Solidarnost sa barikada Madrida i danas je potrebna

Koča Popović, Kosta Nađ, Peko Dapčević i Petar Drapšin, komandanti armija, bili su španski borci, kako su ih zvali, i borili su se na strani Španske republike protiv fašističkih snaga generala Franka. Na strani republikanaca od 1936. do 1939. borilo se između 35 i 40 hiljada dobrovoljaca iz pedesetak zemalja. Među njima je bilo i oko 1.900 boraca sa prostora bivše Jugoslavije. Španska republika je poražena, a za nju su životom platili mnogi ovdašnji učesnici.

Neki od njih su posle poraza prešli u Francusku i tamo nastavili da se bore u pokretu otpora: LJubo Ilić, Vlajko Begović, Gvido Nonveiler, Savo Ćiprovac, Lazar Udovički i Dimitrije Koturović. Kakvi su to borci bili možda najbolje ilustruje podatak da jedna ulica u Marseju nosi ima majora Kota, kako su zvali Koturovića.

U znak sećanja ne te borce, na herojsku borbu u Španiji i na solidarnost slobodoljubivih širom sveta u Beogradu se trenutno, povodom osamdeset godina od početka rata, održava niz manifestacija pod nazivom „No pasaran“. To je bio borbeni pozdrav komunista u odbrani Madrida od Frankovih fašista, a značio je simbolično spremnost da se položaj brani po svaku cenu. Taj slogan „neće proći“ lansirala je Dolores Ibaruri la Pasionarija, kasnije generalna sekretarka i predsednica španske komunističke partije.

– Sećanje na internacionalne brigade važno je zbog doze aktuelnosti kada se o njima priča. Jer mi vidimo i u ovom vremenu ratove, bombardovanje gradova, stradanja dece i upravo ta međunarodna solidarnost koju su promovisale internacionalne brigade aktuelna je i danas. Ta levičarska solidarnost zapravo pokreće Evropu, uprkos jačanju desnih snaga. O tome će nam govoriti i gosti iz Španije među kojima su istoričari, ali i neki aktivni španski političari, kaže za Danas istoričarka Olga Manojlović Pintar, moderatorka na večerašnjoj tribini.

Velika većina španskih boraca iz svih zemalja, pa i Jugoslavije, završila je tragično, pogibijom na frontu, u nacističkim logorima ili u staljinističkim čistkama i progonu. Ilustrativan je podatak da je od svih učesnika španskog građanskog rata iz Jugoslavije jedva njih stotinak (120-130) doživelo pobedu nad fašizmom 1945.

U građanskom ratu u Španiji u Titovoj Jugoslaviji nerado se govorilo. Razlog za to treba tražiti u Titovoj biografiji koja je za taj period nejasna, oprečna i krajnje diskutabilna. Blizu je istini tvrdnja da je Josip Broz Tito za vreme španskog građanskog rata bio vođa specijalne jedinice sovjetske tajne službe NKVD. Građanski rat u Španiji Staljin je koristio za likvidiranje trockista i drugih komunista koji mu nisu bili po volji. Pretpostavlja se da je i Tito, po ugledu na Josipa Visarionoviča Staljina, koristio front u Španiji da likvidira one jugoslovenske komuniste koji su mogli da mu budu smetnja za dolazak na čelo KPJ. Neki španski borci su mistično stradali i kasnije u borbama u Jugoslaviji, kao na primer Žikica Jovanović Španac, ali to je sve tema za neku drugu priču.

Za španske internacionalce važi mišljenje da su gubitnici jer su poraženi u borbi sa Frankom, koga je podržavao Hitler, a mnogi kasnije i u svojim matičnim zemljama na ovaj ili onaj način. Ali, mnogi misle da su oni zapravo „pobednici svih poraza“. Gregorio Moran, španski novinar i pisac, to argumentuje činjenicom da su „oni ušli u kolektivno međunarodno pamćenje kao simboli bezostatnog žrtvovanja za svoje, a istovremeno i univerzalne ideale i vrednosti“. A ti ideali; sloboda, socijalna jednakost i bratstvo među ljudima i narodima ni danas, 80 godina posle španske avanture, nisu dostignuti.

„Čuvati živim sećanja na međunarodnu solidarnost i učešće jugoslovenskih dobrovoljaca u odbrani Španske republike znači ukazivati na tačke dodira, kontinuiteta između ondašnjih i današnjih borbi, ili, drugačije rečeno, stavljati u prvi plan pitanja koja se tiču naše sadašnjosti, a koja su bila na dnevnom redu i pre osamdeset godina“, smatra Milo Petrović, predsednik Udruženja španskih boraca 1936-1939, koje je i domaćin i organizator manifestacije. 

Foto:Fonet Aleksandar Koković

Gosti, tribine, filmovi

Za danas u 12 sati u Jugoslovenskoj kinoteci zakazana je tribina „Jugoslovenski Španci okom kamere“ na kojoj će govoriti Milanka Todić , profesorka fakulteta primenjenih umetnosti, Boris Begović, profesor Pravnog fakulteta, Veljko Đurović, reporter sa ratnih područja, i Emilio Morenati, nagrađivani španski foto-reporter.

Istog dana na istom mestu sa početkom u 19 sati biće održana tribina: „Kuda ide Španija“ na kojoj će govoriti Josep Kruanjes, pravnik i istoričar, Miguel Angel Morations, političar i diplomata, Pablo Sančez Leon, istoričar, i Francisko Montenegro, politikolog istraživač sa madridskog univerziteta.

U subotu, 22. oktobra (Jugoslovenska kinoteka) u 20 sati održaće se završno veče čitave manifestacije na kome će biti prikazan dokumentarni video esej Ivana Mandića a u umetničkom delu programa učestvovaće Jesus Perez Romero (flamenko), Milica Šerbedžija (kantautor), Rade Šerbedžija (kantautor), Samuel Gutierez Ortega (gitara) i Lucia Socam (kantautorka).

U Jugoslovenskoj kinoteci će u ovih nekoliko dana biti prikazano desetak filmova na temu Španske republike: u petak „Od tvog prozora do mog“ – 17h; „Septembar 1975“- 19h; „Učiteljica Republika“ 21.30h: u subotu „Reprint Čede Kapora“ – 17h: u nedelju „Život u senci“ – 17h; „Dijamantski trg“ – 19h; Slomljeno sećanje – 21.30h: u ponedeljak „Devetorica, zaboravljeni u pobedi“ – 17h; „Streljana škola“- 19h; „Roman Karmen“ 21.30.