„Mafija nikad ne sme postati država“: Milivojević o pokušaju vlasti da ugasi TOK

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Za razliku od elita iz zemalja realsocijalizma, naše su se elite (stasele u komunizmu) pokazale nedorasle problemima koje su trebali da reše. Umesto tranzicije neuspešne komunističke privrede i društva (da iskoriste pad berlinskog zida 1989.) one su nas uvele u ratove a ratovi su odmah proizveli haos i stres. Haos, stres i umor izazivaju psihološko stanje „žame vi“ (suprotno od „deža vi“) kada osoba više nije u stanju da – apriori poznatu sitaciju – prepozna. Sve greške komunizma od 1945-1989, oni više nisu bili u stanju pa prepoznaju. Otuda su od 1990-2025 sve te greške non stop ponavljane tj. dogođale su nam se metamorfoze ideokratskog (despotskog) načina vođenja države i društva čija je esencija KADRIRANJE (vertikalno i horizontalno postaljanje „naših“) vlasti koja je – nedodirljiva – jer je iznad Zakona. Struke su izgubile autonomiju, strukovne procedure su postale nevažne, a i samo znanja i sposobnosti su postali nevažni. Posledice su vidljive svuda oko nas – a samoočigledne su – u saobraćaju i urbanizmu. U svim segmentima u Srbiji je kao u ovom primeru iz medicine; ako smo „zaboravili“ da je hirom vlasti sa Medicinskog fakulteta 1952., izbačen naš najugledniji naučnik, profesor Aleksandar Kostić (i drugi) ako to nismo osudili, ako to nije (od 1989.) postalo opšte mesto u našoj kulturi, politici to je to, ta se greška non stop ponavlja već decenijama – kao što je kazao F. Bekon „ponavjanje grešaka je kuga razuma“.