U medijski centralizovanoj Srbiji potrebno je formirati regionalne javne servise, a pri tom voditi računa da oni ne budu birokratizovana preduzeća pod partijskom kontrolom, kao i da ne narušavaju pravo privatnih medija na ravnopravnu tržišnu „utakmicu“, zaključeno je na jučerašnjoj javnoj raspravi o Nacrtu strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. Nacrt strategije ne predviđa regionalne javne servise, već kao javne servise „vidi“ samo RTS i RTV Vojvodine.
Predstavnici Niške televizije (NTV), čiji je osnivač Skupština grada, kao i pojedini republički poslanici, čelnici grada, gradskih opština i ustanova istakli su da je u Nišu 35.000 građana potpisalo peticiju da ova televizija dobije status regionalnog javnog servisa, kao i da je Skupština grada dva puta usvajala takav zaključak. Predlog da NTV bude regionalni javni servis podržao je i predstavnik Univerziteta u Nišu, a zamenica gradonačelnika Nađa Marković kazala je da je Niš „spreman da raspiše i referendum sa ovim pitanjem ako bude trebalo“. Na raspravi se čulo da nije cilj da NTV „ostane na budžetskim jaslama“ i „pod kontrolom političara“, već da građani dobiju sve informacije od javnog značaja, edukativne programe ili emisije na jezicima manjina, što im privatni mediji uglavnom ne nude, jer „jure“ profit i komercijalne sadržaje. Predloženo je da se NTV i drugi regionalni servisi finansiraju kroz deo pretplate koju građani već plaćaju RTS-u, koji je u velikoj meri „centralizovan“ i „okrenut Beogradu“, ali i iz posebne pretplate ili iz lokalnih budžeta unutar regiona. Uz ocenu da je „država loš vlasnik“, istaknuto je da su mnogi mediji poslednjih godina loše privatizovani ili ugašeni, tako da se pokazalo da krupan ili sitan kapital, pa i „prljav novac“ koji je ušao u medije nije bolji od budžetskog.
Manji broj učesnika iz ANEM-a, Lokal pressa ili pojedinih privatnih medija sa juga Srbije ocenili su da zagovornici predloga o formiranju regionalnih javnih servisa pre svega žele da mediji čiji su osnivači lokalne samouprave zadrže deo budžetskog kolača, a preveliki broj zaposlenih sačuva radno mesto, često dobijeno po partijskim kriterijumima. Oni su napomenuli da su takvi mediji i do sada bili privilegovani u odnosu na privatne koji se ne mogu osloniti na sigurna budžetska sredstva. U raspravi su aktivno učestvovali i predstavnici medija iz Niša, Kragujevca, Beograda, Vranja, Zaječara i Preševa, kao i medija ili emisija na romskom i bugarskom jeziku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
