Smrt devojčice u Čačku, ostavka direktora bolnice i pitanje koje lebdi u vazduhu: Koliko verujemo našem zdravstvenom sistemu?

Slučaj u Čačku, nažalost, nije usamljen, a za neke saznamo tek kada dospeju u medije.

Hajrija Mujović, doktor medicinskog prava i naučna savetnica u penziji, kaže za Danas da se kod nas o lekarskim greškama kao nemilim ishodima u praksi zdravstvene zaštite uglavnom govori kad se nešto desi.

„Nema dovoljnog poznavanja propisa kad je u pitanju medicinsko pravo i uopšte prava i dužnosti građana kao pacijenata i prava i dužnosti pripadnika medicinskih profesija na drugoj strani. Sistemska rešenja ili ne postoje ili postoje u jednom delu, a ne primenjuju se na pravi način. To narušava odnose poverenjakoji su suštinski za svako lečenje“, navodi Mujović.

Ona ističe da se još uvek praktikuju isključivi stavovi da se svaki nepovoljni ishod u lečenju smatra lekarskom greškom, a sa druge strane se smatra napadom na medicinsku profesiju i negira se ili ublažava mogućnost lekarske greške.

„Potreban je objektivan i na zakonu zasnovan priostup. Kod neočekivanih i smrtnih ishoda pravno je osnovano postaviti pitanje činjeničnog stanja, ali ne i presuđivati unapred. Isto tako, zdravstvena ustanova treba da pokaže spremnost da se slučaj ispita, ne sme o tome da ćuti već da prijavi svaku neregularnost u radu najpre zdravstvenoj inspekciji a potom i nadležnoj komori u zdravstvu, kao što je područna Lekarska komora. To govori o tome da postoji pretpostavka nevinosti, ali i svest o tome da je ta pretpostavka oboriva“, naglašava naša sagovornica.

Dalji problem kod lekarskih grešaka je, kako ukazuje Mujović, što je to širok pojam i pod njim se podvode različiti postupci.

“One nisu sve pravno relevantne. Praksa razvijenih zdravstvenih sistema je da se broje sve greške i da se stvara tzv. kultura grešaka, neki zakoni uvode obavezu prijavljivanja grešaka. Mi trenutno nemamo taj pristup i naše statistike u krivičnim predmetima i predmetima sudova časti su netransparentne. Parnični postupci za medicinske štete takođe se ne objavljuju odvojeno, osim u retkim izuzecima. Sudska praksa u medicinskim predmetima je neujednačena, ne postoje specijalizovana veća. Na svim ovim pitanjima treba da se radi”, naglašava ona.

Prema njenim rečima, ono što se takođe nedovoljno razume je da lekarska greška ima svoju medicinsku i pravnu dimenziju.

“Nekada su to samo klasične greške u medicinskim zahvatima i postupcima, a nekada se dešavaju povrede u pravima pacijenata u smislu medicinske dokumentacije, spornog pristanka, neobaveštavanja, pre i postoperativnom tretmanu itd. Sve to treba imati u vidu, puteve tretmana i medicinski odgovornih postupaka. Pravna ocena klasičnih grešaka (contra legem artis) i grešaka u informisanju su isti, može se odgovarati i za jedno i drugo”, dodaje Mujović.

I pitanje dokazivanja je, kako kaže, često sporno, te treba razlikovati grešku od nesrećnog slučaja gde se ne pronađe greška.

„Tu često vidim i nespremnost pravnih instanci i sudova da se nose sa složenijim predmetima, već rešenje prepuštaju veštacima. Svakom od ovih slučajeva treba prići ozbiljno i krajnje profesionalno sa svake strane, pa i preventivno. Tu mislim najpre na zdravstveni sistem od zdravstvenih ustanova, inspekcije Ministarstva zdravlja, mreže savetnika za zaštitu pacijenata, Lekarske komore i službi pravne pomoći, a zatim i na eksternu pravnu kontrolu kakvi su mehanizmi zaštitnika prava, poverenika i više vrsta sudskog procesuiranja“, zaključuje Hajrija Mujović.

