Slovenačke ovacije

Naime, gospodin Jovanović je pre izvesnog vremena postavio u Sloveniji „Gospa ministricu“ i svima je bilo veoma interesantno da vidimo kako i koliko se razlikujemo i da li će publika razumeti naš jezik i humor. Ministarstvo kulture Srbije finansijski pomaže Narodnom pozorištu da realizujemo ovo gostovanje. Veoma zahvaljujemo svima koji su učestvovali u tome.

U pozorištu je „vanredno stanje“, pripreme su pri kraju i polazimo na putovanje. Atmosfera je sjajna. Svi su opušteni i lepo raspoloženi. Krećemo u noć.

Četvrtak, 12. novembar

Put je dug, ali ne i naporan. Prelazimo granice bez zadržavanja, sećajući se vremena kad smo nekada bili jedna zemlja. Nostaligični smo za vremenom i za sobom u tom vremenu. Stižemo u Sežanu. Hotel „Tabor“ je rezervisan za nas.

Vreme je sunčano, vazduh čist. Sežana uredna, mala, tiha i fina. Širi se miris kafe, milina. Direktor Kulturnog doma „Srećko Kosovel“ je naš domaćin, divan glumac i sjajan čovek Gojmir Lešnjak. Skoknuli smo do Izole i Kopra. Te večeri smo degustirali najbolja vina, evocirali uspomene, razmenjivali iskustva… Kraški pršut, miris mora… u takvoj atmosferi svanula je zora.

Sledeća naša stanica je Nova Gorica. Srećemo mnogo nasmejanih lica. Slovensko narodno gledališče je divno, prostrano, čisto, bili bismo presrećni da imamo isto.

Petak, 13. novembar

Spavamo u hotelu Lipa, tri kilometra udaljenom od Nove Gorice u oblasti Šempetelj.

Umetnički direktor Bickej i ja, odlazimo sa divnom Brankom, organizatorkom NGS na sastanak sa umetničkom direktoricom Irom Ratej. Bilo je divno i konstuktivno.

Pripremamo se za nastup. Stigao nam je i reditelj iz Ljubljane, Dušan Jovanović. Njegovo oštro oko prati sve, surovi profesionalac, ne dozvoljava nikakve impovizacije.

Njihova tehnika pomaže našoj tehničkoj ekipi.

Sve ide po planu i dogovoru. Predstava je bila sjajna, publika nam je uputila talas oduševljenja, reditelj je bio zadovoljan, a glumci su dobili „krila“. Publika je dolazila sa svih strana. Piran, Sežana, Izola, Ljubljana… Dugo su nam zahvaljivali svi, divan je osećaj da smo glavni akteri sjajnog raspoloženja, divnog događaja, i zadovoljstva bili baš MI.

Subota, 14. novembar

Miris mora i lepote oseća se na svakom koraku.

Pozorište, Gledališče Koper, divno, renovirano, u centru je grada. Oseća se red, rad i disciplina, poštovanje posla. Naš domaćin je divni organizator Dragan Klarica. Ljubazan, nasmejan, profesionalan, obrazovan…

Vodi nas na izlet do Portoroža i Pirana. Istorija i jezici su mu jača strana, poznaje svaki kamen svog prelepog Pirana. Uživamo, slikamo se, pijemo najbolju tršćansku kavu, pravu. U 20 časova počinje predstva, glumci igraju nadahnuto, sjajno. Umetnički direktor Istvan Bickej i ja… „pravimo se važni“, osećam bajno.

Publika je aplaudirala, aplaudirala, skandirala.

Doživeli smo ovacije slovenske nacije.

Nedelja, 15. novembar

Idemo na organizovani izlet u Trst. Opuštamo se u dvorcu Miramare, potrošili smo sve pare… oživeli emocije stare…

Javili su nam da je naš Patrijarh Pavle otišao u večnost. Odlazimo u našu pravoslavnu crkvu svetog Spiridona, u centru Trsta i na naše zaprepašćenje zatičemo da ne radi? Šta da se radi?!

Ponedeljak, 16. novembar

Stigli smo na slavu Đurđic, prepuni divnih doživljaja. Nas i Slovence mnogo toga spaja.

Utorak, 17. novembar

Gospodin Božović je naš gost. Počinje konferencija za novinare. Glumac daruje prihod od svoje predstave „Veče sa Petrom Božovićem“ održane pre mesec dana u Narodnom pozorištu. Veliki čovek u svakom pogledu, uvek originalan, svemu vičan, daje primer ličan, nesebičan. Prihod je usmeren za kupovinu knjiga romskoj deci. Želimo im od srca da neko od njih sutra bude veliki glumac, kao Petar, ili lekar, uspešan pekar… ali čovek, i svega, za primer svi zajedno da sledimo njega.

Pravo bogatstvo jeste ono dobro koje čovek čini u svetu.

Uspeh nije ono što u životu učinimo za sebe, pravi uspeh jeste onaj što u životu učinimo za druge.

Sreda, 18. novembar

Pripremamo predstavu „Dom Bernarde Albe“.

Pripremamo organizaciju pozorišne slave 21. novembra (Sveti Aranđel), dolaze nam važni gosti. Tada organizujemo i sastanak zajednice srpskih pozorišta, 24. novembra gostujemo u Senti, sa predstvom „Ne očajavajte nikad“, a 27. novembra gostujemo u JDP-u, sa predstavom „Gospođa ministarka“. Eto prilike da se vidimo svi. Dođite i smejte se do suza. I vi.

Autorka je upravnica Narodnog pozorišta iz Niša