Srpski zastavnik u američkoj vojsci

– Sve vojske sveta počivaju na vojnoj subordinaciji i starešinstvu. Tako da vojska SAD i naša vojska počivaju na potpuno istim principima – kaže Laštro za Danas i dodaje da i pored toga postoje određene specifičnosti.

– Ono što je specifično je taj njihov vojni život, većina američkih oficira sa svojim porodicama živi unutar vojnih baza. Osim mogućnosti da tu stanuju, organizovani su im unutar baza i ostali sadržaji, kao što su bioskopi, robne kuće, bolnice, škole, vrtići, sportski objekti, i svi ostali objekti koji omogućavaju normalan život. Možemo da se razlikujemo po nekim tehnološkim dostignućima i možemo da budemo drugačiji po tim nivoima tehnološkog razvoja, ali obrazovanje koje se stiče i koje možete da razmenjujete sa inostranstvom i da prezentujete to ovde svojim kolegama u zemlji je nemerljivo – ističe Laštro.

Dodaje da je ovo i jedan od načina da se predstavi kulturne i tradicionalne vrednosti Srbije. U mojoj generaciji bilo je više od 550 studenata, što američkih, što internacionalnih. Svi su oni kroz neke sadržaje i kroz moje prisustvo u uniformi Vojske Srbije prihvatili i čuli, videli i upoznali neke vrednosti i stavove naše zemlje i Vojske Srbije.

U okviru ovakvog načina života za supruge i decu organizovane su različite aktivnosti, događaji i kursevi koje svakodnevno mogu da pohađaju. Kako Tatjana Laštro kaže, sama činjenica da da se godinu dana živi i radi u Americi jeste veliki izazov, ali i velika prilika.

– Paralelno sa nastavom vojnika na akademiji, supruge takođe imaju mogućnost da se druže, izlaze i obrazuju. Svakodnevni život u Americi je sličan kao i ovde, obaveze i rasporedi su isti, s tim što mi se čini da je kroz te obaveze jednostavnije proći tamo – kaže Tatjana.

Najlakši način na koji je Tatjana upoznala ostale žene i kulturu njihovih zemalja je putem recepata i hrane koju su svakodnevno pripremale. „Jedan od mojih ciljeva je bio da Srbiju predstavim na neki drugi način, suprotnoj toj priči kako smo mi negativni. U okviru Akademije organizovani su, bar jednom mesečno, izlasci na ručak, piknik, sportske aktivnosti, prezentovanje tradicionalne hrane gde svaka zemlja predstavlja svoju. Tako da samim učešćem, pojavljivanjem na takvim manifestacijama predstavljate zemlju i to je bila jedna od lepih stvari.“

Za vreme boravka u Americi porodica Laštro je nekoliko puta učestvovala u volonterskim akcijama.

– U Americi je volonterski rad veoma vrednovan i cenjen, što ovde nije slučaj. Moja ideja je trenutno da ono što smo tamo doživeli bar u maloj meri prenesemo na vojni život u Srbiji, ukažemo ljudima na značaj volontiranja, onoliko koliko je to moguće – ističe naša sagovornica.

Njihova ćerka Anđela je drugi razred srednje škole završila u Americi. – Mojim drugovima u SAD bilo interesantno je to što mi imamo dva alfabeta i pokušavala sam da im objasnim kako to funkcioniše u Srbiji kaže Anđela.

Kako ističe, boravak joj je koristio ne samo za druženje sa vršnjacima iz SAD, nego i za upoznavanje drugačijeg načina školovanja i života mladih ljudi uopšte. „U Americi su ljudi mnogo više religiozni, poštuju crkvu i svako jutro se u školi pozdravljala država“, navodi Anđela, jednu od razlika između SAD i Srbije koja je na nju ostavila utisak.

Program za usavršavanje oficira

Pristup IMET programu – Međunarodnom vojnom programu za školovanje i obuku – Srbija je dobila krajem 2006. Kongres SAD izdvaja oko 900 hiljada dolara godišnje za usavršavanje pripadnika VS. Da bi vojno lice bilo upućeno na školovanje mora da ispuni određene kriterijume.

– Najpre postoji uredba o školovanju i usavršavanju oficira vojske Srbije koja se odnosi na školovanje uopšteno i tu su popisani uslovi koje oficir mora da ispuni da bi bio upućen na određeni oblik školovanja – objašnjava Snežana Vasić iz Uprave za kadrove Ministarstva odbrane. „Drugi uslovi su oni koje nam postavi američka strana, znači poznavanje jezika, određeni čin, određene fizičke sposobnosti, zdravstveno stanje“, dodaje Vasićeva.