonere… Čak zgužva i stare automobilske gume i gume od vespi… – kaže Lalić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
