Sprema se smena još jedne direktorke škole: Kolektiv odlučan da to ne dozvoli

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne vrede protesti ni roditelja ni kolektiva. Vlast radi sta hoce. Postavlja svoje sns clanove za direktore.

2. Kako je uopšte postala direktor? Ona to zna, a zna i kolektiv. Pa zašto se bune? Nisu se bunili ni ona ni oni kada ju je SNS doveo na to mesto. Odjednom im je proradila pamet i savest??? Ajte molim vas.

3. Podrska da direktoru?Rekla je ne ovom sns talogu!!!

4. Vladajuća sekta svim silama guši kvalitetno obrazovanje. Njima je potrebna marva a ne intelektualci.

5. Unazadio je jednu drzavu koja je mogla da bude prijatna za zivot a sada namerava da unisti i prosvetu postavljanjem njegovih poslusnika na mesta direktora kao sto je na mesto ministra prosvete postavio osobu koja ni po kakvom osnovu funkciju ne zasluzuje sto je za svaku osudu,osim sto obozava Srpsku Nazadnu Stranku i sto je po televizijama branio stavove navedene stranke i cesto davao neodmerene izjave.Postavlja se pitanje dokle ce navedeni da steti drzavi i njenom narodu i zasto mu to narod dozvoljava.Kolektiv navedene obrazovne ustanove treba da spreci postavljanje i smenu sadasnjeg rukovodioca i sprece samovolju izgubljenih u svemiru i navedenog nezrelog da bude na funkciji koju ne zasluzuje

6. Koji nisu branili školski sistem oterati iz škola

7. Ne dozvolimo da se menja direktorka najbolje škole! Podrška za direktorku Draganu!

8. A što niko ne piše da je promenjen direktor OŠ 20.oktobar na Novom Beogradu?

9. Obavestite ih da je radničko samoupravljanje ukinuto.

10. Ne lazi Stankovicu 4o godina sam radila u skoli znam kako se postavljaju direktori i primaju nastavnici leposyvick

11. Samo menjaju pa neka blokira i šeta

12. Došlo vreme odgovornosti za sve što je urađeno deci.A i sada pokušavate da ih uvučete u Vaše igre i igrice.

13. Ma ko te pita da li dizvoljavas ili ne????

14. Ne jedan, svi moraju biti smenjeni koji su nasoj deci unistili godinu zivota.

15. Ko zna lično Draganu ne bi nikada napisao ovakve stvari.

16. Само их чекамо

17. ОШ „Иво Андрић“ и њихов лажни елитизам – школа у којој су наводно деца на првом месту, а колектив сложан. Колектив који је „сложно“ пријавио полицији да им је безбедност угрожена јер постоје родитељи који сматрају да је ђацима место у школским клупама и који су од дотичне директорке тражили одговор на питање када ће се деца вратити на наставу и како ће се надокнадити часови. Постављена питања нису чак ни прочитана на састанку Савета родитеља, иако је у више родитељских одељенских група то затражено од представника Савета. Што се изгубљених часова тиче, они наравно нису надокнађени, одговор нам се у међувремену сам дао, само је школска година продужена и трајала је до 20. уместо до 13. јуна. Све то за добробит деце и у борби за њихову будућност. Дивна директорка која је правила спискове и издавала наређења кад се иде у блокаде испред Министарства просвете, кад на мост, и слично. Над четворо чланова колектива који су се „дрзнули“ да не учествују у обустави вршен је мобинг, без улажења у то ко од чланова колектива није имао храбрости да се одупре том колективном лудилу које се десило у овој школи, па је свакодневно у страху радио шта му се каже. Ђаци који су дошли на наставу која је најављена од стране та 4 члана колектива који су били против обуставе, су истерани из школе, „због безбедности“, иако су сале уредно издаване спортским клубовима и слично. Кад је новац у питању, „безбедност“, идеали и остали аргументи се заборављају. Такав је случај био и са „наставом у природи“, пошто је током фебруара и марта током обуставе више пута јављано родитељима да наставе са уплатом рата, јер ће се без обзира на трајање обуставе наставе у овој школи, настава у природи, односно рекреативна настава, одржати. Ироније ли. Треба још споменути ужи круг родитеља који су вршили насиље на родитељским групама, агресивно нападали било кога ко постави питање до када траје обустава, зна ли се нешто. На аргументовано постављена чак и безазлена питања, врло нападно и осуђујуће, удружено по њих неколико, „одговарали“ су тако што су нападали онога ко је питање поставио, доводећи људе у ситуацију да ћуте иако их је немир због целе ситуације и деце која недељама седе код куће сама разједао. Лицемерно су ишли на посао и примали своје плате, док су „тапшали по леђима“ колектив Школе који је примио плате у складу са количином „обављеног посла“. Уместо да поступају у најбољем интересу своје деце, заједно са учитељима и наставницима, такви родитељи истурили су своју децу у прву линију „борбе за боље сутра“, борбе против насиља, коју су водили врло насилно.