Skije s petokrakom i burad Vermahta

Najjeftiniji način da skuvaš za puno gostiju. Otvoreno ložište, imaju tri kazana, ukupno 250 litara, to je, po normativima, hrane za 550 ljudi od jednog kuvanja. Kupuju i za svadbe, ali i za Guču – priča major Miroslav Vuković dok obilazimo Sabirno-prodajni centar Vojske Srbije u Rakovici kraj Beograda.

U kasarni „Kneževac’’ nalazi se jedan od dva vojna otpada koja rade na teritoriji Srbije. Drugi je u niškoj kasarni ‘’Knez Mihailo’’. Beogradski vojni otpad je do aprila ove godine bio u Zemunu ali je prebačen u Rakovicu, na samu okretnicu tramvaja broj tri i autobusa 37. Nostalgičari se sećaju da je na Dorćolu, u vreme SFRJ, u Ulici Tadeuša Košćuškog funkcionisao vojni otpad sa kog se komotno mogao opremiti stan, naročito ako ste u „militari’’ fazonu. Ranije je svaka armijska oblast i svaka pozadinska baza imala u svom sastavu sabirno-prodajni centar. Sada ih je manje jer se smanjila i vojska.

– Postoje tri vida prodaje – maloprodaja u našoj prodavnici gde se prodaju sitnije stvari, zatim licitacija za motorna vozila, inžinjerijske mašine, eloktroagregate i prikolice, te prodaja furde, sekundarnih sirovina, po prethodno potpisanim ugovorima sa firmama – objašnjava major Željko Knežević.

Novac odavde veoma dobro posluži sa popunjavanje budžetskih rupa u vojsci.

– Imamo dosta onoga što je rashodovano i nije više za upotrebu. Modernizacijom vojske pojavljuju se stvari koje su zastarele. Kolekcionari imaju dosta posla kod nas. Bude starih inžinjerijskih nišanskih sprava, dvogleda, šlemova… U junu mesecu smo imali tenkovske bačve za gorivo sa oznakom Vermahta. To je baš bio raritet. JNA je to preuzela još tokom Drugog svetskog rata. U pitanju su pocinkovana burad od dvesta litara koja su praktično večna – kaže major Vuković.

Ubojita sredstva se ne mogu kupiti, dragoceni metali takođe, kao ni opasne materije i akumulatori, zato što imaju sumpornu kiselinu.

– Mi prodajemo, recimo, padobrane koji nikad nisu korišćeni, ali istekao im je resurs… Onesposobljavamo ih, sečemo kanape, skidamo potezače i poljoprivrednici ih kupuju za skupljanje voća. Evo, 177 dinara po kilogramu, ali se ne zovu padobran, nego otpadak od padobrana – pokazuje Vuković natpis na velikom vojnom sanduku punom padobrana.

U ćošku stoje novi ali rashodovani opasači vojne policije, transportne vreće, borbeni ranci, delovi uniforme, kožni motociklistički kombinezoni. Tu su i nekorišćene takozvane ‘’meke vreće’’ (mv-00) predviđene za izbacivanje stvari iz aviona. Koštaju 118 dinara. S jedne strane imaju ‘’teg’’ kako bi roba bezbedno u uspravnom položaju pala na zemlju. Jedan posetilac otpada priča nam da su vreće odlične za izbacivanje šuta iz stana – napuniš ih i baciš sa terase.

– Kupuju i bokseri, napune i treniraju. Vidite, sve ima svoju upotrebu. Stari ‘’čajevec’’, pojačalo, potom iz šok sobe izvučen kardiogram, zastareo, prikazuje EKG kompletan, imate i gel i hvataljke za reanimaciju…- sprovodi nas major Vuković kroz prodavnicu. „Onda, filter za vodu od 150 litara, uzimaju ih ljudi za bazene, iz bare povuku vodu, prečiste je i kupaju se. Veš mašine, šporeti, laboratorijske centrifuge za mokraću i krv, ima tu dušeka, buradi, megafona, sprave za razvijanje rendgen filmova, džemperi… Potkape i rukavice su po 23 dinara i 60 para, kasetofoni, doduše neispitani, magnetofoni, takođe neispitani, skoro smo imali staru ‘’singericu’’, šivaću mašinu, zatim sklapajući poljski kreveti, termo posude. Termose od 50 litara kupuju firme za ketering, pčelari ih koriste za transport meda jer je ovo prohrom. Manjerke su 780 dinara ali se manje prodaju jer su aluminijumske, a trend je da se aluminijum izbacuje pa je i potražnja manja. Evo vam i skije sa automatskim vezovima za 354 dinara plus 120 za štapove, imaju i petokrake, tako da možete odavde direktno na Kopaonik. Desantni gumeni čamci su veoma traženi, jako su popularni za regate po Ibru i Tari. Mi nismo otpad, mi smo robna kuća. Samo što ne dajemo garanciju i nema reklamacije ‘’- kaže Vuković.

Ko god dođe ne ode praznih ruku, objašnjavaju. Major Knežević priča da ni njima ne pada na pamet za šta se sve mogu koristiti rashodovana sredstva.

– Kupe šatorska krila i otpatke od padobrana pa pokrivaju stan kad kreče. Pokrivaju i kola. Vojna oprema je s druge strane jako kvalitetna, pravljena po određenim standardima koji je razlikuju od civilne – kaže Kneževič.

Između 200 i 300 ljudi prodefiluje svaki dan kroz kasarnu „Kneževac’’, dnevni pazar prodavnice bude često i preko 100.000 dinara. Kupci su razni.

– Dosta filmskih ekipa kupuje kod nas. Oprema odavde korišćena je za filmove „Sveti Georgije ubiva aždahu’’, „Turneja’’, „Čarlston za Ognjenku’’ i predstavu „Falsifikator’’…

Vojni otpad je otvoren svakog radnog dana od pola osam ujutru do dva popodne. Da biste ušli u kasarnu potrebna vam je samo lična karta i – ideja.

„Tamići’’ i „dajčevi’’

– Na licitacijama se mogu kupiti recimo kamioni tipa ‘’tam’’ 150 i 110, čuveni ‘’dajčevi’’ koji su zastareli i više se ne upotrebljavaju, godišta od 61. do sedamdeset nekog. Nisu nam više potrebni, niti je njihova opravka isplativa, pa ih prodajemo u viđenom stanju, bez reklamacija, sa mogućnošću registrovanja. Imamo slučajeva da ‘’dajc’’ ode za nekih 80-90.000 dinara, neregistrovan, dok mala ‘’zastavina’’ kampanjola, dostiže cenu do 180.000 dinara – kaže major Vuković.