Ilustracija foto FoNet/Instagram predsednika SrbijeHvala nebesima, pala je kiša i ugasila požare.
Oni su, ipak, jasno pokazali veliki jad u kojem živi siromašni, a zaboravljen jug Srbije, čija vlast voli da govori da je u „zlatnom dobu“.
Još jednom su pokazali prazna sela sa kućama u kojima živi po jedan starac ili starica.
Belodano su ilustrovali i koliko je država (ne)spremna i (ne)sposobna da pomogne građanima kada (im) gori, i vape za pomoć.
Uprkos obećanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je 8. jula obišao pogođeni Toplički i Jablanički okrug, da će u roku od „samo nekoliko dana“ početi obnove kuća, tri sedmice kasnije ubedljiva većina žitelja nema ni elementarnu informaciju kada bi to moglo da se dogodi.
Mada su vatrogasne ekipe, pa i one iz Rusko- srpskog humanitarnog centra, nastojale da požare stave pod kontrolu, nije ih bilo dovoljno, te su vatru gasile i žena i deca- kofama.
Studenti, zborovi građana i drugi humani volonteri ne samo iz niškog kraja, već iz čitave Srbije, nastojali su da pomognu.
Učestvovali su u gašenju požara, ukoliko su u tome imali iskustva, ili vozili humanitarnu pomoć koju su prikupljali do sela u opštinama Kuršumlija, Prokuplje, Žitorađa ili Bojnik. Stigli su do Dubova, Merovca, Bresničića, Resinca, Žitnog Potoka, Starog Momčilova, Grudaša, Tmave, Donje Rečice, Belogoša…
Svedočili su ličnim tragedijama ljudi, od kojih je nekima plamen progutao kuće, pomoćne objekte, štale, okućnice, plastenike, voćnjake… za pola sata. Sve što su u životu stekli, a to nije puno, postalo je zgarište pred njihovim očima.
Goreli su njihovi vezani psi ili životinje u štalama koje nisu uspeli da oslobode.
Volonteri svedoče da je, recimo, u selu Staro Momčilovo stariji čovek od njih uzeo samo vodu i malo hrane, a sam je u poluizgoreloj kućici, nema nikog, živi od socijalne pomoći i „diše na pumpicu“.
U Tmavi, takođe stariji čovek, slep na jedno oko, sa izgoretinama po licu i rukama, i suprugom koja je onkološki pacijent, tražio je samo bale sena, za kobilu koja mu je ostala.
Gorštak iz Tmavskog brda, kome su izgoreli kuća, štala, plevnja i traktor, kazao im je da mu je najteže jer mu je izgoreo Reks, šarplaninac, koji je bio vezan, a on nije stigao da ga oslobodi, jer je „sve bilo munjevito“.
U potpuno izgoreloj kući u Dubovu ostala je samo stolica, stoku su pustili i ne znaju gde je.
U drugoj kući u tom selu stradalo je nekoliko prasića, ali je većinu životinja žena uspela da spasi, rizikujući svoj život.
U trećoj delimično izgoreloj kući porodica od volonotera traži samo insulin.
Pojedini građani Dubova su u otvorenom pismu prozvali nadležne organe i službe da su „zloupotrebile javne resurse“ i „selektivno gasile požar“, kako bi sačuvale imovinu lokalnih funkcionera, i zahtevali istragu tim povodom.
Prema navodima „građana“, koji nisu pojednačno potpisani, jedino vatrogasno vozilo sa vodom bilo je u pripravnosti u drugom delu Dubova, ispred kuće Suzane Novković, tadašnje predsednice Mesne zajednice i funkcionerke Srpske napredne stranke- iako u tom delu nije bilo požara.
Za njih je, kazali su, bila posebno bolna činjenica da je cisterna sa vodom poslata da brani vinograd predsednika Skupštine opštine Žotorađa Marka Milenkovića, koji je i narodni poslanik SNS.
Prema njihovim rečima, taj vinograd se „aktivno natapao vodom“ dok su na drugom kraju sela kuće gorele, a lјudi molili za vodu i svoje kuće gasili kantama i rukama, bez ikakve opreme.
Isti funkcioner je sutradan, 8. jula, došao u selo da dočeka predsednika Srbije Vučića, ali su ga „meštani oterali zbog licemerja i neistina“.
„Predsednik Republike nije došao u naše selo, već se helikopterom spustio u susedna mesta radi slikanja“, naveli su oni u otvorenom pismu.
Vučić je tog 8. jula u razgovoru sa postradalim meštanima poručio da će „država pomoći odmah, iz budžetskih rezervi“, kako bi im se nadoknadila šteta.
U selu Novo Momčilovo, čoveku kojem je izgorela kuća kazao je: „Molim te, domaćine, nemoj da plačeš. Vratiće se brže nego što misliš“.
„Gledaćemo da pomognemo ne samo vatrogascima, već da dodatno angažujemo helikoptere i Kamove i Super pume i sve što imamo da večeras se izdrži. A već u roku od dva tri da krećemo u obnovu. Gledaćemo i za stoku da donekle nadoknadimo onima kojima je stradala. Kuće ćemo da gledamo da u potpunosti nadoknadimo i da to krenemo ne za mesec dana, nego za tri, četiri, pet dana da gradimo“, rekao je Vučić.
On je dodao da su „juče u Kragujevcu morali da gase deponije, zbog čega su angažovali sve resurse.
„Srećom, imamo dva ruska helikoptera Kamov Ka-32 koji nose po 5.000 litara, što nema niko drugi u regionu. Svi ostali mogu da nose između 500 i 1.000 litara. Nama ti ruski ponesu po pet puta više“, kazao je.