Podsetimo, Ministarstvo zdravlja je u sredu saopštilo da je v. d. direktor Opšte bolnice Čačak Dejan Dabić podneo ostavku, a da je u toku spoljašnji stručni nadzor rada u OB Čačak, kojim će biti proveren kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara. Inspekciju je u utorak upućena u OB Čačak kako bi ispitala okolnosti koje su dovele do smrti devojčice. Iz Ministarstva navode da spoljašnji stručni nadzor sprovode eminenti lekari-profesori tercijalnih zdravstvenih ustanova iz oblasti čiji se rad proverava, kao i da će svi rezultati nadzora i inspekcijskog rada u čačanskoj bolnici biti transparentno dostupni kako porodici preminule E.M. tako i široj javnosti.

Četvorogodišnja devojčica E.M. preminula je na Institutu za majku i dete nakon što je iz Opšte bolnice u Čačku transportovana za Beograd usled komplikacija nakon operacije krajnika. Inače, istragu o smrti devojčice vodi Više javno tužilaštvo u Čačku, koje je saopštilo u utorak da je naložena obdukcija tela devojčice i da će tužilaštvo nakon toga odlučiti o daljem toku postupka.

Ako se utvrdi da je lekar odgovoran za smrt pacijenta, zakon predviđa više vrsta odgovornosti. Krivično, lekar može biti procesuiran za nesavesno pružanje lekarske pomoći, sa kaznama zatvora, zavisno od težine propusta i ishoda. Pored toga, Lekarska komora može izreći disciplinske mere, od opomene do privremenog ili trajnog oduzimanja licence.

„Kada dođe do ovakvih slučajeva, ministar zdravlja može, samostalno ili na osnovu izveštaja zdravstvene inspekcije – a često i na insistiranje porodice, što je u potpunosti opravdano – da donese odluku o formiranju posebne komisije. Ta komisija ima obavezu da u roku od deset dana sačini pisani izveštaj sa svojim zaključcima, koji se potom dostavlja Ministarstvu zdravlja i Institutu „Batut“. Na osnovu tog izveštaja, ministar zdravlja donosi odluku i može, ukoliko proceni da za to postoji osnov, privremeno zatvoriti zdravstvenu ustanovu, njen deo ili određeni organizacioni segment, kao i slučaj uputiti Lekarskoj komori na dalje postupanje u okviru disciplinskog postupka, ukoliko se utvrde stručni ili medicinski propusti“, rekao je gostujući na televiziji Insajder profesor Medicinskog fakulteta u penziji Dragan Delić.

Podsetimo, porodica pacijenta može pokrenuti i odštetni postupak protiv lekara ili bolnice za materijalnu i nematerijalnu štetu, dok zdravstvena ustanova može primeniti radnopravne sankcije, uključujući otkaz ili suspenziju.

Inače, građani Čačka protestovali su ispred bolnice u tom gradu, tražeći odgovor na pitanje zašto se o smrti devojčice posle operacije ćutalo pet dana. Prema njihovim shvatanjima, ostavka direktora Opšte bolnice je samo gašenje političkog požara, a stanje je sve samo ne dobro. Zašto se članovi SNS i njihove porodice ne leče u čačanskoj bolnici“, pitali su govornici.

„U čačanskoj bolnici već dugi niz godina nedostaje oko 130 doktora, specijalista. To nije mali broj i to je sve posledica loše kadrovske politike bolnice, uprave bolnice, direktora bolnice i partije koja vlada ovim gradom i državom. Sve što je vredelo, svi vrhunski doktori otišli su ili u drugi grad, ili u drugu državu. Oni koji su ostali, među njima ima veliki broj vrhunskih stručnjaka, nažalost nemaju s kim i s čim da rade“, upozorili su Čačani.

Anesteziolog u penziji Dragan Cvetić kaže za Danas da je teško komentarisati ono što se dogodilo u Čačku a da pritom i nema praktično nikakve podatke osim da se operacija tragično završila.

