Sramnije ne može biti

Čitajući navedeni tekst, ne verujući svojim očima da se pojedinci služe neistinama i lažima, zapitao sam se, da li je to moguće? Jednog trenutka bilo me je sramota što sam nosio dres kluba koji je rezultatski imao bogatu tradiciju u staroj Jugoslaviji i Srbiji. Tačno da je napravljen uspeh ulaskom u Super ligu, i to niko ne osporava, medjutim, uporedjivati ovu ligu i ligu iz 70. godine je zaista smešno, a ljudi koji vode klub služe se upoređivanjem samo da bi veličali sebe. Dovoljno je reći da je sadašnja Super liga na nivou Prve lige iz sedamdesetih godina, ali nije to isključivo jedini razlog mog obraćanja javnosti.

Naime, rukovodstvo kluba navodi u pomenutom tekstu kako su sa skromnim sredstvima od 4,5 miliona dinara dobijenih iz budžeta grada i 500 hiljada donacije ušli u veći rangtakmičenja. Zašto predsednik kluba Saša Valjarević i sportski direktor Nebojša Đokić koji su se oglasili ne kažu javnosti da su ista, potrošena sredstva data klubu iz budžeta grada Požarevca za celu 2010. godinu ustvari potrošena za samo 5 meseci? Ko im daje za pravo da od građana traže nova sredstva koja im ni po kakvoj raspodeli iz budžeta grada ne pripadaju? Koliko pamtim, na Skupštini kluba održanoj 3. 09. 2010. godine na kojoj je Saša Valjarević izabran za predsednika kluba, a koja je bila potpuno nelegitimna, ni jednog trenutka on nije rekao da su ambicije i cilj kluba ulazak u veći rang takmicenja, već opstanak u Prvoj ligi. To može da potvrdi Aleksandar Đokić, zadužen za sport grada Požarevca.

Pare su očigledno potrošene i evidentno je da nije bilo domaćinskog poslovanja, a tražili su bonus, dodatna sredstva koja su dobili i potrošili. Sada traže još sredstava i prete da će podneti ostavke ako ih ne dobiju, što predstavlja ucenu prema gradskim vlastima. Zaista sramno, pitam se da li bivši gradonačelnik a sadašnji predsednik kluba Saša Valjarević zna kako se puni budžet grada od ljudi koji žive i rade u ovom gradu, i šire, a koji žele da znaju gde odlazi njihov novac, posebno kada je u pitanju sport. Jedna od perfidnih laži koje su izrekli predsednik Valjarević i sportski direktor Đokić je ta da su najveći teret ulaska u Super ligu iznela šestorica igrača iz Požarevca. Zaista ne mogu da verujem, kada svi znaju da je u ekipi dvadesetak igrača sa strane, pa čak i dva trenera što se može utvrditi na osnovu zapisnika sa utakmica u takmičarskoj sezoni 2009/2010 god. To je nedopustivo za nazovi sportske radnike koji vode rukometni klub Požarevac, sramno, da sramnije ne može biti. Čak i ljudi koji stalno prate i gledaju rukomet u Požarevcu ne mogu da veruju da nema ni jednog Požarevljanina u ekipi, a i pojedini članovi Upravnog odbora kluba pitaju se odakle su igrači pristigli u RK Požarevac? Spominju generaciju iz 70- tih godina gde sam i ja dao svoj doprinos, pa im odgovaram da su u toj ekipi igrali igrači iz Požarevca, a oni koji su došli sa strane da pomognu klubu, formirali su porodice i dan danas žive u Požarevcu.

Moram da se osvrnem i na stručni rad koji već niz godina sprovode trenera u klubu. Selikcije koji oni vode ne pokazuju ozbiljnije rezultate pa se sa pravom pitam kakva je budućnost mladih rukometaša u Požarevcu pod stručnim radom ovih trenera, koliko ćemo jos godina dovoditi gotove rukometaše van Požarevca?! I dalje u RK Požarevac nema igrača iz naše škole, a pričali su nam bajke, da je to budućnost našeg kluba. Čista laž, nema ih nigde, čak su i drugu ekipu isključili iz takmičenja u prolećnom delu prvenstva. Zbog svega navedenog pitam gde su ta deca, i da li će ona doživeti sudbinu talenata koji su isterani iz kluba poput Dimitrijevića, Ranđelovića, Filipovića, Lazića, Vukse koji nama nije bio dobar, a dobar je reprezentaciji Austrije. Jedini greh tih igrača je taj što su Požarevljani!