Dodao je da Srbija ima i druge helikoptere koji mogu da nose vedra, neophodna za prenos vode kojom se gase požari.
„Poslednjih četiri- pet godina smo najviše ulagali u opremu za gašenje požara, pre svega u helikoptere, ali moraćemo još i više“, rekao je, dodajući da to nije dovoljno jer između ostalog „imamo klimatske promene“.
„Priznao“ je da ljudi u ovom delu Srbije žive lošije nego u nekim drugim, ali nije propustio priliku da govori o razvoju zemlje i novim investicijama.
„Nekada je bilo ono ’ne pada sneg da pokrije breg…’ a sada svaka elementarna nepogoda pokaže pravu sliku Srbije. Kuću u koju se ulaže samo u prednje dvorište, ulaz i fasadu, dok je zadnji deo, onaj južni, i dalje neomalterisan, bez vode i kanalizacije. I to je tako- k’o što bi rekao jedan bivši TikTok ministar- jer svi vođini gosti, prijatelji i kumovi dolaze samo na glavni ulaz, nikog ne interesuje ostatak. Što bi se reklo ’sirotinjo, i vođi, ovaj Bogu, si teška’“, kaže za Danas Danijel Dašić, bivši direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
On dodaje da je bilo očito da nema dovoljno vode za zalivanje travnjaka i pranje ulica u Beogradu na vodi, i za gašenje požara po selima širom Srbije, a „zna se šta su prioriteti“.
„A ta sela su i ovako i onako već prodata rudarskim kompanijama, što bi se mučili i gasili tamo neke požare, kad će sve to jednog dana biti ili rudnik ili jalovište“, kaže.
„E sad, neko će reći da Srbija ima svoj Sektor za reagovanje u vanrednim situacijama, i da je do skoro dobro radio u sličnim situacijama, kao što je bio veliki požar na Staroj planini. I da smo kupili helikoptere od Rusa, baš za ovakve situacije, kao i da imamo u Nišu Rusko- srpski humanitarni centar, koji je Dačić pre petnaestak godina poklonio Rusima, baš da bi brzo reagovali i zaštitili narod i njegovu imovinu. Šta se promenilo? Izgleda samo prioriteti. Vanredne situacije su sada samo slučajevi kad neko ugrožava vođu i njegovu vlast. Sve ostalo nije bitno“, kaže on.
Prema njegovim rečima, da bi delovi Srbije prestali da se prazne, a ona postala ravnomernije razvijena, neizostavno mora da dođe do suštinske decentralizacije, što je „reč koju ova vlast redovno koristi ali zaobilazi u velikom luku“.
Neophodno je vraćanje političke, finansijske i teritorijalne autonomije lokalu, kako bi na najbolji način radio u interesu građana, naglašava.
„Ali, za svakog diktatora je opasno da da deo svoje vlasti, pa makar to bio i mali, nerazvijeni lokal. Zato imamo Zakon o ravnomernom regionalnom razvoju, koji je već godinama mrtvo slovo na papiru, jer nije usvojena Strategija koja omogućava primenu tog Zakona. Zato vlast već godinama ne poštuje ni Zakon o lokalnoj samoupravi, član 37 stav 1, kojim se obavezuje da redovni transferi opštinama i gradovima iznose 1,7 odsto BDP“, kaže on.
Grad Niš je, recimo, u 2023. godini putem redovnih transfera dobio manje od 700 miliona, a trebalo je po Zakonu da dobije 4,3 milijarde dinara.
„U prethodnih deset godina, protivno Zakonu o lokalnoj samoupravi, na ime ovog ’propusta’, samo Niš je uskraćen za 38 milijardi dinara, ili 330 miliona eura. A Svrljig? Onaj gde su Macut i Dačić nedavno odneli kontejnere za vodu vrednosti 1000 evra? Njemu je manje uplaćeno 1,6 milijardi dinara, ili nešto ispod 14 miliona evra. Da li bi Niš sa dodatnih 330 miliona ili Svrljig sa 14 miliona evra mogao bolje da pomogne selima tokom ove vatrene stihije? Odgovor je jasan“, kaže Dašić.
Vlada Srbije je, inače, 10. jula donela Uredbu na osnovu koje bi vlasnici više od 170 kuća koje su izgorele i oštećene u požaru početkom ovog meseca, od države trebalo da dobiju bespovratnu novčanu pomoć.
Prema uredbi, oni kojima su kuće potpuno izgorele dobiće od tri do četiri miliona dinara, a oni sa oštećenim kućama pomoć od 200.000 do 800.000 dinara. Kada će im pomoć biti isplaćena – nije precizirano.
Zvaničnici su kazali da je Vlada izdvojila ukupno tri miliona evra za pomoć postradalim domaćinstvima za obnovu kuća i delimičnu obnovu stočnog fonda.
Neke od kuća koje je 8. jula obišao Vučić počele su da obnavljaju. U svim ostalim bile su „neke komisije“ i „policija“, a žrtve požara su „išle u opštinu“, ali najčešće ne znaju ni iznos procenjene štete.
Novinarima kažu da strahuju i od novih požara, a još više od zime, koju bi, slute, mogli da dočekaju na ledini.
Mnogo je to strahova za jedan život, (pre)težak i kad im na njihove oči vatra ne proguta kuću, skromnu ali njihovu.
Cifre govore
Prema dostupnim podacima, Srbija ima jednog vatrogasca na 1860 stanovnika, a u Evropi je jedan vatrogasac na 1000 stanovnika.
Vatrogasna vozila u proseku su stara 30 godina, a u Evropskoj uniji ona se menjaju na deset do 15 godina.
Istovremeno, Srbija ima 615 policajaca na 100 hiljada stanovnika, što je duplo više od evropskog proseka (318).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