„Ne postoji intervencija i ne postoji operacija za koju bilo ko može dati stopostotnu garanciju. Sve je pitanje manjeg ili većeg procenta verovatnoće da će ishod biti povoljan. I u ogromnom, najvećem broju slučajeva tako i biva. I tako mora biti. A neželjeni ishodi se moraju istraživati, analizirati i služiti za nauk da se ne ponove. Naš anrsteziološki posao je izuzetno odgovoran i rizičan. U svakoj anesteziji držite pacijenta na ivici života da bi se operacija mogla obaviti. Isključujete svest, isključujete disajnu funkciju, isključujete osetljivost na bol. Upravljate viitalnim funkcijama dok se obavlja operacija da bi pacijenta  na kraju ponovo vratili u stvarnost, u normalan život. To je odgovornost sa kojom se svakodnevno susrećemo i koju stalno nosimo. I zbog povremenih, na sreću, retkih nesrećnih ishoda ne prestajete da svoj posao radite“ navodi Cvetić.

On precizira da ne može ništa konkretno da kaže o ovom slučaju, osim da je, naravno, „tuga ogromna“.

„Ne mogu ništa konkretno da kažem o ovom tragičnom događaju. Naravno da je tuga ogromna. Ali čini mi se da se u ovo sada sve umešalo. I opšta situacija i politika i nezadovoljstvo svima i svačim što nas okružuje. Živimo u vremenu opšteg nepoverenja. Malo čemu se danas veruje. I lekarska profesija je  često na stubu srama. Ne branim lekare, ali oni ne kreiraju sistem, oni ne vode zdravstvenu politiku. Oni se ne pitaju zašto imamo sve manje lekara i zašto svi odoše. Zašto su privatne zdravstvene ustanove pune i zašto pacijenti i ako imaju zdravstveno osiguranje idu tamo. Zašto pojedina područja jednostavno nemaju lekare određenih specijalnosti. Lekare niko ništa ne pita. Njihovo je da rade i nose svu odgovornost. I kada se nešto desi javnost vidi samo njih“, jasan je sagovornik Danasa.

On kaže da tim stavom, ne brani svoje kolege, već je, upravo suprotno, decidan da ovo što se dogodilo „MORA da se ispita i ako je u pitanju greška mora da se odgovara“.

„Ali, nemojmo odjednom sve uopštavati, za sve lekare tvrditi da su kupili diplome, da neodgovorno rade svoj posao. Ogromna većina radi pošteno i često u teškim uslovima za šta oni koji vedre i oblače nemaju nikakvog razumevanja“ zaključuje Cvetić.

Nekadašnja direktorka Lekarske komore Srbije (LKS) Tatjana Radosavljević, iako već 10 godina nije na toj funkciji, kaže za Danas da je za njena dva mandata pokrenuto dva procesa zbog lekarske greške.

„Prvi je slučaj Anje Grahovac, devojčice koja je umrla od dečije katarakte. Ja sam, kao direktorka Komore, po službenoj dižnosti pokrenula postupak, odnosno predala sam ga Sudu časti. Drugi je kada smo kolegi oduzeli licencu za rad, po odluci suda koji ga proglasio krivim za teško delo protiv zdravlja ljudi“, navodi Radosavljević i dodaje da ne zna koji je epilog ovih slučajeva.

Lekarska komora Srbije ćuti

Iz Lekarske komore Srbije, odnosno od direktora Miodraga Stanića nismo uspeli da dobijemo komentar, ali ni podatke koliko je lekara procesuirano prošle godine zbog lekarske greške. Stanić nije bio u mogućnosti da se javi na poziv, ali do pisanja ovog teksta nije odgovorio ni na poruku.

Podsetimo, i sam Stanić je, svojevremeno bio u centru procesa zbog smrti pacijentkinje koja je umrla u bolnici usled rutinske ginekološke operacije, ali je Stanić oslobođen krivice.

Javnost pamti i nedavne slučajeve poput porodilja iz Sremske Mitrovice, koje su za akušersko nasilje i smrt svojih beba optužile ginekologa Marka Maksimovića iz Rume, kome se ovih dana sudi pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici.