Slovenija podržava obnavljanje pregovora EU i Srbije

Slovenija se priprema za predsedavanje Evropskom unijom od 1.januara 2008.godine. Kao prioritete na koje će obratiti najveću pažnju Slovenija ističe situaciju u regionu, i interkulturni dijalog. To je bio neposredan povod da u razgovoru za jubilarni broj Danasa, predsedniku Vlade Slovenije postavimo pitanje: kako ocenjuje trenutnu situaciju u regionu, i koji su u tom smislu prioriteti slovenačke države?
– Države Zapadnog Balkana su u vreme od pada Miloševićevog režima i događaja na Kosovu postigle znatan napredak On je negde više, a negde manje vidljiv. Ključno je pritom da pretnji od oružanog konflikta više nema, demokratski izbori su postali norma, nivo poštovanja ljudskih prava je mnogo veći nego što je bio, a istovremeno jača i saradnja između država u regionu. Naravno, posao još nije dovršen, posebno ako na to gledamo kroz zalaganja pojedinih država za članstvo u EU. Krajnje je vreme da taj region nadoknadi zakašnjenje i ponovo se »vrati u Evropu«. Slovenija svo vreme podržava ta nastojanja, jer veruje da je upravo evropska perspektiva najbolji podsticaj u stabilizovanju i provođenju strukturnih, političkih i ekonomskih reformi. Napokon, upravo smo i sami dobar primer da evropska perspektiva deluje.

Najmanje loše rešenje za Kosovo

Naravno, u razgovoru ne možemo mimo pitanja budućeg statusa Kosova. U toku nedavne posete Slovačkoj ponovo ste potvrdili podršku Slovenije planu Martija Ahtisarija. Čime argumentujete tvrdnju da će taj plan istinski pozitivno uticati na situaciju u regionu?

– Odgovor na pitanje budućeg statusa Kosova je potrebno naći što pre. Odlaganje sa rešenjem, koje mora biti uravnoteženo, više škodi nego što koristi. Bojim se da idealnih rešenja, koja bi maksimalno zadovoljila obe strane, nema. Potražiti treba ono, koje je najmanje loše. Važno je da EU prema tom pitanju zauzme jedinstven stav. U posao specijalnog izaslanika Ahtisarija bilo je uloženo mnogo energije. Njegov predlog je do sada najbolji, iako bi se, možda, mogao još poboljšati. Posebno je važno da, komparativno gledano, postavlja veoma visoke standarde u zaštiti manjinskih i verskih prava kosovskih Srba. Odlaganjem rešenja se smanjuje mogućnost za povratak izbeglica, jer će se oni s vremenom pomiriti sa životom u novoj sredini.

Uravnotežen pristup je potreban i u odnosu prema Srbiji i njenom uključivanju u evroatlantske integracije. Potonje bi trebalo ubrzano nastaviti uporedo sa rešavanjem statusa Kosova.

– U tom smislu se – nastavio je premijer Slovenije pomenuti napori država u regionu poklapaju sa jednim od glavnih priroitetnih zadataka slovenačkog predsedavanja EU – sa širenjem saveza. Svesni smo da u vreme našeg predsedništva neće biti moguće dobiti nove članice, jer je pre toga potrebno rešiti neke od ključnih izazova sa kojima se Unija suočava. Ali, svakako ćemo pokušati kod svake od zemalja postići što veći napredak u procesu približavanja, i posredovanjem vlastitih iskustava i znanja pomoći im da ispune kriteriume za članstvo. Verujem da naglašena uloga Slovenije u tom delu Evrope može uroditi pozitivnim rezultatima. Važan podsticaj u tome predstavlja upravo interes za pomoć i saradnju, izražen od strane samih država.
Pitanje evropskog ustava i s njim povezano pitanje daljeg širenja EU su nesumnjivo problemi s kojima će se Slovenija morati baviti u toku predsedavanja. Kakva je trenutna evropska perspektiva država u regionu, a naročito položaj Srbije u procesu širenja, odnosno približavanja EU?
– Tačno je da otvroeno institucionalno pitanje predstavlja prepreku za dalji razvoj saveza. Bez odgovora na to pitanje nema mnogo mogućnosti za nastavak procesa širenja. Mi želimo da do kompromisa dođe što pre, i u tom pogledu podržavamo prilične napore, koje u to ulaže nemačko predsedavanje da se već na narednom Evropskom savetu potvrdi okvirni dogovor o rešavanju trenutne situacije. To bi predstavljalo dobru osnovu da bismo usvojena rešenja mogli primeniti več u sledećim izborima za Evropski parlament 2009.godine.
Tu je interes Slovenije za postizanje dogovora dvostruk. S jedne strane su tu suštinski razlozi, jer jasna pravila igre i transparentni postupci omogućuju ravnopravno učešće svih. Podjednako, dogovor želimo u svetlu preuzimanja predsedavanja EU, jer ukoliko dogovor ne bude postignut postoji opasnost da se negativno raspoloženje proširi i na druga područja. Urpkos izazovima sa kojima se mora suočiti savez, važno je da među državama članicama postoji visoki stepen saglasnosti u pogledu pitanja širenja EU i na države Zapadnog Balkana. U tom smislu je data i obaveza na zasedanju Evropskog saveta u decembru prošle godine. Evropska unija će morati evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana održati visoko na svom dnevnom redu. Istovremeno će države, koje žele postati članice EU – i NATO saveza – morati u procesu pridruživanja ispuniti tražene uslove. I u tome leži najveća odgovornost na državama samim. Pritom je demokratska i evropski usmerena Srbija od ključnog značaja za jačanje stabilnosti čitavog regiona. Slovenija podržava obnavljanje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a, naravno, demokratska i proevropski usmerena vlada morala bi ispoljiti jasnu političku volju, i konkretne aktivnosti u obezbeđivanju pune saradnje Srbije sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
Da li ćete se uskoro sresti sa rukovodiocima Srbije? Kako ocenjujete odnose između Slovenije i Srbije, i koja je poruka EU i Slovenije građanima i rukovodiocima Srbije?
– Slovenija i Srbija imaju tradicionalno dobre odnose. Slovenačka privreda je snažno prisutna na srpskom tržištu, i ima značajnu razvojnu ulogu, saradnja između država je intenzivna i u drugim oblastima. Uprkos tome, uvek se nađu neiskorištene mogućnosti, gde se dobra saradnja može još produbiti. Zato želim da nam i pored brojnih obaveza, koje nas čekaju uoči predsedavanja EU, uspe naći i povoljno vreme za posetu slovenačke vladine delegacije, koju bi najverovatnije pratili i slovenački privrednici, Beogradu.
Posebno želim naglasiti da Srbija u Sloveniji ima mnogo prijatelja. Stoga bih ovom prilikom izrekao podršku da istraje na evropskom putu. Teškoće i izazovi sa kojim će se biti potrebno suočiti, možda će ponekad izgledati uistinu nepremostivi, ali upornošću i saradnjom se postavljeni ciljevi mogu postići. Napokon, ni u Sloveniji se mnogi nisu usudili ni sanjati da će naša država za manje od 15 godina postati članica kako EU, tako NATO saveza, a ubrzo zatim preuzeti zajedničku evropsku valutu, i čak predsedavati EU. A, danas je to realnost.
Gospodine predsedniče, zahvaljujem vam se da ste uprkos brojnim obavezama našli vremena za ovaj razgovor. Nadam se da ćemo ga pred vašu eventualnu posetu Srbiji, nastaviti.