Spasojević (FPN): Nerealno da u Vučićevoj Srbiji bilo ko blizak njemu bude pravosnažno osuđen

Kako smatra, vlast „vrlo agilno radi na sečenju svih poluga koje građani i studenti imaju na raspolaganju“.

„Zato se menjaju pravosudni zakoni, zato se vrši pritisak na medije i univerzitet i cilj toga je da se potkopaju osnovi pobune – da kada ponovo budemo došli u sličnu situaciju, da resursi i kapaciteti onih koji su protiv vlasti budu manji nego što su bili u novembru 2024. godine“, naveo je Spasojević za N1.

Dodao je i da mu deluje kao da predsednik bira strategiju konfrontacije, sa pre svega Zapadom, a da je to pogrešna strategija i za Srbiju i za SNS i njihove interese.

„Mi konstantno razumemo vlast Aleksandra Vučića kao nekoga ko balansira između različitih opcija, iz različitih razloga. Ovi zakoni su očigledno potpuno kontra onoga što se očekuje iz Brisela, čak i da zanemarimo koliko su loši za nas kao državu. To je nešto novo i eksplicitan signal da se menja taktika, možda privremeno, možda trajno“, rekao je.

Dodao je da vidimo čitav niz represivnih elemenata od strane vlasti – počev od zakona, pritisaka na medije i univerzitet.

„To deluje kao da vlast razmatra neki povratak u radikalski period i scenario i to mi se čini kao da je dominantno. Ne vidim logiku da oni sad usvoje zakone, a da ih onda obaraju u Ustavnom sudu, to je kontraproduktivno i za ovu vlast. Zato je deo javnosti očekivao da Vučić ne potpiše ove zakone – delovalo je kao uobičajena njegova fora, da neko iz vladajuće koalicije zateže, pa je onda on kao pomiritelj. To se ovog puta nije desilo i to je vrlo ozbiljan signal“, rekao je.

Spasojević je rekao i da usvajanje ovakvih zakona je mnogo više od balansiranja pa pomeranja malo od EU.

„Ovo je ozbiljan prekršaj. To vidimo po reakcijama iz Brisela koje jesu diplomatske, ali su vrlo eksplicitne“, ocenio je.

On je kazao da se institucionalna kriza u određenoj meri smanjila, ali da je studentski pokret prerastao postepeno u izbornu organizaciju.

„Studenti sada imaju manji kapacitet za građansku neposlušnost, proteste, oni su usmereni na izbore. Studentske proteste poslednjih mesec dana i treba tako tumačiti, kao neku vrstu produžene izborne kampanje. Kada deo javnosti kritikuje 15 hiljada ljudi na ulicama Beograda, treba da razmislimo da li bismo bili zadovoljni sa toliko ljudi da je organizovala Srbija protiv nasilja ili DOS. To je dobra cifra iz te perspektive i ne treba je porediti sa 15. martom, jer je tad bio vrhunac institucionalne krize“, rekao je.

Spasojević je rekao i da nema neka očekivanja kada je reč o suđenju Nikoli Selakoviću.

„Ne vidim da je u Vučićevoj Srbiji moguće da bilo ko blizak njemu bude pravosnažno osuđen, to je previše nerealno“, dodao je.